Replika gospodinu Mileniću, jer opet ne mogu da razjasnim šta je bila prava volja Vlade. Da li ono što je u predlogu bilo, u predlogu člana 38. ili u predlogu člana 39.? Da li, ukoliko neko tokom trajanja mandata izvrši krivično delo, da li mora da se razreši i da li može da se razreši?
Smatram da, gledajući celokupno ovaj kontekst zakona, pravilnije je ono što je navedeno u predlogu člana 39. da može da bude razrešen, upravo ukoliko se izvrši krivično delo, koje ima veze sa poslom, koje ima veze s time da ga čini dalje nedostojnim da obavlja funkciju direktora.
Dozvolićete, nikako ne mogu da se složim sa diskusijom gospodina Milenića, da ukoliko se neko nađe na funkciji direktora, da mora ili da treba da koristi službeno vozilo, a naročito službeno vozilo u privatne svrhe. Da li će ženu da vozi na pijacu službenim vozilom? Tu ne mogu da se složim.
Druga stvar, da li direktoru može da se desi da slučajno pozli nekom članu porodice, da mora dete hitno da odvede do lekara i sedne u svoj auto, eventualno, pritisne gas više nego što treba i slučajno napravi saobraćajnu nezgodu i zbog toga mu bude izrečene uslovna osuda, kojom će se utvrditi kazna zatvora koja se neće izvršiti ukoliko ne ponovi takvo krivično delo?
Dozvolićete mislim da, s jedne strane, propisivati kao obavezno da direktor bude razrešen u takvim slučajevima, a sa druge strane, da može kandidat za direktora da bude, i ne samo da bude kandidat za direktora, nego bude izabran ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Mikoviću.)
Svi oni koji su izvršili krivična dela, koja ga učine nedostojnim, mislim da nema doslednosti u samom predlogu zakona.