Da li još neko želi reč?
Na član 68. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Kovač.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstva smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Olgica Batić, Milica Vojić-Marković, Donka Banović, Ivan Jovanović, Radmila Gerov, Judita Popović, dr Nenad Popović, Aleksandar Pejčić, Milan Lapčević i Srđan Šajn.
Primili ste izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam vas da je narodni poslanik Ivan Jovanović, pisanim putem, povukao amandman koji je podneo na član 5.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Olgica Batić i zajedno dr Nenad Popović, Aleksandar Pejčić i Milan Lapčević.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Poslanička grupa SPO i DHSS podnela je amandman na član 1. koji je tražila da se upravo ovaj član briše jer navedenim Predlogom zakona smatramo da treba izbrisati odredbu po kojoj, odnosno navedenim ovim članom briše se odredba koji je cilj Fonda za razvoj, upravo podsticanje razvoja i infrastrukture.
Predlagač ni jednom jedinom rečju u ovom predlogu zakona nije objasnio zbog čega smatra da je potrebno da se ukine taj cilj Fonda. Između ostalog, moram navesti da sam pre nekoliko dana ministarki Verici Kalanović postavila pitanje vezano za Fond za razvoj, gde mi je u odgovoru navela da je osnovni cilj Fonda za razvoj upravo podsticanje razvoja, infrastrukture.
Na dalje, samo ime Fond za razvoj, ukazuje na to da cilj Fonda zapravo i jeste razvoj infrastrukture i neosnovano se ovakvim članom zakona ukida ovaj cilj Fonda. Ukoliko Fond za razvoj neće imati ubuduće svoj razvojni cilj, a mi smatramo suprotno, da treba da ga ima, onda je i samo postojanje Fonda za razvoj u neku ruku obesmisleno. Podsećam takođe da je taj cilj propisan izmenama iz 2010. godine i da je propisano upravo radi podsticanja razvoja infrastrukture koja je, nažalost, svedoci smo svega toga, u Srbiji izuzetno na niskim granama i upravo zbog toga smatramo da je kontraproduktivno da se ovakav cilj delatnosti Fonda koji upravo glasi – razvoj infrastrukture, briše iz ovog zakonskog teksta, a sa druge strane, drago mi je što su kolege iz druge poslaničke grupe, odnosno iz DSS podnele isti amandman u istovetnom tekstu. Hvala.

Narodni poslanik Radoslav Milovanović je prijavljen, a poslanička grupa DS je iskoristila vreme, nema vremena za raspravu u pojedinostima.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, Predlog zakona o Fondu za razvoj, predviđa da briše tačku 6. u članu 2. koja kaže da je cilj Fonda da podstiče razvoj infrastrukture, uz obrazloženje da se uglavnom, kada se o infrastrukturnim projektima radi, skupim i velikim projektima i da Fond nema dovoljno para da prati te projekte. Naravno, isto tako uz obrazloženje da bi infrastrukturni projekti trebalo uglavnom, pogotovo oni veći, da se oslanjaju na resorna ministarstva ili na javna preduzeća u vezi sa projektima koji su iz njihove nadležnosti.
DSS smatra da ova tačka ovog člana treba da ostane i da i dalje stoji da je jedan od ciljeva Fonda za razvoj – podsticanje razvoja infrastrukture.
Zašto to kažemo? Zato što bez razvijene infrastrukture prosto ne možemo da postignemo ciljeve, pogotovo one na koje pre svega Fond podvlači, a to je podsticanje ravnomerno ragionalnog razvoja i to posebno onih nerazvijenih područja, podsticanja poslovanja pravnih lica i preduzetnika, i da istaknem samo još nešto, podsticanje zaposlenih.
Koliko je važno bez svega ovoga što je temelj ekonomskog i privrednog razvoja u Srbiji, bez razvijene infrastrukture, puteva, gasovoda, telekomunikacija, elektroenergetskih objekata, vodovoda, nema ni novih investitora, nema ni novih radnih mesta, nema ni ekonomskog razvoja.
Koliko su infrastrukturni projekti važni, govori i podatak da je uglavnom 80% lokalnih samouprava unazad pet ili šest godina, sve svoje kapacitete usmerio da infrastrukturno opremi neke nove industrijske zone, ne bi li na taj način privukao nove investitore, domaće ili strane, svejedno i ne bi li svakako na taj način, a već sam rekla, pospešio ekonomski razvoj.
DSS iz ovih razloga smatra da ovaj član treba da ostane. Kada sam već kod funkcionisanja Fonda za razvoj, ja ću iskoristiti vreme ovlašćenog predstavnika i istaći samo neke primedbe koje su mi dali kada je trebalo da se govori o Fondu za razvoj, baš privrednici iz opštine iz koje ja dolazim.
Prosto je u interesu da se i to kaže. Trebalo bi, kako privrednici kažu, da se isključi iz programa Fonda za razvoj, državna preduzeća i njih treba finansirati iz nekih drugih izvora finansiranja. Trebalo bi izjednačiti uslove kreditiranja za preduzetnike i preduzeća i limitirati iznos kredita prema bonitetu firme, a ne prema obliku organizovanja tog pravnog lica.
Dalje, limitirati period odobravanja kredita na mesec dana. Danas imamo situaciju da su krediti, odnosno zahtevi za kredite koji su podneti u maju ili junu mesecu, još uvek nisu odobreni, čak imam i podatak, a ja hoću da me gospodin ministar demantuje ako nije istina, da od 21. maja nije ni zasedao upravni odbor koji je sada u v.d. stanju, niti odobravao nove kredite, tako da imamo preduzetnike i pravna lica koja čekaju osam ili devet meseci da im se kredit odobri.
Dalje, uvek veću podršku za nerazvijena područja i tu dati stimulativnu kamatu, jer bez razvijene infrastrukture, pogotovo u nerazvijenim područjima, nećemo imati ni pravna lica, ni preduzetnike koji će aplicirati za ove kredite.
Bojim se da će dobar deo ovih sredstava Fonda ponovo otići kod pravnih lica i preduzetnika iz već razvijenih područja, tako da bi ta razvijena područja možda trebalo malo kamatom destimulisati, a nerazvijena stimulisati.
Dalje, za one firme koje ne mogu da obezbede hipoteku, prosto je predlog privrednika, zbog raznoraznih administrativnih razloga da se omogući garancija kod Garancijskog fonda, na osnovu boniteta, pa između ostalog, da se uzme ugovor sa stranim kupcem koji jasno određuje i vidi se u kom cilju će ići poslovanje, uzeti poslovanje unazad nekoliko godina, sve one finansijske izveštaje koji govore kako je preduzeće poslovalo.
Sledeća primedba bi bila, ili sugestija, da se u potpunosti prihvate procene veštaka koje je fond ovlastio, kada su u pitanju neke bitne procene za odobravanje određenih kredita. Pre svake sednice upravnog odbora bi trebalo, jer uglavnom privrednici kažu da nisu obavešteni o rokovima za predaju zahteva pred tu sednicu, a rezultate konkursa ko je dobio kredit, a ko nije dobio kredit, privrednici kažu da više nigde ne mogu da vide i čak šta više istakli su mi, ne zato što sam ja iz DSS, da je jedino u vreme Vlade Vojislava Koštunice postojao izveštaj jasan, transparentan ko je dobio kredit iz Fonda, ko nije dobio, iz kojih razloga nije dobio.
Unazad, tako kažu, pet ili šest godina ne postoji jasan izveštaj, transparentan ko je dobio kredit, ko nije, zašto nije, pa se prosto javlja sumnja da li je u stvari sve to regularno i da li postoje razlozi koji ne treba da se znaju i vide i da možda neke firme dobijaju kredite, a nisu ispunile sve uslove.
Na kraju, pošto je dosta sada sertifikovanih konsultantskih agencija, a koje rade i sarađuju sa Fondom za razvoj, predlog je da se unificira postupak kod predaje dokumentacije za aplikaciju kredita, jer sve te agencije koje su sertifikovane, nalaze se na spisu agencija za regionalni razvoj, pa kako Fond prihvata i veštake koji su sa tog spiska, prosto je njihova sugestija da se i ove konsultantske agencije uključe u ovaj rad i da mogu da na unificirani način apliciraju u ime privrednih preduzetnika kod Fonda za razvoj. Toliko i hvala vam.

Iskorišćeno je šest minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Evo da odgovorim na vaš amandman, suštinski nismo prihvatili amandman i zadržali smo ideju da Fond za razvoj ne finansira razvoj infrastrukture, ne zato što Srbiji nije potrebna infrastruktura, nego što želimo da podelimo posao.
Dakle, želimo da Fond za razvoj se bavi suštinski, isključivo podsticanjem preduzetništva, davanjem povoljnih kredita početnicima, malim i srednjim preduzećima i većim preduzećima, posebno ako investiraju u nerazvijena područja, a da sa druge strane kroz druge kreditne linije finansiramo infrastrukturu.
To smo pokazali i u predlogu budžeta za 2013. godinu. Naša je strategija da infrastrukturu finansiramo iz dugoročnih izvora. Fond za razvoj, nažalost, ne može da obezbedi kredit na period od 20 godina, nažalost. Bilo bi dobro kada bi mogao, ali ne može.
Mi zato uzimamo kredite od Svetske banke, Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, kao multilateralnih i finansijskih institucija za finansiranje infrastrukture, ali najviše sada u ovom periodu od Kine, čak milijardu i 200 miliona dolara novih projekata za razvoj saobraćajne infrastrukture ćemo povući u narednom periodu od Kine za tri auto puta na Koridoru 11, dakle, autoputu ka zapadnoj Srbiji, zatim Moravskom koridoru autoput Pojat-Preljine i autoput Novi Sad-Tunel kroz Frušku goru ka Rumi, u prvoj fazi, zatim ka Šapcu i Loznici.
Dakle, to su tri prioriteta koja ćemo finansirati dugoročnim kreditom od Kine. Oni mogu da nam obezbede i kamatu koja je mnogo niža. Mi pregovaramo da sada kamata za ovaj novi kredit bude 2,5% godišnje fiksno. Do sada je bila 3% fiksno za most Zemun – Borča.
Što se tiče drugih zemalja, tu je Rusija kojom se finansiraju projekti u železnici, odnosno treba da počnu da se finansiraju projekti u železnici. Češka, takođe, Eksportna banka, Kuvajt, koji je upravo odobrio jedan kredit za Prokop, za završetak radova na Prokopu i pregovaramo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, odnosno Razvojnim fondom Abu Dabija, za jedan ozbiljan veliki projekat finansiranja navodnjavanja i odvodnjavanja u čitavoj Srbiji, gde bismo omogućili poljoprivrednicima da dobiju neverovatno povoljne dugoročne kredite za kupovinu opreme za navodnjavanje, bilo da se radi o ratarstvu ili povrtarstvu ili voćarstvu, a gde bi država takođe koristila taj novac da gradi sekundarnu mrežu kanala za navodnjavanje i da očisti postojeću kanalsku mrežu.
Dakle, što se tiče, takođe imamo u budžetu garancije za kinensku Eksim banku za nastavak radova na termoelektrani "Kostolac", i u tom smislu, to su izvori finansiranja, iz inostranih izvora finansiramo zapravo infrastrukturu. Želeli smo da ostavimo što više novca na raspolaganju Fondu, da isključivo daje preduzetnicima.
Vi znate da Fond za razvoj daje gotovo 95% svojih sredstava srpskim preduzetnicima, dakle, to su domaća preduzeća. Cilj nam je upravo da podstaknemo fond da daje kredite koji su višerizični, u manje razvijenim područjima, jer to komercijalne banke ne žele ili retko rade, ili daju po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, prioritet je da se pomažu mala i srednja preduzeća, kao i sve vrste investicija, preduzetnika u nerazvijenim područjima.
Što se tiče sugestija, koje su vam privrednici izneli, evo ovde su i direktorka Fonda i direktorka pravne službe Fonda, tako da su i one lično čule ove primedbe i nadam se da će, pošto se svake godine usvaja plan poslovanja za tekuću godinu, mnogi od tih stvari biti i uvažene. Neke već postoje, moram da kažem, diferencirana kamatna stopa niža za preduzetnike u nerazvijenim područjima, veća za razvijena. Niži oblik garancije, odnosno, jednostavnije su garancije kada se radi o kreditima vezano za nerazvijena područja. Ponekad se čak prihvati i ručna zaloga, kao što je recimo slučaj sa opštinama, najnerazvijenijim opštinama iz tzv. četvrte grupe razvijenosti.
Slažem se sa vama da bi trebalo poboljšati javnost u radu, odnosno, da osim obaveštavanja koje Fond inače vrši, ko je dobio kredit, ko je odbijen, da može javnost da bude obaveštena o tome, jer se radi o državnom Fondu za razvoj. Banke, kao što znate, ne obaveštavaju klijente ko dobija kredit, ko ne, a međutim, ovde se radi o jednoj nekomercijalnoj instituciji i bilo bi potrebno svakako da ima veću javnost u radu u narednom periodu.
Konačno, odgovor na pitanje – zašto od maja Upravni odbor Fonda efektivno nije radio? Zato što nije ni postojao kada je Vlada ušla u v.d. stanje. Suštinski se nije sastajao Upravni odbor i upravo su bile potrebne promene ovog zakona.
Ovi amandmani su i urađeni sa namerom da se otkoči rad Fonda i da Fond može da, nakon izglasavanja ovih amandmana i imenovanja Upravnog odbora u skladu sa predlogom koji smo dali, može da zaseda, da krene da odobrava već postojeće zahteve koji imaju opravdanje, a da naravno kasnije regularno vrši sednice i da donosi odluke mnogo intenzivnije, jer upravo ta sredstva nam sada nedostaju u ovoj borbi protiv krize i mi jedva čekamo da se otkoči rad Fonda i zato se radujemo što će uskoro, nadam se biti usvojeni amandmani na zakon.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić. Izvolite.

Zahvaljujem se na ovom širem objašnjenju.
Naravno, DSS se slaže apsolutno sa tim da temelj Fonda i osnovni cilj Fonda treba da bude podsticanje preduzetništva. Zato smo i kroz diskusiju i kada je bio budžet na dnevnom redu i kada je juče bio ovaj zakon o porezu na dobit preduzeća, našim amandmanima pokušali da, kada je recimo Zakon o budžetu bio da povećamo neke stavke kod Agencija za regionalni razvoj, kod Fonda za program lokalnih samouprava, misleći upravo na to, da ta sredstva preusmere u infrastrukturne projekte, znajući da su to skupi projekti, da Fond ne može sam, da država ne može u svim lokalnim samoupravama finansira 100% te projekte, pa smo mislili da zato ti fondovi, koji su namenjeni razvoju lokalnih samouprava, treba da budu znatno uvećani, upravo za razvoj infrastrukture.
S druge strane, prihvatamo mi da je bilo neko v.d. stanje, da nisu mogli da se odobravaju krediti, ali vas držimo za reč da ubuduće krediti budu odobravani u roku od mesec dana i da bude potpunog izveštaja, koje dobio kredit, ko nije dobio kredit i iz kojih razloga nije dobio kredit? Tako da se nadamo ćemo sledeće godine, kada razgovaramo o ovoj temi, biti mnogo boljih informacija. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo, bez obzira što Vlada nije prihvatila amandman na član 3. navedenog predloga zakona, kojim je naša poslanička grupa SPO i DHSS, upravo tražila pisanje člana koji smatramo spornim.
Mislim da obrazloženje koje je dato u izveštaju, odnosno u mišljenju Vlade, kojim ona ne prihvata naš navedeni amandman, mislim da je nepotpuno, nerazumljivo i potpuno neprihvatljivo našoj poslaničkoj grupi.
Naime, članom 3. ovakvog predloga zakona uspostavlja se obaveza Republike Srbije na način da Republika garantuje za garancije koje Fond izdaje. Takva odredba ovakvog predloga zakona, mislim da je apsolutno protivnoustavna, jer bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije, ne može se uspostaviti bilo kakva finansijska obaveza, isto Republike.
Predloženom odredbom, oduzimaju se ovlašćenja data Narodnoj skupštini, jer umesto da Narodna skupština odlučuje o tome da li će republika garantovati za bilo koju obavezu, upravo po ovakvom predlogu zakona, to će odlučivati Upravni odbor za razvoj, a njega naravno čine ministri. Time što za garanciju Fonda daje republika, zapravo se uspostavlja garancija Republike Srbije za obaveze u kojima Narodna skupština nikako nije mogla da odlučuje, niti raspravlja i time je izvršna vlast, umesto zakonodavne, uspostavlja obaveze za Republiku Srbiju, to je protivustavno.
Takođe, ovakva odredba Predloga zakona je u suprotnosti sa članom 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, gde je izričito propisano da garancije za pravna lica Republike Srbije se mogu davati, isključivo u formi zakona. Sada se uprkos tome predlaže da Fond može da izda garancije, a to je izvršna vlast, dok sa druge strane republika automatski garantuje te garancije. To smatramo da je i kršenje i zaobilaženje Ustava, isto tako i zaobilaženje i kršenje člana 16. stava 4. Zakona o javnom dugu.
Osim toga, poslednjom rečenicom obrazloženja kojom Vlada nije prihvatila ovaj amandman navodi se da je iznos garancije, sa kojim bi Fond mogao da raspolaže, prvenstveno će se određivati Zakonom o budžetu. Moram da podsetim da Zakon o budžetu donosi Republika Srbija, odnosno Narodna skupština. Hvala.