I tokom načelne rasprave sam ukazao da postoji očigledna kontradiktornost između člana 38. i člana 39. Predloga zakona.
Naime, u članu 38. Predloga zakona stoji da će organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća razrešiti direktora pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora.
U članu 39. kaže se isto to, ali da se može razrešiti direktor pre isteka perioda na koji je imenovan ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora.
U Predlogu zakona se ni na koji način ne pravi razlika da li je neko izvršio krivično delo umišljano ili nehato. Desilo se da određeni poslanici ukažu na to, da bi trebalo praviti razliku, jer činjenica je da gospodin Kovačević, čini mi se, iz PUPS je jedini u predlogu svojih amandmana različito tretirao da li je krivično delo izvršeno umišljano ili nehato.
Druga stvar, kada biramo direktora postoji mogućnost da kandidat za direktora je pre toga bio pravosnažno osuđen za razna krivična dela, između ostalog i za krivično delo protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom. Moguće je da je bio suđen i za krivična dela protiv Vojske Srbije, protiv izbornih prava, na primer da je ukrao izbore, protiv prava da na osnovu rada, što je nonsens da takav neki bude uopšte u kandidaturi za direktora, protiv intelektualne svojine, protiv imovine, da je neki kandidat za direktora krao i pravosnažno presuđen. Svi takvi mogu da budu kandidati za direktora, a opet, s druge strane, ukoliko u toku trajanja mandata direktora direktor van radnog vremena, vozeći svoj privatan auto slučajno napravi krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, nekog zakači kolima, bez alkohola, bez nekog bahatog ponašanja, obično krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja… Ukoliko nam član 38. ostane ne promenjen, takav direktor mora da bude razrešen. Znači, takav direktor će se razrešiti. Nije ista stvar da li je neko svesno, namerno, umišljano učinio krivično delo i to sam nabrojao koja sva krivična dela ili, s druge strane, ukoliko je došlo do nehatnog izvršenja krivičnog dela.
Sledeća stvar. Promenom našeg krivičnog zakonodavstva, dozvolili smo mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja, pa za isto krivično delo postoji mogućnost da neko uopšte ne bude, da kažem krivično osuđen ukoliko za to postoji saglasnost tužilaštva i suda, upravo kod takvih lakših krivičnih dela kao što je ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, a isti takav slučaj ukoliko se presudi uslovnom osudom, da u takvoj situaciji direktor bude razrešen.
U tom smislu smatram da ne postoji ravnopravnost svih onih na koje može da se primeni ova odredba člana 38. Zato što se jednobrazno kaže – svi koji su pravosnažno osuđeni na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora moraju da budu razrešeni. Bez obzira što teoretski neko može da počini iz nehata krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, da bude uslovno osuđen, a sa druge strane neko u istoj takvoj situaciji da dobije odlaganje, krivično gonjenje i kao takav da bude formalno-pravno neosuđen.
Ukazivao sam i molim vas da još jednom razmislimo, ili bar da notiramo šta je sve potrebno u nekim kasnijim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima, da uradimo da bi ovo bilo apsolutno korektno. Smatram da kada gledamo ceo Predlog zakona nije dosledno izanalizirano sve što se tiče uopšte krivičnih dela, ko je osuđen ko nije osuđen, koje grupe su obuhvaćene, koje nisu, kod izbora direktora, kod izbora svih organa, kod kandidata i sa druge strane, ovde gde se kaže razrešiće se.
Smatram da je bolja varijanta bila da se zadrži formulacija iz člana 39. da može biti razrešen direktor pre isteka perioda za koji je imenovan, ukoliko u toku trajanja mandata bude pravosnažno osuđen na uslovnu ili bezuslovnu kaznu zatvora. Ukoliko počini krivično delo, za šta možemo svi da se saglasimo, ukoliko ukrade, ukoliko učini krivično delo protiv izvornih prava, ukoliko učini krivično delo protiv prava na osnovu rada, ali i ukoliko učini nehatno krivično delo, npr. protiv bezbednosti javnog saobraćaja, koje svakom vozaču u državi može da se desi, da tu ipak postoji neko diskreciono ovlašćenje. Znači, organu nadležnom za imenovanje direktora da, ili razreši ili ne razreši u zavisnosti od okolnosti slučaja.