Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo podpredsednice.
Hvala, gospodine ministre. Mislim da sam dobro razumela ovo što ste sada rekli. Fond odobrava sredstva pod određenim uslovima, ali ne kontroliše kako se ona primenjuju. To isto piše revizor u izveštaju, kada je kontrolisao rad Fonda i to vrlo eksplicitno navodi primere gde je on ustanovio da se to dešava. Mislim da to nije naročito ozbiljno i mislim da zaista treba da vodimo računa o tome, jer to je zapravo ogledalo jedne države, kada plasirate i pokušavate da pomognete da se proizvodnja poveća, da preduzetništvo uzme zamah, a istovremeno ne kontrolišete kako koristite novac.
Meni je jako žao što ovu priču o zaštiti životne sredine, koju vi očigledno razumete, ali nekako ne čitate naše amandmane najbolje, nismo završili. Niste nam rekli šta je bilo sporno u prethodnom amandmanu, znači, samo da se unese te tri reči: "i zaštite životne sredine", pogotovu što je jedna osoba u pitanju.
Hajmo sada na ovaj sledeći amandman, a to je amandman na član 6. DSS briše novododatu nadležnost upravnog odbora Fonda za razvoj koja je data u tački 14a. Dakle, mi brišemo ovu tačku 14a, koja glasi – da upravni odbor ima sledeću nadležnost: da odlučuje o zaduživanju u zemlji i inostranstvu. Naši razlozi za ovo brisanje su sledeći. Prvo, Srbvija je prezadužena zemlja i to nije po mišljenju DSS nego po svim parametrima, 60% BDP je zaduženo, odnosno u novcu to je 16,5 milijardi evra. Za četiri godine zaduženje Srbije je duplirano, što je enormno, prvo brzina i količina zaduživanja je enormna.
Iz tog podatka proizilazi da je svaki stanovnik Srbije zadužen sa po 2.500 evra. Srbija koja je siromašna zemlja, siromašnih stanovnika, zadužuje svoje građane da plaćaju i to po još 2.500 evra.
Ovako kako stvari stoje, Srbija neće moći da servisira svoje dugove i to najbolje znate i vi, gospodine ministre, kada nam govorite da moramo uzimati neke nove kredite, nego će morati da reprogramira svoje obaveze. Ako se ne zadužimo više ni dinara od današnjeg dana, svoje dugove nećemo moći da vratimo do 2042. godine. Mi smo sva pokoljenja zadužili.
Osim toga, iz ovog što smo ovde u obrazloženju mogli da pročitamo za ovaj zakon, prošli upravni odbor Fonda, koji su takođe činili ministri, je zadužio Fond sa 3,8 milijardi dinara, što je isto podatak koji moramo imati u vidu kada govorimo o tome da treba dati još jednu nadležnost da se oni zadužuju u zemlji i inostranstvu.
Osim toga, da budemo još precizniji, bar 2/3 prethodnih članova Fonda će biti i sada u upravnom odboru Fonda. Članovi upravnog odbora Fonda su ministri, a garancije za to zaduživanje treba da da Republika Srbija. Mislim da Republika Srbija ne može da daje garancije te vrste ako Skupština Srbije ne bude imala uvid u to što se dešava i ne bude dala svoje mišljenje o tome da li hoće da Srbija daje garancije ili ne.
Mi smatramo da zaista ne treba ostaviti ovu tačku 14a. Ne treba ni u kom slučaju ostaviti bilo kome da zadužuje pokoljenja građana Srbije bez kontrole i bez javnog uvida u to.Hvala.

Iskorišćeno je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Ovo je inače postojalo u osnovnoj verziji zakona u vreme Vlade koju je gospodin Koštunica, odmah da znate.
O čemu se radi? Suština je da Fond može da dobija dodatna sredstva, bilo dokapitalizacijom od strane Vlade, bilo da donese upravni odbor odluku da se obezbede dodatna sredstva iz inostranstva, koja se onda plasiraju preko Fonda. Teorijski, ma koji razvojni fond iz sveta, ma koja komercijalna banka, ali realnije neki razvojni fond, može odobriti Fondu za razvoj po ovome kreditnu liniju, a onda Fond za razvoj to replasira i time povećava volumen kreditiranja. Ne vidim ništa sporno u tome. To postoji kao mogućnost za sve razvojne fondove u ma kojoj zemlji, što znači da o takvoj vrsti zaduživanja, a to je zaduživanje samo Fonda za razvoj da bi ta sredstva replasirao srpskim privrednicima, o tome odlučuje Upravni odbor Fonda.
Još nešto, bitan izmena ovde jeste da neće po pravilu ministri biti u Upravnom odboru Fonda. Oni mogu da budu, a ne moraju. Već sam vam rekao da ja lično neću biti.
Konačno, da se vratim, osnovni problem koji smo imali u dosadašnjim zakonima, zašto se ovaj zakon stalno menja je što su bila definisana ministarstva po nazivima kako je koja tekuća vlada to formirala. Pošto mi ne znamo da li će u budućnosti postojati Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine ili će to biti u neka dva resora u narednom periodu, onda smo sada ovde definisali – ministar nadležan za poslove energetike. Da je amandman bio – i ministar nadležna za zaštitu životne sredine, onda smo mogli da imamo iz istog ministarstva sadašnjeg dva predstavnika, jedan za energetiku i jedan za životnu sredinu. Takav amandman bi mi prihvatili, da ste ga dali.
Ovako, nismo želeli da kažemo – poslovi energetike i životne sredine. Mogli smo ovo da rešimo sa ispravkama da smo ranije bili u kontaktu. Osnovnu ideju ne sporim.

Narodni poslanik Radojko Obradović, povreda Poslovnika. Izvolite.

 Član 27. Gospodin Dinkić je bio poslanik sa nama godinu dana, ali ne mora da zna finese našeg Poslovnika. Poslovnik omogućava da prihvatite ovaj amandman, a mi ćemo kao tehničku ispravku "i" pretvoriti u zarez. Hvala.

Nemam dilemu o tome da li može ili ne može, nego imam dilemu o tome kako da odgovorim narodnom poslaniku o povredi Poslovnika, pošto nije povređen.
Može da se uz saradnju sekretara i stručne službe Skupštine uradi ispravka amandmana i da predstavnik predlagača, ako nam je svima jasno kako će ta ispravka da glasi, da prihvati amandman. Dešavalo se u nekoliko slučajeva, kada je bilo jasno da nije u pitanju spor oko reda reči ili oko suštine, nego da se želi da s poboljša Predlog zakona, tako da je moguće na osnovu člana 97.
Reč ima ministar.

U tom slučaju, prihvatio bih taj amandman, u ime Vlade, amandman na član 15. sa tehničkom ispravkom, da se odvoji da bude – ministar nadležan za poslove energetike, ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.  

Zahvaljujem.
Molim stručnu službu da, na osnovu stenograma i u saradnji sa narodnim poslanicima koji su podneli amandman, da se do okončanja rasprave u pojedinostima zakona koji su bili predmet zajedničke načelne rasprave, obavesti Narodna skupština da je podnet amandman sa ispravkom, a da se kasnije, u toku glasanja, obavesti Narodna skupština da je predstavnik predlagača prihvatio amandman sa ispravkom.
Narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine ministre. Zaštita životne sredine je treći stub održivog razvoja Srbije za koji se deklarativno zalažemo, naročito kada o tome sada govorimo. U svakom slučaju, hvala vam. To ima smisla.
Zaista smo pravilni amandman, znajući, ovo je moj četvrti mandat, svaki put kada se promeni Vlada, menjaju se i zakoni, u skladu sa onim što je trenutno stanje. Tako se promenilo i ovo stanje. Smatramo da treba životna sredina da bude u ovome i hvala vam na tome.
Kada ste pomenuli neka druga vremena kada se u Fondu radilo malo drugačije, zaboravili ste samo jedan dodatak na to, kada je ta ista tačka stajala u vreme Vojislava Koštunice, Vlade Vojislava Koštunice. Jeste. Samo, tada je zaduživanje Srbije bilo mnogo manje. Tada je javni dug bio 29% BDP, a ne 60 i tada je nominalna vrednost bila 8,9 milijardi a ne 16,5. Tako da taj dodatak ne možete da koristite ovom prilikom, pa kada kažete da je i u drugim zemljama ista situacija, nisam sigurna da sigurna da su i druge zemlje u istoj situaciji u kojoj je Srbija, pogotovo kada pogledam put prema EU, ni jednoj se ne traži ovo što se traži Srbiji.
Dakle, vodimo mi računa o tome šta je ono što je naš interes i naše okolnosti u kojima pravimo zakone, pa onda nećemo dolaziti u situaciju da nam jednom nešto bude prihvatljivo, a drugi put ne. Hvala.