Reč ima gospođa Mojović.

Naravno, vrlo je lako manipulisati ovim stavovima i proglašavati nekoga ko se zalaže da sva privatna prava budu ravnopravna, da je to njegovo političko i moralno pravo, odnosno da ja koja se zalažem da se prava autora, na određen način poštuju, da imam moralni problem.
Nemam nikakav moralni problem, zato što mi se čini da su ovi predlozi zakona, ne samo u suprotnosti, znači, ne možete privatno pravo jedne grupe, ostvarivati na račun privatnog prava druge.
Ono što je meni bilo jasno, da će se upravo zbog ovakve vrste zamene teze, da bude najblaža, da ne govorim neke teže reči, iskoristiti, da kažem argumenti kojima će ljudima biti jasno, pa će reći – pa da, pa naravno, eto i pekari, kao što smo sada čuli gospodina Dinkića, ustaju rano.
Pa nisam ja mislila na te pekare. Objasnila sam da sam pokušala upravo zbog mogućnosti manipulacije ovim amandmanom, da se briše u članu 171. stav 5. i 6, gde sam predlagala da se definiše šta je mali zanatlija. Ako govorimo o malim zanatlijama i pekarama i poslastičarnicama, to su one do 25 kvadrata. Sve preko toga, znači, nisu baš male i nisu baš, da kažem, nesposobne. Ali, naravno argumentacija, pekari ustaju rano, poslastičari rade čitavog života itd.
Gospodine Dinkiću, ja sam prošli put upotrebila jednu metaforu da objasnim šta je privatno vlasništvo. Potvrdili ste da se ovo odnosi i na frizerske salone i na modne salone. A što ne upotrebiste sada taj argument? Kažete - pa te male frizerske radnje. Ne, ja za te male frizerske radnje predlažem oslobađanje, ali ti velelepni modni saloni, za manikir, za pedikir, itd, a Mala galerija Kulturnog centra ili mala privatna, nastaviće da plaća, zato što se onda postavlja niz drugih pitanja.
Dajte da onda definišemo šta su sve ti mali, koji nemaju uslova da ustraju na tržištu, kojima to nije osnovna delatnost, kojima to nije osnov za obavljanje delatnosti i ti autobusi i ti mali ugostitelji i te male galerije, itd.
Znači, svi onda imamo argumente da govorimo - i te male lokalne radio stanice. Da govorimo o niz kategorija koje su možda zaslužile, takođe da budu izuzete ili da budu pod određenim uslovima, privilegovane. Samo govorim da je ovo jedna vrlo ozbiljna zamena teza i da se pozivanjem na te male zanatlije, uz to, ja ću ponoviti ono što sam i rekla u raspravi u načelu, ministar Dinkić se promovisao kao veliki zaštitnik zanatlija. Obećao je to u izbornoj kampanji, pa naravno da treba ispunjavati izborna obećanja.
Ta izborna obećanja, ukoliko su u suprotnosti sa Ustavom, Međunarodnim pravom, mene isto zanima šta će na kraju reći Evropska komisija za ove odredbe zakona, i sa pravilima struke i sa mišljenjem strukovnih udruženja, onda ta izborna obećanja treba upodobiti sa onim što jeste pravni sistem zemlje i međunarodni.
Naravno da niko nema ništa protiv, naprotiv, pohvaljujemo nastojanje da se ispune izborna obećanja, ali ne možemo da kršimo sva međunarodna prava i sve što smo se kao zemlja obavezali.
Naravno da odbijamo svaku mogućnost da nađemo neku vrstu, neki model gde ćemo ono što stalno potenciramo u svojoj odbrani ovog stava, da je reč o malim, o onima koji nemaju para, itd, mislim prosto da izazivamo tu vrstu osećanja, koja, da kažem, kod svakog normalnog čoveka, će biti potpuno, reći će – naravno, šta sad ovi pričaju, pa naravno da treba te ljude osloboditi. Vidi kako je ova Mojovićka nemoralna, ona traži da oni plaćaju. To ste vi meni poručili, a to prosto nije tačno.
To prosto nije tačno, zato što je to, i recite još jednom ovde pred svima, da li ovom odredbom ovog zakona, takođe oslobađamo velike frizerske salone i modne salone i kuće za negu lepote, itd. Što to ne upotrebite kao primer, nego jadne pekare koji ustaju u tri ujutru? Upravo sam predložila da se ti svi mali, do 25 metara kvadratnih oslobode. Hvala.

Hvala.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Petković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da ova rasprava pokazuje da problem postoji i u tom smislu ja se pridružujem argumentaciji mojih kolega poslanika, koji su govorili o tome da je ovaj predlog zakona nejasan, nedovoljno preciziran i da otvara mogućnost za zloupotrebe.
Mene ne interesuje šta će reći Evropska komisija, niti me pak interesuje šta će možda reći glumci, zanatlije u predizbornom spotu, koji klimaju u ritmu muzike, određene političke partije, mene interesuje šta će reći prave zanatlije i šta će reći, s druge strane, autor, jer očigledno, ovde postoji problem.
Zbog toga Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 6, a u vezi sa članom 171a u stavu 6, gde traži da dođe do promene termina preduzetnika. Kako je i moja koleginica Milica Radović već pročitala, ja ću navesti, registar privrednih subjekata, koji kaže da preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zaklonjene i za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti, kao i da ministar nadležan za poslove privrede, bliže određuje poslove koji se smatraju umetničkim i starim zanatima.
Dakle, uz svo poštovanje nadležnog ministra, ne može pojedinac da odlučuje o tome ko će biti u jednoj grupi, a ko u drugoj grupi. Dakle, u stavu 6. pa u nastavku dalje stoji da pod zanatskim radnjama podrazumevaju se samostalne zanatske radnje i poslovni prostor u kome preduzetnik koji plaća porez itd. Ovde je problem koje su to druge radnje. Ako opet sa druge strane znamo da pod rečju – preduzetnik, koja je ovde jako široko definisana u pravnom smislu, može podvesti mnogo štošta kada su u pitanju razne grupe, vrlo lako, naknadno po usvajanju ovog predloga zakona mi možemo da dođemo u situaciju da će mnogi zatražiti taj status preduzetnika i da onda izvrše kategorizaciju, i da tako onda, tako što će biti u grupi zanatskih radnji, a vidimo da u zanatskim radnjama, ne podrazumeva se samo ono, vi pominjete koje imaju fiskalne kase, a koje nemaju.
Šta će biti sa onima koji naknadno zatraže to da budu u grupi zanatskih radnji, da ne bi plaćali tu naknadu.
Ako želite da rešite problem, trebalo je u budžetu za 2013. godinu da se odredi stavka gde bi jasno bilo rešeno pitanje autorskih prava, pogotovu kada je reč o vaninstitucionalnoj kulturi koja je dosta ugrožena, a sa druge strane da u potpunosti se oslobode zanatlije i ljudi koji zaista ustaju rano, vredno rade, a da je muzika zapravo samo nešto što je tu u uglu tih preduzeća gde ne igra glavnu ulogu.
Zbog toga smatramo da je bilo potrebno pronaći adekvatni izraz, potruditi se na pravi način da pronađemo rešenje gde posle usvajanja Predloga zakona ne bi moglo da dođe do različitih tumačenja, to do toga da nam ministar odlučuje ko može da bude zanatlija, ko preduzetnik i na kraju krajeva zbog čega donosimo zakon, ako do kraja ne preciziramo o čemu se radi, jer to su kolege poslanici ovde i spominjali, može da dođe do zloupotreba.
To je zapravo naš jedini strah, a svakako smatramo da treba imati u vidu i zanatlije i poštedeti sve one koji krvavo zarađuju svoj hleb, časno i pošteno i jednostavno pitanje korišćenja muzike jeste samo nešto što je sporedno u obavljanju njihove delatnosti.

Na član 6. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Olgica Batić, Mirko Čikiriz i Aleksandar Jugović.
Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima gospođa Radović.

Ovim amandmanom ja sam tražila da Zavod za intelektualnu svojinu koji sada preuzima nadležnosti Komisije za autorska i srodna prava, ima pravo, ali i obavezu na davanje mišljenja, a ne samo mogućnost da se saglašava sa predlogom tarife koju utvrđuje Upravni odbor organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava.
Ukoliko bi ovaj moj amandman bio prihvaćen, to bi značilo da Zavod za intelektualnu svojinu dobija veća ovlašćenja i dobija mogućnost da iskaže i svoje negativno mišljenje na predlog tarife Upravnog odbora, organizacije SOKOJ, u situaciji kada između organizacije za kolektivno sprovođenje, odnosno ostvarivanje autorskih i srodnih prava, i reprezentativnog udruženja korisnika, ne dođe do dogovora.
Mi znamo šta se desilo u decembru 2011. godine, kada je Upravni odbor SOKOJ, doneo predlog tarife kojim su naknade bile astronomski povećane i kakve je uopšte sve probleme u praksi ovakva jedna tarifa na koju je Komisija za autorska prava i srodna prava, dala saglasnost, i izazvala.
Zbog toga je upravo i namera ovog amandmana bila da se Zavodu za intelektualnu svojinu da mogućnost da da i negativno mišljenje. Sada u zakonu imamo odredbu koja kaže da se Zavod za intelektualnu svojinu samosaglašava sa predlogom tarife koju utvrdi organizacija. Mislim da to nije dobro, posebno ako znamo i podsetimo se iskustva koje smo imali u decembru 2011. godine.
Samo ću da podsetim da su tada naknade toliko povećane, da su recimo za stanice koje emituju muziku, porasle od 353% koliko je bilo za televizije, do 550% za radio stanice i čime je opstanak radiodifuzije ozbiljno doveden u pitanje.
Ja naravno ovde ne govorim o opstanku RTS niti bilo kog drugog medija sa nacionalnom frekvencijom, ja prvenstveno govorim o opstanku malih lokalnih i regionalnih medija.
Kakve je posledice ovako određene i na ovakav način određena tarifa izazvala u praksi, najbolje mogu da potkrepim samo jednim primerom, da je u septembru i oktobru ovo godine RRA pokrenula 67 postupaka za oduzimanje dozvole za emitovanje programa, zbog neplaćanja naknada za ovo emitovanje.
Mislim da takvu situaciju niko od nas u ovom parlamentu ne bi hteo i mislim da je amandman potpuno na mestu. On svojom definicijom ovakvu jednu mogućnost definitivno ne dozvoljava.
Naravno da zakon, kada govorimo o ovoj tarifi naknada neophodno je da skrenemo pažnju i na nešto što se pokazalo kao problem u praksi. Naime, nisam potpuno sigurna da li su podzakonskim aktima koji su morali da budu doneti, da bi se ovaj zakon sproveo u delo, kompletno u praksi, da li je predviđeno tačno sve ono što spada pod obavezu naplate naknade.
Koliko je zakon, a i podzakonski akti, nejasni, najbolje pokazuje primer jedne vlasnice frizerskog salona, što svi znamo, koja je zbog zvonjave mobilnog telefona, morala da bude u poziciji da plati naknadu za korišćenje fonograma u iznosu od 11.000 dinara, zato što je inspektor organizacije proizvođača fonograma tu zvonjavu sa njenog mobilnog telefona tretirao kao muzičku numeru koja se podvodi pod zaštitu autorskih i srodnih prava. Ovaj primer je poznat svima nama, o njemu se mnogo pisalo, ali ja znam da će ministar da kaže da je ovo pitanje rešeno u praksi, ali ostala pitanja nisu rešena u praksi i sigurno stojim iza ovog da inspektor organizacije, proizvođača fonograma, kada odlazi u inspekciju, nije potpuno siguran šta sve spada u obim naplate naknade i da upravo nepreciznost zakona i podzakonskih akata koje ovaj zakon sprovode u delo, u tom slučaju nisu jasne.

Reč ima ministar Dinkić.

Moram da priznam da ste uneli malo konfuziju u moje razmišljanje, jer ovo sve što vi pričate,  zapravo ide u prilog onome kako je Vlada formulisala, a ne kako ste vi dali amandmanom. Jača je reč saglasnost, nego mišljenje.
Saglasnost je obavezujuća, a mišljenje neobavezujuće. Mi smo predvideli ovim članom zakona da Zavod za intelektualnu svojinu daje saglasnost, što mu daje jaču snagu na ove tarife, a ne mišljenje. Mišljenje može da bude pozitivno, negativno, a saglasnost, ako se da, onda je pozitivno, a ako se ne da saglasnost, negativno je, to je obavezujuće.
Dakle, vi tražite veću snagu za Zavod intelektualnu svojinu, a mišljenje naše je da saglasnost, reč je bolja, nego reč mišljenje, jer daje veću snagu, zapravo, ide u pravcu onoga što vi tražite.

Izvolite, gospođo Radović.

Ne slažem se sa vama, jer mišljenje može da bude i negativna saglasnost. Podrazumeva se da je ona tu zarad davanja saglasnosti. To se u praksi nikad nije desilo da neko nije dao saglasnost.
Ovako, kada mu dajete mogućnost da iskaže svoje negativno mišljenje, na taj način se podrazumeva da je predlog tarife koji je utvrdio upravni odbor, kada do dogovora između organizacije za ostvarivanje autorskih i srodnih prava i samog udruženja korisnika nije došlo. Po meni je mnogo bolje da ona ima mogućnost da dâ i svoje negativno mišljenje, ali razlika je u shvatanju i razlika je sa pozicije u kojoj odlučujemo.