Samo ću kratko. Ovo nije dobar odgovor.
Dakle slažem se ali kada meni sledeći put budu dolazili građani koji su čitali u novinama ili vas gledali na televiziji kada ste rekli – sva deca u Srbiji mogu da se leče, ja ću im reći – nije da vam ne da ministarka zdravlja, nego vam ne da gospodin Dinkić da se lečite. Onda će valjda njima biti lakše. Svejedno ljudi neće moći da se leče. Hajde da izađemo iz tog začaranog kruga ko daje ko oduzima, ko ima prava. Ne mogu da prihvatim da ministar Dinkić može ili ne može nešto da prihvati u vezi lečenja dece. Ako imamo član 68. Ustava i on kaže ko se na koji način leči, ako ne može u skladu a zakonom onda iz javnih prihoda. Šta tu ima ministar Dinkić da može ili ne može, da hoće ili neće. Koga se to ovde tiče? Dajte da se leče deca i ništa više od toga.

Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.

Član Ustava koji ste pomenuli kaže – u skladu sa zakonom. Dakle, u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.
Ono što smo pričali, ne ja, nego svi mi iz Ministarstva, ne može biti žrtva neplaćenog doprinosa ni dete ni trudnica ni porodilja godinu dana posle porođaja. To mora regulisati država na način kako smo to više puta objašnjavali da smo učinili. Objašnjenja su bila ta. Nisam govorila na način kako ste vi sada govorili, a želim što pre da tako govorim.
Međutim moramo biti svesni da svaka usluga mora od nekog biti plaćena. Ne postoji mogućnost besplatne zdravstvene zaštite. Zdravstvo je vrlo skupo i neko mora da plati. Potpuno se slažem sa vama da to treba da bude prioritet države. U ovom momentu nije bilo takvih razmišljanja, ne zbog toga što neko od vas i mene manje voli decu, manje brine o populacionim parametrima, manje brine o porodiljama itd, nego zbog toga što smo već išli na proširenje u odnosu na prethodni period koji je iza nas.
Dakle nismo imali ni ovo što smo sada proširili. Uvek je to prilika kada govorimo o proširenjima prava na zdravstveno osiguranje, da vidimo ko bi još mogao i šta bi još bilo. U ovako teškoj ekonomskoj situaciji ići na proširenje, slažem se sa vama, iz neke skromnosti govorim o kozmetičkim, jer mislim kao i vi, da je neprimereno da bilo koje dete, bilo koja trudnica, nezavisno od toga da li su osigurani ili nisu, da li je za njih neko platio usluge, da princip solidarnosti mora da im obezbedi zdravstvenu sigurnost. Upravo zbog toga koristim termin kozmetički dok se vaš amandman ne realizuje. Zaista ću se zalagati, ali to ne znači da kada smo malo proširili prava da možemo da idemo mnogo, jer želje su jedno a finansijska realnost je drugo.

Da li se javljate po povredi Poslovnika?
Prijavite se. Izvolite.

Povreda Poslovnika, član 107.
Zaista je nekorektno da na ovakav način prebacujemo odgovornost. Povreda je dostojanstva Skupštine i da prozivamo pojedine ministre.
Ako ćemo na takav način da odgovaramo, ovo stanje je još iz vremena gospodina Cvetkovića kada je bio ministar finansija. Gospodin Dinkić je u saradnji sa gospođom Đukić-Dejanović omogućio da samohrani roditelji i deca do sedam godina mogu da koriste pravo na besplatno zdravstveno osiguranje. Mislim da gospodin Dinkić u ovom trenutku ima jako veliku obavezu da smanji javni dug i budžetski deficit koji smo nasledili. Apsolutno ne bi imao ništa protiv da ova prava besplatnog zdravstvenog osiguranja, koja su u skladu sa preporukom za svetske zdravstvene organizacije, omogući i za šire kategorije stanovništva. Najavio je da će od 1. januara 2014. godine ovo pravo imati i žene koje održavaju trudnoću i mislim da kada govorimo treba da koristimo argumente. Hvala.

Molim narodne poslanike da u svojim izlaganjima ne vezuju događaje za pojedine ličnosti, ni zakone. Iza svakog zakona stoji Vlada, prema tome molim vas u tom smislu da se ponašate.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović po replici i završamo sa replikom.

Biću vrlo kratak. O čemu se ovde radi? Mislim da je jako neumesno ulagati povredu Poslovnika na ovako ozbiljnu temu. Niko ovde nije hteo nikog da vređa. Samo govorim o tome da moramo, svako od vas u Vladi mora da preuzme svoj teret odgovornosti.
Ne može gospodin Dinkić da nešto daje i da nešto uzima, da nešto hoće i da nešto neće. Ovde je Ustav vrlo jasan. Slažem se da nema para, svi smo konstatovali da nema para ali će nas ovo sledeće godine više koštati. Ovo što mi sad hoćemo, preventivu koja će nas koštati hiljadu puta više u budućnosti. O tome govorim.
Trudnica koja ne odradi preventivne preglede u periodu trudnoće, ne znam kako će se dete roditi i šta ćemo mi sa tim detetom kada se dete rodi. Koliko će to koštati ovaj sistem, da ne pominjem nesreću. Molim vas da omogućimo da se trudnice i sva deca u Srbiji leče. Toliko.

Gospodine Zelenoviću dužan sam da vam nešto kažem. Izdvajajući zadnji deo reči koji ste govorili, potpuno se slažem ali morate priznati da ste u prethodnom izlaganju uvredljivo se izjasnili o ministru i mislim da je pravo narodnog poslanika da reklamira povredu Poslovnika. Prema tome, molim vas, a u vašu raspravu i u diskusiju neću da ulazim ako ste u toku dnevnog reda.
Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.

Nostalgično sećajući se vremena kada smo samo uzimali zdravstvenu knjižicu kada se razbolimo, a sve ostalo je bila briga lekara i zdravstvene službe, moram sa zadovoljstvom da konstatujem da se nikada nije desilo da se faktura vezano za dete bez obzira da li je osigurano ili nije, ili za majku ili za porodilju vrati. Ne možemo popularisati takav način zaštite.
Ovo je važilo i u periodu kada je gospodin Koštunica bio premijer i kada je gospodin Mirko Cvetković bio premijer, a važi i sada.

Reč ima Dušan Milosavljević.