Poštovana predsedavajuća, gospodine Pastor, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da podsetim narodne poslanike da raspravljamo o amandmanu koji je podnela DSS i da prethodnih sat vremena su se kolege koje su diskutovale, vrlo retko dotakle tog amandmana.
Moram da kažem da danas nismo čuli ozbiljne primedbe na naš amandman. Čuli smo podršku i čuli smo jedini stav da se amandman neće podržati zato što je to stav Vlade. Niko nije suštinski pogledao naš amandman i izanalizirao ga i video zašto je on dobar.
Gospodine Pastor vama je poznato da sa našom strankom nemate problem kada je u pitanju poštovanje Ustava i činjenice da Vojvodina mora da dobije 7%. Rekli ste čist račun duga ljubav. Reći ću vam čist račun poštovanje Ustava. Nama je jako važno da se ova stvar vrlo precizno i do kraja izvede. U tom smislu je bio i naš amandman. Konačno rešavanje ovog pitanje na Ustavom zasnovan način onemogući će političke rasprave i otvaranje političkih kriza. Jedina brana političkim krizama u državi je Ustav Republike Srbije.
Na žalost imam utisak da se danas, evo i u ovoj raspravi ko god se javio dao je sebi slobodu da baci kamen na Ustav Republike Srbije. Otvorila se rasprava da li Ustav uopšte može da se primeni? Da li Ustav treba da se primeni, da li smo sposobni da ga primenimo? Ustav koji je, iako ga ovde mnogi osporavaju izglasan u Narodnoj skupštini jednoglasno i potvrđen na referendumu uz vrlo oštre Ustava svih građana Republike Srbije, važeći Ustav Republike Srbije.
Pitanje za sve nas ovde je zašto mi danima, nedeljama u Skupštini Srbije najvišem zakonodavnom telu raspravljamo o poštovanju Ustava. Nisam siguran da u ovom trenutku možete naći primer u bilo kojoj evropskoj zemlji, da se raspravlja da li će se Ustav poštovati. Imali ste primer jednog strahopoštovanja ili iščekivanja odluke Ustavnog suda Nemačke o ovoj jednoj kriznoj situaciji u kojoj se bila našla u prethodnim mesecima. Danas imamo atmosferu da Vlada Republike Srbije ne odgovara na dopise Ustavnog suda, da poslanici izjavljuju da Ustav ništa ne valja, da onda kažu da ne možemo da primenimo, nemamo para. Ovo je jedno pitanje koje zaista govori u kakvoj smo mi dubokoj krizi.
Moramo da suštinski izmenimo naš odnos prema državi. Moramo da poštujemo Ustav u celosti, kakvo god mišljenje imale kolege poslanici. Kada se otvori pitanje da li treba međunarodne institucije da se mešaju u naš ustavno-pravni poredak, u naš politički sistem želim da kažem nipošto. Želim da verujem da je Srbija jedno ozbiljno i zrelo društvo.
Ovo vama upućujem gospodine Pastor, veliku je polemiku izazvao vaš odlazak u Brisel i sastanak sa gospodinom Štefanom Fileom i Jelkom Kacinom i zaključci koji su tamo doneti, da će Evropska komisija sa jedne strane da prati odluku Ustavnog suda koji je branio Ustav Republike Srbije. Ako to čitamo pravilno, to znači da oni nisu zadovoljni odlukom Ustavnog suda. Sa druge strane vrlo će precizno da prati da li će Srbija da ispoštuje ovih 7% koje Vojvodina treba da dobije.
Vaš odgovor je morao da bude – Ustav mora da se poštuje do poslednjeg slova i odluka Ustavnog suda i sve posledice koje ona nosi, pa i ukidanje nelegalne institucije tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, pa prenos nadležnosti Nacionalnog parka "Fruška gora" na Republiku Srbiju, ali i 7% po Ustavu Republike Srbije ima AP Vojvodina.
Ako se svi dogovorimo da ćemo, gledano spolja, prema svim međunarodnim institucijama, ovo zajednički u jedan glas govoriti, verujte da će nas doživljavati ozbiljno i nećemo ovde postavljati pitanja da li možemo da poštujemo Ustav.
Evo, sad se otvara političko pitanje – da li mi možemo, pošto je prethodna Vlada potpisala neke sporazume, po nama duboko protivustavne oko Kosova i Metohije i uspostavlja granicu na Jarinju, da li možemo sada da poštujemo taj Ustav, jer Bože moj, stvoriće političke probleme?
Jako je važno da kroz poštovanje Ustava izgradimo odnose na svim nivoima vlasti, od lokalnih samouprava, od autonomnih pokrajina, do Vlade Republike Srbije, koje će omogućiti da svi odgovorno radimo posao iz nadležnosti koje smo dobili od građana i po Ustavu Republike Srbije, a ne da iz političkih razloga procenjujemo kada nam odgovara da poštujemo pojedine norme. Zato ćemo stalno imati ovakve rasprave, stalno. Vi ćete iz AP Vojvodine reći – nama uskraćuju 7%, drugi će reći da se ne poštuje Ustav na drugačiji način i stvara se jedna politička kriza.
Ne smemo da budemo generator ključne krize ovde u Narodnoj skupštini. Ako svi bacamo kamenje na Ustav, mi smo generatori te krize. Zato molim kolege, kakav god stav imali o Ustavu Republike Srbije, da je on u ovom trenutku najveći i najtvrđi faktor stabilnosti Republike Srbije i najveći garant da će sačuvati miran i normalan razvoj Republike Srbije, izbeći se potresi i političke krize. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da su na galeriji prisutni studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Molim vas da ih pozdravimo aplauzom.
Za reč se javio narodni poslanik Predrag Mijatović. Odustaje.
Sledeći je Milorad Mijatović.

Naravno, pogrešili ste moje ime, pa sam zato ućutao.

Stvarno se izvinjavam, gospodinu Mijatoviću. Niste vi bili prijavljeni za reč. Zaista je bio prijavljen Predrag Mijatović. Zapisano mi je tako, tako da ne mogu sad da vam dam reč.
Prijavite se malo kasnije, samo da idemo redosledom.
Sledeći je dr Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege, poštovani studenti, kratko ću. Malo pre sam čuo od predsednika Skupštine Vojvodine gospodina Pastora, jednu rečenicu kojom se on pita – da li je ovo uvođenje protektorata na mala vrata za AP Vojvodinu. Prosto, želim da saznam kako vi, gospodine, doživljavate autonomiju Vojvodine u okviru suverene države Srbije? Da li je to uopšte izvodljivo biti protektorat u okviru suverene države? To je jedno.
Drugo, čuo sam jednu novokovanicu, koja je glasila – sitnomrziteljski stavovi, pa se pitam ko zastupa te sitnomrziteljske stavove, da li oni ljudi koji se bavi autonomašenjem zarad sitnosopstveničkih stavova, pa svaku priliku koriste da bar malo napadnu državu Srbiju i ustavni poredak u kome žive ili se odnosi na ljude koji zastupaju stavove protivno tome da AP Vojvodina uživa sva prava AP Vojvodine u okviru Republike Srbije? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, osećajte se ugodno u ovom domu. Cenim i poštujem funkciju koju vršite u Vojvodini, a osobno, isto tako cenim i vaš rad koji imate u Vojvodini.
Pozdravljam i kolege studente, sa željom da oni naprave bolju Skupštinu i bolju državu nego što je mi pravimo. Nadam se, budućnost je uvek u mladima i da ovo neće biti samo parola, već da će oni svojim radom, svojim znanjem napraviti jednu evropsku Srbiju, jednu dobru Srbiju u kojoj će biti ugodno živeti.
Mogu da se složim sa onim što je rekao narodni poslanik Marković, a to je da je Rubikon pređen. Meni je drago što je pređen Rubikon i što je gospodin Pastor spomenuo tu metaforu, jer mi ovde razgovaramo o Vojvodini, što je veoma dobro. Mi ne pregovaramo, već razgovaramo. Da se poslužim još jednom sentencom, "kocka je bačena". To znači da ćemo ipak ovde rastavljati i naći rešenje koje treba da više ne govorimo o tim famoznim 7% budžeta Vojvodine.
Uvek sam sebi postavljao pitanje – šta znači to 7%? Zašto nije 14%, zašto nije 4%? Ko je odredio tih 7%? To mi nikad nije bilo jasno. Pokušavam dugo da objasnim, ali izgleda to neću uspeti da uradim.
Ovde govorimo o jednoj vrlo važnoj temi koja će sigurno ponovo doći ovde u Skupštinu, a to je da vidimo kako Vojvodina kao AP da ima sredstva ona koja se u njoj stvore, da njoj pripadaju, da bi u njoj svi bolje živeli. Došao sam gde je prvi deo autoputa bio dosta zaleđen i sa dosta snega, a drugi deo prema Beogradu to nije imao. Ne optužujem Beograd, ne optužujem ni Novi Sad, ali je stanje takvo kakvo jeste, svi mi koji smo došli autoputem.
Ovde govorimo o jednom vrlo ozbiljnom zakonu i svi znamo da neće proći. Rekao sam to i u prvom izlaganju, u načelu, neće proći zato što u ovom trenutku ne postoji politička volja da se nađe rešenje za taj problem. Isto tako, za razliku od nekih koji vrlo tvrdo brane Ustav iz 2006. godine, ne mogu da se složim da je Ustav iz 2006. godine takav da on ne može da bude podvrgnut menjanju, odnosno nekakvoj temeljnoj rekonstrukciji. On sigurno nije izdržao probu vremena, što se vrlo brzo vidi i on stalno generiše nove krize, pa ako hoćemo da nađemo rešenje, onda je zaista prilika da to rešenje tražimo i da ne stojimo čvrsto iza jednog Ustava koji, da budemo vrlo jasni i otvoreni, 2006. godine u Vojvodini nije dobio punu podršku, znači, nije bilo više od 50% glasova stanovnika koji žive u Vojvodini. To je istina od koje ne možemo da pobegnemo.
Isto tako, moram da kažem da stalno postavljamo pitanje prava koja se ostvaruju i šta to Vojvodina traži. Vojvodina je jedan prostor Srbije i hoću da on bude uređen prostor Srbije. Skupština AP Vojvodine je kao legalna Skupština, koja zaista mora da odgovara i građanima Vojvodine, ali i Skupštini Srbije, za sve ono što donosi. Mislim da tu imamo prostora da tražimo rešenje za ovaj problem. Insistiram i tražim da 2013. godina bude godina kad ćemo rešiti pitanje budžeta Vojvodine, da ne dočekamo budžet za 2014. godinu, gde ćemo se opet dogovarati šta je to 7% i od čega je 7%.
Malo da se našalim, podržavam što je kolega iz Šumadije govorio. Znao sam da mi iz Vojvodine i Šumadije uvek imamo dosta zajedničkih pogleda i interesa i samim tim da dogovorimo da zaista Srbija treba da ima jednu decentralizaciju. Ono što ima Vojvodina, želim da imaju i drugi delovi, ne zato da bi Srbiju razgrađivali, već da bi Srbiju decentralizovali, napravili boljom i ugodnijom za život svih nas.
U tom smislu, reći ću sledeće – SDPS neće podržati ovaj amandman, sve dotle dok ne budemo seli i razgovarali otvoreno o svim problemima, zajedno sa Skupštinom Vojvodine.
Naglašavam, razgovarao sam sa dosta poslanika iz Vojvodine, poslanici iz Vojvodine, u Skupštini Srbije su spremni da daju svoj doprinos.
Molim vas, pozovite nas da razgovaramo vrlo otvoreno, kao što razgovaramo i u ovom domu, da tako razgovaramo i u Skupštini AP Vojvodine. Doći ćemo i mislim da ćemo naći odgovarajuća rešenja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, pravo na repliku. Izvolite.

U svojoj prethodnoj diskusiji sam čvrsto i tvrdo branio Ustav iz 2006. godine. U tom smislu je kolega to i pominjao.
Želim da kažem nešto što je pomenuto u toj diskusiji. Rečeno je da Ustav sve više i svaki dan generiše nove krize, nove probleme. Koje? Mi slušamo. Koje su to krize i problemi zbog kojih treba menjati Ustav?
Preambula. Slušamo danima da preambula ne valja. Koji su to drugi problemi koje Ustav generiše, osim ovog koji se svaki dan čuje oko preambule, gde se pominje KiM, i sada oko Vojvodine?
Osim toga, jedna teza koja se od 2006. godine, kada je Ustav donet pominje, a koja je uvek davala pravo da se otvara politička kriza u Vojvodini onima koji su hteli, jeste da Ustav nije prošao na teritoriji AP Vojvodine.
Gospodo, referendum za Ustav i nije bio raspisan samo za teritoriju AP Vojvodine, nego je održan na celoj teritoriji Republike Srbije. Sada pitam tu gospodu – da li su sremske opštine i ceo Srem deo Vojvodine i Republike Srbije, gde je Ustav prošao? Prošao je u Sremskoj Mitrovici, prošao je i u Šidu, prošao je i u Pančevu, Žitištu i u mnogim opštinama. Da li su te opštine deo, po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, deo AP Vojvodine?
Apsolutno je tačno da je Ustav Republike Srbije podržan od građana. Izašlo je preko 50% i više od toga je glasalo i podržan je na celoj teritoriji Republike Srbije. Ali, oni koji žele da ovakve probleme izazivaju, političke prirode, sada spočitavaju tu tezu i nameću tu tezu da, navodno, na teritoriji Vojvodine Ustav nije prošao. Prošao je u velikom broju vojvođanskih opština. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović, replika. Izvolite.