Ja ću sada još malo da doprinesem konfuziji.
Smatram da nije trebalo ukidati ni komisiju zato što je ta komisija imala pet članova i zvala se Komisija za autorska i srodna prava. To je bilo, sada govorim bilo zato što ćete verovatno ovaj predlog zakona usvojiti, stručno telo ovlašćeno da u oblasti ostvarivanja autorskih i srodnih prava daje mišljenje o predlogu tarife koji predlažu organizacije.
Znam da je u prethodnom periodu bilo dosta problema, da se teško stizalo do dogovora, da su to onda neki predlozi koji nisu bili realni ili su bili nerealni itd, ali to je nekako praksa uglavnom svih novih institucija i organa koji se osnivaju nekim sistemskim zakonima.
Smatram da nije trebalo požuriti pa ukinuti tu komisiju, nego možda dati malo više vremena da se to telo snađe bolje. To je sudbina sa svim novim savetima, komisijama itd. koje osnivamo raznim zakonima.
Ovo je zakon iz 2009. godine, a ovo je 2012. godina. Znači, tu je bilo svega nekoliko godina. No, vi ćete ovim predlogom zakona to i ukinuti. Moj amandman takođe ide u tom pravcu da se reč "saglasnost" menja rečju "mišljenje" iz sličnih razloga koje je navela moja koleginica. Uglavnom, ovde se umesto komisije uvodi odlučujuća uloga Zavoda za intelektualnu svojinu. To je jedan od državnih organa koji zaslužuje sve pohvale, prateći njihov rad kao poslanik i njihovo angažovanje kada su u pitanju razni predlozi zakona.
Iz zavoda, pa recimo Ministarstva kulture, sada Ministarstva obrazovanja i nauke, kome je pripao taj zavod, oni takođe učestvuju u donošenju nekih veoma važnih predloga zakona. Tu bih sada govorila o još nečemu.
Na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu, ne znam da li su poslanici skoro to gledali, imate izveštaj o radu Zavoda za intelektualnu svojinu za prethodne godine, pa mislim da ima od 2004. godine njihovi izveštaji.
Spremajući se za ovaj predlog zakona otišla sam da vidim koliko se to autorskih dela godišnje u Srbiji evidentira i deponuje. Tako se to stručno kaže. Onda vidite da recimo od 2009. godine oko 300 autorskih dela evidentirano i deponovano, 310 od 2009. godine, ali 2008. godine ih je bilo duplo više. Znači, bilo ih je negde oko 800. Dakle, te godine su očigledno promenili naknadu i takse za evidentiranje i deponovanje autorskih prava. To oni doduše i kažu, da se navedeni broj predmeta srodnih prava u 2009. godini znatno smanjio u poređenju sa 2008. godinom zbog velikog povećanja takse.
Ako mi ovde govorimo o zanatskim radnjama i o tome koliko je značajno za rad, odnosno za opstanak tih zanatskih radnji skidanje ovog nameta, lično mislim da neće mnogo pomoći skidanju ovakvih nameta. Doduše, tu se nakupi, jer tu su još neki parafiskalni nameti, ma šta god to značilo. Tu će se možda i nakupiti i tu će biti neka ušteda, ali mislim da to neće biti odlučujuće za njihov rad, za zapošljavanje novih radnika i za opstanak. Znamo da je u proteklih nekoliko godina mnogo zanatskih radnji propalo. Dakle, govorim da ovaj muzički dinar neće, odnosno njegovo ukidanje, nešto značajno uticati.
Sada malo da zagovaram prava i autora. Kroz ovu statistiku sam pokazala da je zbog povećanja taksi za evidentiranje i deponovanje autorskih dela ono duplo smanjeno. Da li Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, zajedno sa Zavodom, namerava da smanji tu taksu kako bi svi autori mogli da evidentiraju i deponuju svoja autorska dela?