Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 79 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dejan Rajičić, Dušica Nikolić, Tamara Tripić, Nataša Vučković i Vera Paunović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 5. do 12. dnevnog reda, pozvala da, pored predstavnika predlagača Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade, mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede i mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, sednici prisustvuju i: Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Slađana Backović, direktor Fonda za razvoje Republike Srbije, Andrijana Stojković, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Dragomir Matović, viši rukovodilac u Agenciji za privatizaciju, Ninoslav Kekić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Ljiljana Petrović, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Branka Đorđević, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija i privrede, Radovan Medić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i privrede i Zlatko Milikić, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo raspravu u pojedinostima o 8. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O JAVNIM PREDUZEĆIMA
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Vlada i Odbor privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić. Izvolite.

Ovo je jedan od amandmana koji je Vlada prihvatila. Njegov cilj je bio da, pošto je ostavljen prostor da organ za imenovanje direktora javnih preduzeća ne predloži automatski, o tome je bilo juče dosta rasprave, nećemo opet da širimo, ne predloži najbolje rangiranog, nego da ima nekakvu slobodu da između tri prvo rangirana odabere po svom mišljenju najbolje rešenje.
Insistirali smo da javnost bude upoznata sa rešenjem o imenovanju, to je normalno, ali i sa obrazloženjem ukoliko nije izabran najbolje rangirani, šta je to što je presudilo da ne bude najbolje rangirani izabran, nego neko drugi.
Mi smo podneli još jedan amandman koji se tiče uvida javnosti. On će se naći malo kasnije na dnevnom redu. Taj amandman je Vlada odbila, ali naša ideja je bila da se kroz ta dva amandmana omogući kvalitetan uvid javnosti u sam proces i u detaljima koji su potrebni, a na način, po našem mišljenju, da se sam proces izbora ne ugrozi u smislu nekog javnog pritiska ili bilo kakve druge loše stvari.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Jovanović, Maja Videnović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević, Judita Popović i Radmila Gerov.
Vlada i Odbor privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Gorica Gajić i Bojana Božanić.
Vlada i Odbor privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Vlada i Odbor privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

I tokom načelne rasprave sam ukazao da postoji očigledna kontradiktornost između člana 38. i člana 39. Predloga zakona.
Naime, u članu 38. Predloga zakona stoji da će organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća razrešiti direktora pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora.
U članu 39. kaže se isto to, ali da se može razrešiti direktor pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora.
U Predlogu zakona se ni na koji način ne pravi razlika da li je neko izvršio krivično delo umišljano ili nehato. Desilo se da određeni poslanici ukažu na to, da bi trebalo praviti razliku, jer činjenica je da gospodin Kovačević, čini mi se, iz PUPS je jedini u predlogu svojih amandmana različito tretirao da li je krivično delo izvršeno umišljano ili nehato.
Druga stvar, kada biramo direktora postoji mogućnost da kandidat za direktora je pre toga bio pravosnažno osuđen za razna krivična dela, između ostalog i za krivično delo protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Moguće je da je bio suđen i za krivična dela protiv Vojske Srbije, protiv izbornih prava, na primer da je ukrao izbore, protiv prava da na osnovu rada, što je nonsens da takav neki bude uopšte u kandidaturi za direktora, protiv intelektualne svojine, protiv imovine, da je neki kandidat za direktora krao i pravosnažno presuđen. Svi takvi mogu da budu kandidati za direktora, a opet, s druge strane, ukoliko u toku trajanja mandata direktora direktor van radnog vremena, vozeći svoj privatan auto slučajno napravi krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, nekog zakači kolima, bez alkohola, bez nekog bahatog ponašanja, obično krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja… Ukoliko nam član 38. ostane ne promenjen, takav direktor mora da bude razrešen. Znači, takav direktor će se razrešiti. Nije ista stvar da li je neko svesno, namerno, umišljano učinio krivično delo i to sam nabrojao koja sva krivična dela ili, s druge strane, ukoliko je došlo do nehatnog izvršenja krivičnog dela.
Sledeća stvar. Promenom našeg krivičnog zakonodavstva, dozvolili smo mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja, pa za isto krivično delo postoji mogućnost da neko uopšte ne bude, da kažem krivično osuđen ukoliko za to postoji saglasnost tužilaštva i suda, upravo kod takvih lakših krivičnih dela kao što je ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, a isti takav slučaj ukoliko se presudi uslovnom osudom, da u takvoj situaciji direktor bude razrešen.
U tom smislu smatram da ne postoji ravnopravnost svih onih na koje može da se primeni ova odredba člana 38. Zato što se jednobrazno kaže – svi koji su pravosnažno osuđeni na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora moraju da budu razrešeni. Bez obzira što teoretski neko može da počini iz nehata krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, da bude uslovno osuđen, a sa druge strane neko u istoj takvoj situaciji da dobije odlaganje, krivično gonjenje i kao takav da bude formalno-pravno neosuđen.
Ukazivao sam i molim vas da još jednom razmislimo, ili bar da notiramo šta je sve potrebno u nekim kasnijim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, da uradimo da bi ovo bilo apsolutno korektno. Smatram da kada gledamo ceo Predlog zakona nije dosledno izanalizirano sve što se tiče uopšte krivičnih dela, ko je osuđen ko nije osuđen, koje grupe su obuhvaćene, koje nisu, kod izbora direktora, kod izbora svih organa, kod kandidata i sa druge strane, ovde gde se kaže razrešiće se.
Smatram da je bolja varijanta bila da se zadrži formulacija iz člana 39. da može biti razrešen direktor pre isteka perioda za koji je imenovan, ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora. Ukoliko počini krivično delo, za šta možemo svi da se saglasimo, ukoliko ukrade, ukoliko učini krivično delo protiv izvornih prava, ukoliko učini krivično delo protiv prava na osnovu rada, ali i ukoliko učini nehatno krivično delo, npr. protiv bezbednosti javnog saobraćaja, koje svakom vozaču u državi može da se desi, da tu ipak postoji neko diskreciono ovlašćenje. Znači, organu nadležnom za imenovanje direktora da, ili razreši ili ne razreši u zavisnosti od okolnosti slučaja.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, samo da pitam mogu li uzeti vremena od poslaničke grupe?

Izvinjavam se gospodine Kovačeviću, ako možete da mi ponovite pitanje, nisam vas zaista čula. Molim narodne poslanike da se malo utišaju, stvarno nisam u mogućnosti da pratim sednicu.

Da li mogu da uzmem nešto vremena od poslaničke grupe?

Možete.

Sinoć sam bio odsutan kada je moj amandman na član 22. došao na red, iz razloga što sam dobio obaveštenje da sinoć Skupština radi do 19,00 časova. Otišao sam u 19,10, jer je bilo rečeno da će se završiti samo ta replika i otišao sam.
Ne govorim zbog toga što sam to propustio, nego mislim da je to veza sa ovim članovima i o problemima o kojima je gospodin Miković govorio. Hvala mu što je sinoć na neki način govorio u mom odsustvu, i mene zastupao. Ne mogu da shvatim da Vlada odbije amandman, nije važno da li je moj ili neki drugi, na član 22. sa obrazloženjem – Amandman se odbija iz razloga što je prihvaćen amandman gospođe Batić. Naveo sam po kojim sve glavama dela treba da bude suđen kandidat za direktora, da bude suđen po tim delima, sem ako su iz nehata, a gospođa Batić, s mojim poštovanjem, je rekla samo da se uzimaju dela protiv privrede i dela protiv pravnog saobraćaja i zamenila dela protiv pravnog saobraćaja delima po službenoj dužnosti.
To apsolutno ne može. Njeno pravo je, to je uredila i ne polemišem sa tim. Polemišem sa stavom i obrazloženjem Vlade da zbog toga ne može biti uvažen amandman koji kaže sve ovo što je gospodin Miković rekao, a reći ću hoćemo li to, boreći se protiv korupcije, kriminala i svega drugog, ovakvim stavovima u članu 22, 38, 39, hoćemo li dozvoliti da nam za direktore dođu ljudi predisponirani za kriminalna dela? Hoćemo li dozvoliti da dođe čovek koji je osuđen za silovanje, u preduzeću u kome ima i žena? Hoćemo li dozvoliti da za direktora dođe čovek koji se bavio recimo dilovanjem droge? Kakav to tražimo profil za direktora koji na čelu javnog preduzeća, državnog, Vladinog sutra treba da komunicira sa ino partnerima? Kada dođe do značajnog posla da ino partner sazna da razgovara sa bivšim kriminalcem.
Razumem da ne treba apriori, uzeti sve u obzir za bilo šta da je suđen, da ne može doći. Ima sitnih stvari, a pogotovo ako su dela iz nehata, ali ne može se tako olako od strane Vlade obrazložiti da sve to o čemu pričam, najkraće što mogu, se obrazloži time da su uključena dela po službenoj dužnosti i to zamenjuje sve. Mislim da ne zamenjuje i ako time treba da priznamo da će nam se u ovom društvu strašno suziti mogućnost za izbor direktora, onda priznajemo time da je cela nacija kriminalizovana i da se teško može naći čovek koji zadovoljava takve kriterijume.
Bio bih veoma zadovoljan i razumeo bih Vladu, da moj amandman na član 22. nije prihvatila u celosti, nego preko odbora ili sama učinila amandman na svoj predlog u duhu onog predloga iz člana 22. To bi bilo normalno i kreativan ulazak Vlade u ovaj problem. Molim još jednom da Vlada preispita ovaj svoj stav. Ovde kod člana 38. i 39, podržavam gospodina Mikovića, ali je vrlo interesantno da, recimo razumem u članu 39. gde se govori da može biti opozvan, kod drugih tačaka još i nekako, ali molim vas, kaže – ukoliko se utvrdi da zbog toga, toga i toga, drugo ukoliko se utvrdi… Dakle tu nema više dileme, nema varijabilnog rešenja, utvrđena je krivica. Kako onda to može da stoji u članu 39, da može ili ne može da mu se da opoziv? To mora da ide u član 38, gde je obavezan opoziv po tim stvarima. Hvala.