Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.

Gospodine predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM.
Radi javnosti, radi ljudi koji prate ovu sednicu, želela bih sve da podsetim da trenutno raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, da raspravljamo o amandmanu. Rasprava bi trebala da se vodi oko toga da je jedan od osnovnih ciljeva ovog predloga zakona proširenje korisnika osiguranika.
Jedan od osnovnih problema koji sam spomenula u raspravi u načelu je da kada mi kao narodni poslanici dobijemo predlog zakona, onda u obrazloženju Vlade imamo i procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona. Nažalost, ovde piše da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Smatram da je to jedan od osnovnih problema.
S druge strane, ovde se otvorilo pitanje osiguranja dece, zdravstvenog osiguranja dece, trudnica itd. Želela bih da podsetim narodne poslanike, koji možda nisu sa tolikom pažnjom ispratili raspravu o budžetu, da neke poslaničke grupe koje su se ovde zalagale za finansiranje Vojvodine, tu sam se ja prepoznala, ali nisam htela da koristim pravo na repliku, pa sam čekala minimum pola sata da stignem na red, su isto tako pričale ovde i o punoj plati za trudnice koje nisu te sreće da imaju zdravu trudnoću pa moraju da održavaju trudnoću. Skoro sve poslaničke grupe su se uključile u ovu raspravu. Tada smo rekli da nije dobro što se ovo pitanje koristi za politikanstvo. Jedna poslanička grupa je podnela amandman, nebitno koja, ostale su se uključile, a onda u danu za glasanje samo je opozicija glasala za taj amandman i poslanici iz poslaničke grupe koja je taj amandman dala. Onda smo dobili isti odgovor od gospodina ministra kao i sada od poštovane gospođe ministarke, da će to biti situacija od početka 2014. godine i svesni smo toga.
Molim vas da se zaista vratimo na dnevni red. Uživala sam i u, koliko je već moguće, raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, jer zaista su se uglavnom javljali stručnjaci i pričali smo o konkretnim problemima zdravstva, da ne koristim ovo za politikanstvo. Ne želim zaista da koristim povredu Poslovnika, ali moram da kažem nekoliko stvari…

Elvira Kovač, molim vas, ipak ste mimo teme. Apelujete da se vratimo na amandman, a sami ste van amandmana. Potpuno sam vas razumeo, podržavam vas potpuno i nastojaću da se poslanici vrate na amandman. Vi ste deo svog izlaganja što se tiče amandmana korektno izneli, ali mislim da je sada ovo suvišno.

Poštovani predsedavajući, samo želim da vam kažem da vi selektivno primenjujete Poslovnik i određenim poslanicima dozvoljavate da pričaju o tome koliko je prethodna Vlada dovela do bankrotstva ovu državu, ignorišući činjenicu da su bili deo prethodne Vlade, ignorišući činjenicu da je čak ministar zdravlja bio iz njihove stranke.
S druge strane, ono o čemu smo pre neki dan pričali, to vas kao žena molim da mi dozvolite još da kažem, povreda je dostojanstva Skupštine ako se poslanicama obraćate sa: "gospođice". To je lično svojstvo poslanice. Niko se ovde ne bavi da li su narodni poslanici muškarci oženjeni, razvedeni ili šta god, ali kod mlađih narodnih poslanica se uvek postavlja pitanje da li su one gospođice ili gospođe. Zaista vas molim da uvedemo solomonsko rešenje da koleginice nazivamo - koleginice narodne poslanice ili kako želite, ali da se ne bavimo njihovim ličnim životom. Hvala.

Što se mog obraćanja tiče narodnim poslanicima, za mene ste vi svi narodni poslanici, bez obzira na pol i tako se nastojim obraćati vama. Doduše, tačno je da se ponekad obratim sa: "gospođo" ili sa: "gospođice". Ako vam to smeta, i to ću da izostavim. Čini mi se da vam to čini neki kompliment. Nije? Meni je lakše. Prema tome, prihvatam tu sugestiju.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Govoriću o amandmanu.
Ono što je praksa našeg zdravstva, to je da su sva lica bez prebivališta, svi stranci u prolazu kroz našu zemlju ili sa privremenim boravkom, sva lica koja su se zatekla na teritoriji Republike Srbije, prosto je nezabeležen slučaj u praksi da im je uskraćena neophodna primarna zdravstvena zaštita u slučaju telesne povrede ili nekog težeg zdravstvenog oboljenja. Ista je situacija sa jako osetljivim kategorijama stanovništva, o kojima sada pričamo, sa trudnicama i sa decom.
Ako je to već praksa, a ako imamo te podatke o beloj kugi, koji su zaista dramatični u našoj Republici, onda svi ostali razlozi koji stoje u smislu kao protivteža neprihvatanja ovog amandmana treba da otpadnu, posebno zbog činjenice da jedan dinar na vreme uložen u primarnu zdravstvenu zaštitu ili preventivu se višestruko vraća.
Ovde se ne radi ni o kakvim luksuznim zahvatima u okviru medicine, kao što je plastična hirurgija, u smislu ulepšavanja itd, tako da SPO u duhu, čini mi se, nove dobre prakse u ovom parlamentu, da je svima nama pre svega građanin pojedinac pred očima kada pričamo o svim zakonskim predlozima, apsolutno podržava ovaj amandman i ovakvo rešenje. Mislim da je i ministarka zdravlja lako zaključila da je ovo opšti stav narodnih poslanika, a sama činjenica ko je kada ranije i šta radio i u kojoj je Vladi bio i ko je za šta bio odgovoran, ne treba da bude predmet rasprave i da ovo veoma bitno pitanje ode u drugi plan.
Poslanički klub SPO i DHSS, apsolutno svestan finansija koje se odvajaju za naše zdravstvo, smatra da je ovaj amandman moguće prihvatiti, moguće je iznaći sredstva. Kada smo pričali o budžetu i o rebalansima budžeta, ne samo u ovoj Vladi, nego i u svim prethodnim vladama, poznat je naš stav da se kod nas zaista još uvek dosta neracionalno troši. Navodili smo 1001 primer, na jednoj strani razbacivanja sa novcem, a na drugoj strani štedimo na onome na čemu ne smemo da štedimo. O tome kako se sve neracionalno troši u pogledu onoga što imamo, a što su javne finansije ove zemlje, mogu da pričam dosta dugo, ali i svaki od narodnih poslanika. Kažem, mislim da to nije tema i mislim da svaki amandman koji je smislen i koji će pomoći stanovništvu Republike Srbije, koji će pomoći ozdravljenju nacije i borbi protiv bele kuge treba prihvatiti.

Hvala.
Reč ima gospodin Zelenović.

Hvala.
Opet ću se vratiti na ovaj amandman samo da pojasnim jednu stvar koja je jako bitna, a odnosi se na samu praksu kako se inače primenjuje ova odredba. Dakle, inače se ova odredba primenjuje na sledeći način. Nisam ja ovim amandmanom sugerisao ili motivisao ljude da ne plaćaju doprinose, da bi se lečili besplatno. Naprotiv, ali ako su uveli odredbu kojom se poslodavci, odnosno članovi porodice, deca, kod zaposlenih kod poslodavaca koji ne plaćaju doprinose na neki način oslobađaju te uplate i omogućava im se da se leče. To isto pravo sam tražio i za poljoprivrednike i za preduzetnike. U tome je suština.
Do sada, u prethodnim godinama, dakle, ova odredba nije nova, ona je stara, ali u prethodnim godinama se ovaj problem prevazilazio tako što je ministar tadašnji ili direktor Fonda odlučivao da se uvede neki period mirovanja ili zaustavi sa tom primenom za decu, trudnice, porodilje. Međutim, mi sad imamo situaciju, odnosno ja sam tražio amandmanom, da to ne bude nečija volja. Dakle, da to ne bude volja ni ministra, niti direktora Fonda, nego da to bude zakonska odredba kako ne bismo imali problem da deca, trudnice i porodilje ne mogu u nekom periodu svog života da se leče. Zato sam tražio poseban osnov osiguranja. Sada vidim da su svi spremni, da se to i uradi i sada samo očekujem u kom roku će to biti urađeno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolite.

Poštovano predsedniče, koliko je vremena ostalo našoj poslaničkoj grupi?