Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Bojan Đurić, Kenan Hajdarević i Judita Popović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Ovo je za nas jedan od suštinskih amandmana. Drago mi je da je Vlada odlučila da ga prihvati, a ono što ostaje, to je pitanje sprovođenja, gde ćemo imati vrlo jasan plan i ulogu kroz skupštinski odbor. Dakle, amandmanom smo predložili da ovaj član zakona se tiče toga da preduzeća moraju da objave svoj program rada, program poslovanja za narednu godinu i da zatim na taj način to bude neka vrsta kontrole rada tih direktora ili nove upravljačke strukture svakog javnog preduzeća.
Za nas to nije bilo dovoljno. Mi smo predložili amandman koji je sada postao sastavni deo, a to je da mora da se sastavi posebni program, ukoliko javno preduzeće koristi bilo kakvu vrstu budžetske pomoći ili subvencije ili je tražilo od Vlade garancije za neko zaduživanje ili bilo šta u tom smislu, da tada to javno preduzeće mora napraviti dodatni program kako će se sredstva iz tog dela pomoći koristiti. To je jedan deo amandmana.
Drugi deo je kakav je plan preduzeća da u periodu koji dolazi polako svojim radom ili poboljšanjem efikasnosti i produktivnosti napravi plan za izlazak ili za situaciju koja mu neće više biti potrebna da traži pomoć od države, bilo kroz subvencije, bilo kroz garancije. Ovo je jedan deo. Naravno, lakše je da će svaka firma uspeti da napravi neki program. Suština je, a to je uvođenje nove prakse, to je kontrola trošenja novca iz subvencija i ja o tome očekujem vrlo ozbiljno angažovanje svih poslaničkih grupa i Odbora za privredu u praćenju rezultata sprovođenja ovog amandmana.

Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Ovaj amandman unapređuje zakonski tekst u najvećoj meri, zato što ima i ovu ogradu u završnom delu amandmana kada kaže da će preduzeće napraviti unutrašnje promene koje će dovesti u poziciju da može da posluje uz smanjenje takvih pomoći, u perspektivi. To istovremeno potvrđuje vrednost graduelnih koncepcija, onih koji nisu principijelna novost, ali računaju sa koračanjem, jer u suprotnom, ne bi bio ni primenjiv.
Nije baš sasvim tačno da su sva javna preduzeća napunjena i prepunjena partijski zaposlenim kadrovima, a svi direktori javnih preduzeća bahate lopuže koje samo gledaju kako da iskoriste partijsku vlast, ne bi li se obogatili, izneverili naciju, narod, javna očekivanja. Ta vrsta javno negovanog pesimizma i cinizma u odnosu prema javnom dobru, daleko od istine.
Postoje mnogi drugi problemi koji opterećuju efikasnost i privrednu uspešnost javnih preduzeća, a jedan je i taj što se odnegovala ideja socijalne politike koja se vodi preko javnog i komunalnog sektora. Ima li hrabrosti da se postavi pitanje tržišne cene usluga koje daje javni sektor? Upravo zato što se ne želi izazivati nezadovoljstvo, javna preduzeća potpuno neprofesionalno, izvan tržišnu socijalnu politiku sprovode kroz cene svojih usluga, a to onda mora biti subvencionisano.
Mi ne možemo tek tako lako skinuti javna preduzeća sa programa subvencija. Koraci ograničenja subvencija već su i ranije pravljeni kao ograničenje mase zarada za sva preduzeća u javnom sektoru, a ovo je samo još jedan mali korak napred u lečenju naše privrede od subvencionizma i javnog sektora od prisutne nedovoljne tržišne odgovornosti.

Iskorišćeno je dva minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

 Mi smo se kao poslanička grupa nebrojano puta u Narodnoj skupštini zalagali za što potpuniju i sveobuhvatniju kontrolu trošenja subvencija, što mislim da je opšti interes, interes svake političke stranke, interes države. Uz uvažavanje svega što je rekao gospodin Andrić i gospodin Milenić, ja bih se sa time složio, ali kažem da društvo i posebno političke stranke koje reprezentuju građane u Narodnoj skupštini treba da budu zainteresovani da se daju potrebne subvencije, primera radi, železnicama Srbije, jer su one svuda u svetu na subvencijama države, ali isto tako znamo da naše subvencije ne posluju na modernom sistemu organizovanja, da je menadžment sa načinom rezonovanja od pre 30 godina, da se tamo odlivaju ogromna sredstva, a da je prosečna brzina naših vozova 35 do 40 km na čas.
Prema tome, ako treba iskontrolisati, ako treba pomoći železnicama, treba videti svaki dinar, a da ne pričam o JAT-u, koji je u opšte poznatom stanju, ali istovremeno znamo da rukovodstvo JAT-a prima enormne plate u odnosu na primanja na nivou najrazvijenijih svetskih zemalja. Prema tome, ako tolika sredstva odlaze JAT-u u železnicama, onda je sasvim normalno da imamo što potpuniju kontrolu utroška tih sredstava.

Iskorišćen je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dinkić.

Sve ovo što ste sada naveli u diskusiji je i bio razlog zašto je Vlada prihvatila ovaj amandman. Mi takođe smatramo da mora da se prekine sa davanjem subvencija bez ikakve kontrole efikasnosti korišćenja subvencija. Već sada, ako se ovaj zakon usvoji, za pravljenje planova za 2013. godinu sva javna preduzeća, a zahvaljujući ovom amandmanu, moraće da dostave i program kako misle da povećaju efikasnost poslovanja i u kom roku da se smanje izdvajanja države za njihovo poslovanje.
Tu pre svega mislim na sledeća preduzeća koja su trenutno najveći korisnici subvencija, pomenuli ste železnice, oni koriste oko 15 milijardi dinara godišnje i najveći su korisnici subvencija. Na drugom mestu je GSP Beograd sa oko 10 milijardi dinara godišnjih subvencija, pa onda rudnici uglja sa podzemnom eksploatacijom, "Resavica" koja ima nešto ispod tri ili četiri milijarde dinara.
Međutim, dobro je da su ovim amandmanom, zato smo ga i prihvatili, predviđene tzv. implicitne subvencije, odnosno garancije za likvidnost koje suštinski predstavljaju subvencionisanje i tu je bila "Srbijagas" najveći korisnik, kao i JAT, o kome ste takođe govorili.
Sva ova preduzeća moraće sada kada dostave svoje planove da daju, i sva druga koja koriste subvencije i elemente kako misle da to u narednom periodu smanje, koje će troškove rezati i u tom smislu je dobro i hvala vam što ste nam unapredili zakon sa ovim dobrim amandmanom.

Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić, Gorica Gajić i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Članom 50. ovog zakona kaže se, naravno, u stavu 2, pre svega, da za svaku kalendarsku godinu preduzeća, odnosno javna preduzeća donose godišnji plan poslovanja i to 1. decembra tekuće godine za narednu godinu. Predviđeno je šta sve taj plan treba da sadrži, i planirane prihode i rashode i cenovne usluge i program zapošljavanja itd.
U članu 5. na koji DSS daje svoj amandman kaže se da – usvojeni programi javnih preduzeća čiji je osnivač AP ili lokalna samouprava, dostavljaju te izveštaje, pa stoji kojim ministarstvima, resornom ministarstvu, Ministarstvu trgovine, Ministarstvu rada, Ministarstvu finansija i Ministarstvu lokalne samouprave.
Prosto, smatramo da bi taj stav člana 50. trebalo da se briše, jer to su obimni programi poslovanja, slati ih svim ovim ministarstvima. Razumemo mi da treba da se kontroliše i prihodi i rashodi, usluge, odnosno cene tih usluga, i naravno broj zaposlenih i visina plate.
Međutim, smatramo da bi trebalo naći neki primereniji način, možda neki skraćeni obrazac, da tako kažem, ili skraćenu formu izveštaja, kojom bi lokalna samouprava, koja najpre treba da bude odgovorna, kako ta javna preduzeća na njenom nivou, ili AP, posluju, da eventualno izvesti ova ministarstva koja su zadužena da dobiju sve te izveštaje.
Smatramo da je pretrpavanje tim izveštajima ova resorna ministarstva, prosto nesvrsishodno. Postoji bolji, možda svrsishodniji način da se ima uvid u rad tih preduzeća, da se ima uvid u sve ove stavke, koje sadrže godišnji plan preduzeća, a da se, zamislite, 650 tih javnih preduzeća, sa lokalnog nivoa ili nivoa AP, svi šalju ovim resornim ministarstvima, odnosno pobrojanih ovde pet ministarstava koje bi trebalo te izveštaje da prihvate, pretpostavljam analiziraju i prate ovaj rad javnih preduzeća. Zahvaljujem se.