Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, osećajte se ugodno u ovom domu. Cenim i poštujem funkciju koju vršite u Vojvodini, a osobno, isto tako cenim i vaš rad koji imate u Vojvodini.
Pozdravljam i kolege studente, sa željom da oni naprave bolju Skupštinu i bolju državu nego što je mi pravimo. Nadam se, budućnost je uvek u mladima i da ovo neće biti samo parola, već da će oni svojim radom, svojim znanjem napraviti jednu evropsku Srbiju, jednu dobru Srbiju u kojoj će biti ugodno živeti.
Mogu da se složim sa onim što je rekao narodni poslanik Marković, a to je da je Rubikon pređen. Meni je drago što je pređen Rubikon i što je gospodin Pastor spomenuo tu metaforu, jer mi ovde razgovaramo o Vojvodini, što je veoma dobro. Mi ne pregovaramo, već razgovaramo. Da se poslužim još jednom sentencom, "kocka je bačena". To znači da ćemo ipak ovde rastavljati i naći rešenje koje treba da više ne govorimo o tim famoznim 7% budžeta Vojvodine.
Uvek sam sebi postavljao pitanje – šta znači to 7%? Zašto nije 14%, zašto nije 4%? Ko je odredio tih 7%? To mi nikad nije bilo jasno. Pokušavam dugo da objasnim, ali izgleda to neću uspeti da uradim.
Ovde govorimo o jednoj vrlo važnoj temi koja će sigurno ponovo doći ovde u Skupštinu, a to je da vidimo kako Vojvodina kao AP da ima sredstva ona koja se u njoj stvore, da njoj pripadaju, da bi u njoj svi bolje živeli. Došao sam gde je prvi deo autoputa bio dosta zaleđen i sa dosta snega, a drugi deo prema Beogradu to nije imao. Ne optužujem Beograd, ne optužujem ni Novi Sad, ali je stanje takvo kakvo jeste, svi mi koji smo došli autoputem.
Ovde govorimo o jednom vrlo ozbiljnom zakonu i svi znamo da neće proći. Rekao sam to i u prvom izlaganju, u načelu, neće proći zato što u ovom trenutku ne postoji politička volja da se nađe rešenje za taj problem. Isto tako, za razliku od nekih koji vrlo tvrdo brane Ustav iz 2006. godine, ne mogu da se složim da je Ustav iz 2006. godine takav da on ne može da bude podvrgnut menjanju, odnosno nekakvoj temeljnoj rekonstrukciji. On sigurno nije izdržao probu vremena, što se vrlo brzo vidi i on stalno generiše nove krize, pa ako hoćemo da nađemo rešenje, onda je zaista prilika da to rešenje tražimo i da ne stojimo čvrsto iza jednog Ustava koji, da budemo vrlo jasni i otvoreni, 2006. godine u Vojvodini nije dobio punu podršku, znači, nije bilo više od 50% glasova stanovnika koji žive u Vojvodini. To je istina od koje ne možemo da pobegnemo.
Isto tako, moram da kažem da stalno postavljamo pitanje prava koja se ostvaruju i šta to Vojvodina traži. Vojvodina je jedan prostor Srbije i hoću da on bude uređen prostor Srbije. Skupština AP Vojvodine je kao legalna Skupština, koja zaista mora da odgovara i građanima Vojvodine, ali i Skupštini Srbije, za sve ono što donosi. Mislim da tu imamo prostora da tražimo rešenje za ovaj problem. Insistiram i tražim da 2013. godina bude godina kad ćemo rešiti pitanje budžeta Vojvodine, da ne dočekamo budžet za 2014. godinu, gde ćemo se opet dogovarati šta je to 7% i od čega je 7%.
Malo da se našalim, podržavam što je kolega iz Šumadije govorio. Znao sam da mi iz Vojvodine i Šumadije uvek imamo dosta zajedničkih pogleda i interesa i samim tim da dogovorimo da zaista Srbija treba da ima jednu decentralizaciju. Ono što ima Vojvodina, želim da imaju i drugi delovi, ne zato da bi Srbiju razgrađivali, već da bi Srbiju decentralizovali, napravili boljom i ugodnijom za život svih nas.
U tom smislu, reći ću sledeće – SDPS neće podržati ovaj amandman, sve dotle dok ne budemo seli i razgovarali otvoreno o svim problemima, zajedno sa Skupštinom Vojvodine.
Naglašavam, razgovarao sam sa dosta poslanika iz Vojvodine, poslanici iz Vojvodine, u Skupštini Srbije su spremni da daju svoj doprinos.
Molim vas, pozovite nas da razgovaramo vrlo otvoreno, kao što razgovaramo i u ovom domu, da tako razgovaramo i u Skupštini AP Vojvodine. Doći ćemo i mislim da ćemo naći odgovarajuća rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, pravo na repliku. Izvolite.

U svojoj prethodnoj diskusiji sam čvrsto i tvrdo branio Ustav iz 2006. godine. U tom smislu je kolega to i pominjao.
Želim da kažem nešto što je pomenuto u toj diskusiji. Rečeno je da Ustav sve više i svaki dan generiše nove krize, nove probleme. Koje? Mi slušamo. Koje su to krize i problemi zbog kojih treba menjati Ustav?
Preambula. Slušamo danima da preambula ne valja. Koji su to drugi problemi koje Ustav generiše, osim ovog koji se svaki dan čuje oko preambule, gde se pominje KiM, i sada oko Vojvodine?
Osim toga, jedna teza koja se od 2006. godine, kada je Ustav donet pominje, a koja je uvek davala pravo da se otvara politička kriza u Vojvodini onima koji su hteli, jeste da Ustav nije prošao na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodo, referendum za Ustav i nije bio raspisan samo za teritoriju AP Vojvodine, nego je održan na celoj teritoriji Republike Srbije. Sada pitam tu gospodu – da li su sremske opštine i ceo Srem deo Vojvodine i Republike Srbije, gde je Ustav prošao? Prošao je u Sremskoj Mitrovici, prošao je i u Šidu, prošao je i u Pančevu, Žitištu i u mnogim opštinama. Da li su te opštine deo, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, deo AP Vojvodine?
Apsolutno je tačno da je Ustav Republike Srbije podržan od građana. Izašlo je preko 50% i više od toga je glasalo i podržan je na celoj teritoriji Republike Srbije. Ali, oni koji žele da ovakve probleme izazivaju, političke prirode, sada spočitavaju tu tezu i nameću tu tezu da, navodno, na teritoriji Vojvodine Ustav nije prošao. Prošao je u velikom broju vojvođanskih opština. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović, replika. Izvolite.

Molio bih, pošto sam rođen u Sremu, moji preci su iz Srema i živim u Sremu, jako mi je drago što sam Sremac, ali ipak ne bih istakao kao posebne opštine ili jednu opštinu, samo sam govorio o generalnom stavu.
Isto tako, kao legalista smatram da Ustav takav kakav jeste, mora da se poštuje. Samo naglašavam da on nije izdržao probu vremena i da moramo otvoriti to pitanje, i ništa više ni manje od toga. Ali, ovakav kakav je, smatram da se treba poštovati. Samo toliko. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Hteo bih samo par stvari. Prvo, mislim da ovaj amandman i svaki amandman koji uvodi red u sistem i daje mogućnost za jednu ozbiljnu preglednost svega onoga što se radi, da je, u svakom slučaju, nama potreban.
U tom smislu, bez obzira što nećemo da usvojimo ovaj predlog zakona, ali čisto kao opredeljenje i kao stav Romske partije i mene kao narodnog poslanika., člana poslaničke grupe SNS, iznosim jedan politički stav, a to je da moramo jasno u Srbiji da uvedemo određene sisteme, kroz koje ćemo moći da pratimo sve načine poslovanja, sve načine realizacije, i punjenja budžeta, i trošenja budžeta, i uopšte, načina kako trošimo sredstva za realizaciju određenih politika.
S druge strane, očekujem od predsednika Skupštine, posle ovog sastanka, postignemo jedan dogovori i razumne korake u Skupštini Vojvodine za rešavanje određenih pitanja i ujedno da mu postavim određena pitanja vezana za budžet Skupštine AP Vojvodine za iduću godinu – da li su tim budžetom opredeljena sredstva za finansiranje novinsko-izdavačke ustanove "Tem"? Da li će tim budžetom da budu opredeljena sredstva za finansiranje Zavoda za razvoj kulture Roma, iz vrlo jednostavne stvari?
Danas se ovde zalažemo za poštovanje Ustava i za poštovanje pravnog sistema i poštovanje svih dokumenta, svih pravnih akata koje smo doneli na različitom nivou. Ukoliko Skupština Vojvodine, Izvršno veće Vojvodine, želi da se sprovodi Ustav, a tvrdim da mora da se sprovodi, ukoliko želi da se sprovode određene odluke, a tvrdim da mora da se sprovode, onda ne može pojedinac, koji je član koalicije i nije član Skupštine AP Vojvodine, da postavi ultimatum jednoj poslaničkoj grupi i celoj političkoj eliti Vojvodine, koja nesumnjivo danas ima većinu u AP Vojvodini, i da kaže, ukoliko budete dalje finansirali novinsko-izdavačku ustanovu "Tem", zato što ona ne podržava njegovu politiku, a ta osoba je istovremeno i predsednik Saveta, i u Izvršnom veću AP Vojvodine, i predsednik jedne nevladine organizacije, i urednik programa na TV Vojvodine na romskom jeziku, onda postavljam pitanje – o čemu danas ovde govorimo?
Dajte da uradimo svako stvari u svojoj kući, da uradimo svako stvari u svome dvorištu, da počnemo da poštujemo svi Ustav, svi pravne propise. Kada to budemo uradili, onda da to uradimo i na republičkom nivou.
Moram još ovo da dodam. Mogu da se složim sa vama da, ukoliko novinsko-izdavačkoj ustanovi "Tem", koja je formirana u Vojvodini, kao i sve novinsko-izdavačke ustanove, da je tu bilo, eventualno, kriminala. Pre dve godine sam podneo krivičnu prijavu da se vidi da li je neko ukrao dokumentaciju ili je neko, samo da završim ovo vezano upravo za ovo pitanje, molim vas, ali, onda to mora sud da ustanovi. To ne može da bude politički pamflet, jer je u suprotnosti sa Ustavom, jer je u suprotnosti sa poštovanjem pravnog sistema, da to bude osnov da neko ko koristi to u poltičke svrhe i da kaže više ne mogu da imaju Romi list na svom jeziku u Vojvodini, a pripadnici drugih nacionalnih zajednica da imaju.
Moje pitanje vama – ukoliko bi se i ostvarilo ovo da dobije Vojvodina 7%, onako kako vi predlažete, i ukoliko ne bude dobila procentualno toliko i dobije 5% manje, da li ćete vi da se založite za to, da novinsko-izdavačka ustanova "Tem" ne dobije ili ništa, ili dobije procentualno manje, onoliko sredstava koliko je u Ustavu?
Razumem da je ovo možda nekome smešno, ali to bi isto bilo tako, kao kada bih se ja ovde smejao kada vaš saradnik tražio 7% za Vojvodinu. Tome se ne smejem, to podržavam. To ne kažem za vas, nego za vašeg saradnika. Nadam se da će i saradnik da podrži ovo o čemu sam govorio. Hvala.

 Hvala.
Da li još neko želi reč?
Gospodine Pastor, da li vi želite reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala lepo.
Želim da se sa par rečenica osvrnem na sve ono što se čulo u ovoj diskusiji i u čemu apsolutno nemam ambicija da se to odnosi na sva pitanja koja su se pojavila u višečasovnoj raspravi. Pre nego što pređem na to, želeo bih da vam na ova konkretna pitanja dam odgovor.
Ne vidim nikakvu razliku, kao predsednik Skupštine, između jednog lista, drugog ili trećeg koji je osnovan od strane Skupštine AP Vojvodine, ni između jedne, druge ili treće institucije koja je osnovana od strane Skupštine, odnosno pokrajinske Vlade. Svaka mora da ima isti status i za svakog se moraju odnositi ista pravila i ja ću se sigurno za to zalagati.
Detalje oko ovog vašeg konkretno pitanja, nažalost, ne znam. Ako mi dozvolite, ne bih se upuštao u dalju raspravu. To možemo učiniti mimo ovog skupa.
Želim da se zahvalim na diskusijama poslanika. Želim da kažem, da podsetim da smo danas raspravljali više sati po pitanju predloga izmene Zakona o budžetskom sistemu, odnosno o amandmanu u odnosu na taj predlog koji je uputila Skupština AP Vojvodine, kao predlagač. Želim da kažem da ta naša ambicija da se pojavimo ovde nije marketinški i politički trik, nego je rezultat dogovora koji sam imao sa predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije i rezultat je dogovora parlamentarne većine, odnosno predstavnika poslaničkih grupa koji su se složili da se to nađe na dnevnom redu.
Sa tog aspekta, ako je to marketinški ili politički trik parlamentarne većine ili predsednika, onda je to moguće, mada ja u to ne verujem. Verujem u to da je to jedan značajan iskorak u odnosu na dosadašnju parlamentarnu praksu kada je u proteklih devet godina upućeno ovde 39 inicijativa ni jedna se nije našla na dnevnom redu. Želim da doživim ovo kao ambiciju da se ta praksa promeni i da se rastereti medijski prostor i da se pitanja uvedu u raspravu, u sistem institucija.
Da problem postoji, dame i gospodo, ako je neko imao dilemu oko toga, valjda je današnja rasprava potvrdila da problem postoji. Čuli smo više od deset diskutanata koji su izgovarali različite rečenice po istom pitanju i to veoma oprečne. Ako je to činjenica, a jeste, to je onda potvrda za to da problem postoji. To da neko pripisuje kao greh da se o problemu razgovara, ne mogu da prihvatim.
Predsednik sam Skupštine AP Vojvodine i iz tih pozicija imam pravo i obavezu da govorim o problemu koji nas tišti, da govorim o tom problemu ovde, da govorim o tom problemu kada se sretnem sa ambasadorima, da govorim o tom problemu kada se sretnem, recimo, sa komesarom za proširenje. Mislim da mi je to posao. To ne znači da sam ja protiv države u kojoj živim. Ovo je i moja država i zato mi je stalo do toga da ona bude uređena, da se u njoj poštuje ono što je zapisano u Ustavu.
Dame i gospodo, danas ponovo moram da kažem, nismo čuli ni jednu jedinu argumentovanu misao vezanu za to da je naša tvrdnja da se izmenom zakona u septembru mesecu radi o razvodnjavanju ustavne garancije činjenica. Ni jednu takvu tvrdnju danas nismo čuli. Čuli smo u odnosu na ovu priču, čuli smo u odnosu na ovu dilemu rečenice koje pokušavaju gurati problem u sferu finansija.
Ponovo moram da kažem da ovo nije finansijski problem, ovo je ustavno-pravni, načelni problem. Ovo nije pitanje finansijske konsolidacije i nije pitanje fiskalne konsolidacije, nego je ovo pitanje poštovanja onoga što piše u Ustavu. Ovo nije pitanje oko kojeg se možemo dogovarati da li se uklapa u program Vlade za 2013. godinu ili se ne uklapa u program zbog toga što je to usvojeno na referendumu. Bez obzira na to da li se taj ustav sada nekom sviđa ili ne sviđa, ali je on na snazi. Kada mi ukazujemo na to da imamo problem sukobljavanja sa ustavnim rešenjem, onda mislim da se ne može dati odgovor – da, ali imate pitanje statuta, da ali imate pitanje zakona o nadležnostima. To je ista situacija kada se govori o tome da imamo problem u sferi Ustava, pa neko sada kaže – da, ali vi imate velike i klempave uši. Mislim da to ne može da bude normalna rasprava i zato tvrdim da postoji problem. Taj problem moramo rešavati.
Meni je potpuno jasno, dame i gospodo, da mi sa ovom inicijativom danas nećemo biti uspešni ili onog dana kada budemo glasali, odnosno kada budete glasali, nećemo biti uspešni. Mislim da smo zajednički napravili jedan značajan iskorak, da se o ovim pitanjima može razgovarati i da se ta pitanja mogu rešavati u okvirima sistema.
Slažem se kada se kaže da postoji opredeljenje od strane predsednika Republike i predsednika Vlade i čitave Vlade oko ovih pitanja, ali moram da kažem da korak koji smo videli u septembru, da korak koji smo videli prilikom usvajanja budžeta za 2013. godinu doživljavamo kao korak koji nije u skladu sa onim što govorim predsednik Republike, sa onim što govori predsednik Vlade i sa onim što je zvaničan stav republičke Vlade danas. Ove korake iz septembra i ove korake vezane za budžet doživljavamo kao neku vrstu iskoraka u odnosu na tu politiku i zato to doživljavamo sa velikom zabrinutošću.
Dozvolite mi da kažem da je tačno da mi upućujemo samo na član 174. stav 4. Ustava Republike Srbije, a postoji i stav 2. koji govori u odnosu na zakon kojim se mora urediti pitanje finansiranja. U odnosu na taj zakon ova skupština, svi mi zajedno, što potvrđuje dodatno da imamo problem, je u docnji dužoj od šest godina. Nadam se da će, ako ništa drugo, ova današnja rasprava doprineti tome da tu docnju koju zajednički imamo, koju ima ovaj cenjeni dom, jednostavno bude anulirana. Sa tog aspekta, ovaj današnji dan doživljavam kao značajan iskorak.
Ponovo moram da kažem, da podvučem u ime predlagača, a to je Skupština AP Vojvodine, da smo ubeđeni da se citiranim zakonom koji želimo da promenimo krši ustavna garancija, razvodnjava se ustavna garancija. Ovim našim predlogom se vraćamo, ubeđeni smo, čitavu priču u okvire ustavne garancije. Prihvatamo amandman zbog toga što mislimo da on dodatno učvršćuje tu ustavnu garanciju, precizira stvari i iz tih razloga ponovo molim da razmislite o ovim predlozima i da na dan glasanja ih podržite. Hvala lepo.