Dakle, i ova diskusija kao i diskusija u načelu pokazuje da su nam neke odredbe ovog zakona postavile jednu svojevrsnu zamku. Zaista bih upozorila predlagača da na ovaj način u stvari u nekom smislu dovodi u sukob autore sa jedne strane, zanatlije sa druge, a sve koristeći se, kako da ne budem pogrešno shvaćena, nekom vrstom manipulacije. Zašto?
Sve vreme u odbranu ovog predloga se govori, slušam sada i svoje kolege, male zanatlije, obućare, ovi, oni, mali prostori itd, a opet ja tvrdim, ovakvim rešenjima oslobađamo sve – i velike i luksuzne salone lepote, i velike pekare, pečenjare i poslastičarnice. To nisu ugostiteljske radnje. Ja, gospodine Dinkiću, nisam govorila o ugostiteljskim radnjama. Znam da one nisu oslobođene. Gospodin Radović je predlagao da i one u zavisnosti od kvadrature budu oslobođene, iako one u zavisnosti od kvadrature plaćaju manju nadoknadu.
Takođe, nisam govorila o evidenciji. Vi ste govorili da će biti bolja evidencija. Obaveza evidentiranja, slanja košuljica od strane medijske kuće, takođe postoje u zakonu. Potpuno se zalažem, nadam se, očekujem da će biti stroga kontrola, nadzor i da će biti bolja evidencija. Ali, kakve to veze ima sa onim što piše u članu 58. Ustava Srbije – pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđeno na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Slična definicija vezana za autorska prava koja mogu biti i za prava intelektualne svojine, pri tom, naravno, misli se i na naučna dela i na sve drugo što pripada autorstvu, mogu biti ograničena samo slobodnom voljom autora ili po posebnim uslovima predviđenim zakonom, a mi smo već postojećim zakonom to utvrdili. Za to smo bili opomenuti, pa smo nešto popravili u decembru prošle godine, a i dalje ovakvim odredbama izmenama i dopunama Zakona ostajemo u suprotnosti sa nekim članovima već postojećeg zakona, o čemu sam govorila u načelu.
Prema tome, da se razumemo, ne postoji ovde u ovoj sali, koliko sad nas ovde ima, a da nas ima i svih 150 koji neće se založiti da se uistinu male zanatske radnje oslobode ili bar, da tako kažem, ne učestvuju u toj obavezi plaćanja muzičkog dinara. Ali, nisam sigurna da smo svi baš spremni, ja bar ne, da kažemo - pošto ćemo osloboditi male, onda zajedno sa njima oslobađamo i sve velike i one koji pristojno zarađuju i one koji su na tržištu i one koji su upravo zahvaljujući tome što koriste tuđa autorska prava imaju bolji promet.
Ne znam zašto je mene predsednik Odbora za nauku obavestio da na Odboru nisu ni hteli da saslušaju predlog mog amandmana, gde sam upravo definisala male zanatske radnje kao radnje do 25 kvadrata i radnje koje se bave starim umetničkim zanatima jer navodno je bilo kasno i predstavnici ministarstva to nisu videli. Ja nisam znala kad mogu drugačije da predložim Odboru, pošto sam kao poslanik predala amandman za koji sam znala da neće biti usvojen.
Pokušala sam da upravo ono o čemu sam govorila u načelu da utvrdimo definicijom šta su male zanatske radnje. Odbor je zakazan danas u pola 10, pola sata pre zasedanja i nisam imala drugačiji način nego da preko matičnog odbora probam da oni predlože ovaj amandman i da se ova definicija malih zanatskih radnji uspostavi zakonom, a ne da se svi u svojoj odbrani ovih rešenja na njih pozivamo, a pri tom negiramo. Sam ministar ne negira činjenicu da se to odnosi i na salone lepote, da se to odnosi i na razne druge zanatske radnje. Nisam pominjala ugostiteljske, nego pekare, pečenjare, poslastičarnice, koje takođe imaju status zanatskih radnji. Hvala.