Kratko.
Razumem vas kolega o čemu pričate, ali mi danas govorimo o istom ovom ugovoru, da li on postoji ili ne postoji, na osnovu koga je 13.600 ljudi zaposleno mimo ugovora koji treba da bude zaključen sa fondom.
Ja neću iznositi imena i prezimena, ali imam podatke, za razliku od vas koji ste ovde saopštavali neka imena i prezimena. Ljudi koji su u dogovoru sa direktorom zdravstvenog centra koji ih je uputio na specijalizaciju i platio im to, ostali su u Beogradu da rade, po raznim klinikama ovde u Beogradu.
Znači imenom i prezimenom to mogu da vam dokumentujem, van ove sale kad god hoćete, a ministarki naravno mogu to da uvek predočim. Hajde da rešavamo problem.
Ovo je stvaranje nekog privida da se nešto pomera u hodu. Pazite, kada Vlada predloži neki zakon, ministar stoji iza toga, u načelnoj raspravi to brani, a onda na osnovu političkog dogovora, u parlamentu se sve to izmeni i onda se ukidaju neke najbitnije, najsuštinskije odredbe koje su trebale da reformišu zdravstveni sistem.
Od ovog zakona, nažalost, neće biti ništa, ali sa zadovoljstvom ćemo vas čekati za par meseci da o tome ponovo popričamo, gospođo Dejanović. Hvala vam.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Veselinović i Teodora Vlahović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Ninoslav Girić, Branislav Blažić, Predrag Mijatović i Aleksandar Radojević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za zdravlje i porodicu prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Mileta Poskurica. Izvolite.

Dame i gospodo, kolege poslanici, gospođo ministar, mi smo i u raspravi u načelu, koju smo imali u parlamentu, govorili o potencijalnom problemu, dakle, još uvek govorim o potencijalnom problemu koji može nastati striktnom primenom odredbi, predviđenoj u izmeni Zakona u stavu 3, člana 8, koji se menja.
O tome smo detaljnije govorili na sednici Odbora, a naravno još detaljnije i u nekakvim, možda drugačijim aspektima, u času kada smo videli odgovor Vlade na drugoj sednici Odbora za zdravlje, kada smo glasali o usvajanju ili odbacivanju amandmana, koji je naša poslanička grupa dala.
Naime, u ovom novom članu koji je unet i sasvim jasnih i razumljivih razloga, da se jedanputa dovede u red brojčano stanje, dakle, broj onih koji su u međuvremenu, po pravilu, po partijskim linijama zapošljavani u bolnice, u statusu koji do kraja nije definisan, određeno radno vreme osobe koje nisu kolege, koje nisu dobijale plate, ili su dobijale plate iz drugih izvora, ali su svakako bili uvek pod stresom kada se dogode izbori, kada se promeni vlast, dođe direktor, šta će sa njima biti.
Od ustanove do ustanove, broj takvih ljudi je različit. Naravno, tu je deo i njihove odgovornosti jer pristaju da na takav način, sa ceduljicom u ruci, dođu, pojave se na radom mestu kod načelnika službe, ili ih je direktor ili politički uticajna osoba u gradu poslala. To je javna tajna i naravno, iluzorno bi bilo iznositi imena osoba koje su na takav način dobili radno mesto.
Po pravilu je tu obično reč o dobrim studentima. Uvođenjem Bolonje, mi smo uglavnom dobijali dobre studente. Svi polažu kratko, brzo, efikasno, proseci su visoki. Šta će biti trajni kvalitet i retencija znanja, neki testovi napravljeni da pokažu da je to dobro i kažu da je to dobro, šta će u suštini biti, videćemo.
No, nije suština naše intervencije u tome. Kada smo jednom običnom umetnutom rečenicom hteli da osnažimo položaj zdravstvenih radnika, ipak pre svega lekara, bar u Skupštini jeste takav sastav, oni koji su svojom voljom, svojom racionalnom odlukom u izboru između profesije i službene struke i profesije, reći ćemo političara, kako god da zovete poslanika ili neko imenovano ili postavljeno lice, ambasadora, savetnika, imenovanog na državnu funkciju, itd, i spram njegovog odnosa i Zakonom o radu, datog prava da bira, da li će ostati sa radnom knjižicom u svojoj matičnoj ustanovi ili istu preneti u novu ustanovu, na novo mesto na koje je došao.
Neki su izabrali, recimo, poput mene, da tu svoju radnu knjižicu, i sasvim ima razloga koji su vrlo objašnjivi, da ne ulazimo uopšte u personalne razloge, jer konačno da je deo odgovornosti, radna knjižica u bolnici, znači za lekara koji radi u kliničkom centru, obavezu dežurstva i konsultacije i obavezu pokrivanja pokrivanja rada koji tu stoji, obavezu vizita, itd, posebno ako je reč o istovremeno udruženoj funkciji na fakultetu.
Za kliničke predmete, postoji neophodna vezanost kliničke baze i vezano za fakultet, određenu katedru. Dakle, takvi ljudi, ako bi ostalo kako jeste, i možda krajnje dobronamernog direktora, koji prvi prezentuje svoje stanje Zavodu za javno zdravlje, u pogledu raspoloživog kadra, a uz činjenicu da zakon predviđa da osnov njegovog izveštaja i podnošenja raporta institutu za javno zdravlje, jeste finansijska usklađenost broja zaposlenih i usklađenost u brojčanom odnosu, u skladu sa standardima.
Standarde već imamo, odavno te specijalizacije nemamo, zato što je neko negde rekao da imamo standarde. Ili su standardi loši ili su pokušaj da do specijalizacije dođe, bili politički upotrebljiva stvar.
O tome se danas jako dugo govori i sasvim opravdano mnoge deficitarne struke su postale… zato što smo imali hijatus ili prazninu u odobravanju specijalizacija. Sada direktor ustanove mora da sagleda broj onih koji će se finansirati i kadrovske potrebe prema planu mreže, odnosno prema standardima koje svaka struka unutar kliničkoga centra, unutar odeljenja i unutar svake specijalnosti zahteva da neko, baveći taj i taj posao, može da ima.
U takvom procepu, u među zakonu, u tom interegnumu, uslovno rečeno, naći će se osobe kojima radna knjižica neće biti u bolnici u času kada direktori iza Nove godine, nakon stupanja ovog zakona na snagu, krene da polako priprema papir, da ažurira bazu podataka, neće naći nečiju radnu knjižicu u kliničnom centru. Ta osoba, prema tome kako ovde stoji, a potkrepljeno je još više u trećem pasusu obrazloženja koje nam je Vlada, odnosno resorno ministarstvo dalo se kaže – mišljenja smo da nije potrebno to što se tražilo u amandmanu, kadrovskim planovima zdravstvenih ustanova utvrđivati posebno broj zaposlenih kojima miruje radni odnos, obzirom da je ovaj broj već sadržan u ukupnom broju zaposlenih.
Samo jedan pasus iznad piše šta je to ukupan broj zaposlenih i kaže se – ukupan broj zaposlenih sa punim i ne punim radnim vremenom, skraćenim radnim vremenom, one koje plaća Fond i one koje neko na drugi način plaća. Dakle, ne kaže se - i one kojima radna knjižica tog časa nije tu, jer im po osnovu krovnog zakona, Zakona o radu, radni odnos miruje, a radnu knjižicu doneće u skupštini, u ministarstvu, u Vladi, u Ministarstvu spoljnih poslova ili već negde gde su dobili u političkoj borbi da ostvare pravo na političko kandidovanje i iznošenje političkih stavova i preneli i svojom, čini mi se, uglavnom racionalnom odlukom da ne mogu istovremeno biti na dva mesta, posvete dominantno deo svoje angažovanosti, recimo, nekoj formi političkog ili državnog delovanja.
Bojim se da kada bude Higijenski zavod, Zavod za javno zdravlje po dobijenim podacima rangirao, predvideće realno, jer nema radne knjižice i nema pisanih tragova, sem u arhivi, gde u pravnoj službi stoji da nekome radna knjižica nije u fascikli, nego je odneta, recimo, u skupštinu ili je odneta u MIP ili negde. Kako će on to da upiše? On nema kolonu u tom planu, koji treba ministar da donese, da predoči Zavodu za javno zdravlje kako će da izgleda ta mreža, taj sklop kolona i redova u kojima će biti oni koji primaju platu iz budžeta, koji rade na određeno, na neodređeno, sa punim radnim vremenom, nepunim radnim vremenom, skraćenim radnim vremenom. Svi su nekako pobrojani, samo ti lekari koji tamo zaista nisu, ne učestvuju, prosto ostaje vakum.
Može se desiti da se, poštujući Zakon o radu, vratite na radno mesto kada vam istekne mandat poslanika. Sačekaće vas dole odluka. Normativi su po plaćanju popunjeni. Normativ je popunjen i po standardima. Izvinite, nama je žao, mi na vas nismo mogli računati, primili smo lekara na specijalizaciju, što je sasvim logično, posao ne sme da trpi, vašeg mesta nema. Naći ćemo se u pravnom vakumu. To će nam dok smo funkcije koje vršimo, posebno javni poslanici, poslanici javne reči biti prikraćeni da govorimo onako kako mislimo problemima u zdravstvu koje vidimo, jer možda nas čeka osvetoljubiv direktor. Mislim da takvu nesreću nemam u mojoj ustanovi, ali da je nisam imao ni ranije, ne bi radnu knjižicu ni prenosio, pa sam morao da se sklonim od prozivke koje su bile tamo i da se opredelim za ovo. Ne mogu, po Zakonu i po Ustavu, da budem kažnjen jer sam preneo radnu knjižicu na drugo radno mesto, a ne mogu da primam dve plate, nego samo jednu.
Mislim da bi možda bilo logično, ako nema drugog rešenja, da se prosto, pošto se tek pravi ta mustra za kadrovski plan, uvede kolona ljudi koji su bili
zaposleni u ustanovi, ali im radni odnos miruje, ma iz kog osnova, iako se amandman pretežno odnosi na član 4. koji se tiče nas koji smo narodni poslanici i ljudi koji su postavljeni ili imenovani na neke druge funkcije ili, što je mnogo važnije, izabrani u direktnim izborima, kako i jesu poslanici birani, na listama koje smo imali. Naravno, plus kod osoba koje su u dvojnom radnom odnosu. To bi značilo gubitak oba radna mesta, i fakulteta i radnog mesta u kliničkom centru, što bi bio nonsens koji nijedan sud ne bi dozvolio da bude.
Ima li potrebe i sudski troškovi i stresovi za porodice i kolege? To do sada nijedna struka nije imala, umetnuti zakon koji bi doveo u pitanje i odredbe Zakona o radu. Dakle, nije reč o inženjerima, o pravnicima, o profesorima koji imaju čistu tu struku. Prosto, odjednom su ostali zaštićeni krovnim zakonom, a nama je pomalo izmaknuta stolica i ta treća tačka oslonca da bi smo znali da i mi nismo zakačeni možda… bukvalno prevoditi ovako kako piše i neće nigde staviti lekara čiji radni odnos miruje jer je povukao radnu knjižicu u drugu instituciju na nivou Republike ili na nivou parlamenta ili drugih republičkih organa.
Od prilike, to je smisao našeg amandman, da proširimo sa samo tri reči ovako inače jednu jako dugu rečenicu još jednom malom kratkom zavisnom rečenicom i da time ostavimo pravo i sigurnost i direktoru da ispravno postupa kad šalje izveštaj ko mu radi, da je miran, napisao je odsutni su mi dvoje i gotovo, a i onom ko pravi plan, kao što je Institut za javno zdravlje i ministru koji to overava, da ga lišimo obaveze da dva puta godišnje ima pravo da promeni. Šta će mu u šest meseci do dve promene sistematizacije, odnosno do dve promene kadrovskog plana? Taj neko će visiti ili na nekom tuđem odeljenju, u najboljem slučaju, dobiće prekomandu negde. Internista može da ode bilo gde. Po Zakonu o radu ima pravo poslodavac da ti promeni. Zašto bi se ljudi koji su personalno i profesionalno definisani? Zato što ih prosto nemaš gde. Bez zle namere, moraš poslati, recimo, nefrologa na gastroenterologiju itd. U današnje vreme sofisticiranog zdravstva to bi bio čist promašaj. To, prosto, nije zaštita samo nas, poslanika i zdravstvenih radnika, to je zaštita zdravstvenog sistema, da ne upada u potencijalne rizike zahvaljujući doslovnom sprovođenju Zakona, što je opet i lepo. Zakon treba doslovno sprovoditi. To je smisao naše dileme. Zato ovo pričam ponovo. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospodine Poskurica, sasvim je jasna vaša briga za status lekara, kojoj se pridružujem. Ima nas u politici dosta. Ima nas na raznim funkcijama, imenovanih, izabranih i postavljenih. Sigurno je da čitav život ne treba da radimo ovaj drugi posao, nego da treba da se vratimo svojim pacijentima.
Pravo koje tražite da regulišemo ovim zakonom, može biti regulisano jedino izmenama i dopunama Zakona o radu.
Naime, u Zakonu o radu, pojam mirovanje je definisan. Svaka osoba koja je imenovana, izabrana ili postavljena na značajnu funkciju, njoj zapravo miruje radni odnos. Dok je na toj funkciji, u zavisnosti od potrebe institucije, može je neko zamenjivati, ali ta osoba se vraća na svoje radno mesto.
Ne samo zbog vaše vrlo logične argumentacije i brige, nego zbog toga što, nažalost, događa se da, kada se lekar vrati u zdravstvenu ustanovu i kad treba da se vrati, jer mu je istekla funkcija, ima određenih nerazumevanja.
Direktorima zdravstvenih ustanova ćemo se još jedanput obratiti kao Ministarstvo, da ih podsetimo da sva ova lica moraju čekati njihovo radno mesto.

Reč ima dr Poskurica, replika. Izvolite.

Slažem se i to je nekakav podzakonski akt koji biste vi uputili. Naravno, ostaje pitanje digniteta sad "face to face". Ko bi sada vama da ne veruje kada to javno kažete i zapisnik postoji.
Voleo sam da je nekad neko pokazao nacrt tog excel-a ili nekakvog word-a, dokumenta u kome piše – zaposlen, trajni radni odnos, stalni radni odnos, delimični i ovaj koji nije, kome radni odnos miruje, jer kad se čita ko ulazi u plan mreže, nigde nema ovih osoba, a onda se u drugom stavu, u trećem pasosu kaže da je već sadržanu ukupnom broju.
Prosto, ja sam i sa vama rekao kao kada bi smo ukupan broj prisutnih na glasanju, izostavili broj onih koji su, recimo, ostali uzdržani ili nisu glasali. Glasali za, protiv, uzdržan i nije glasao. Nekad bude veći broj onih koji nisu glasali, nego svi ostali brojevi, a onda kažete ukupan broj 186, ali niste upisali 100 onih koji nisu glasali. Na to liči ovo kako je napisano.
Ne znam zašto je to tako? Član 79. Zakona o radu je decidan i on je jasan i važio je do sada i niko ovu dilemu nije postavljao uopšte. Valjda bismo i ranije to pitali. Niko ovu dilemu nije postavljao uopšte. Valjda bismo i ranije to pitali. Niko to nigde nije osporio, mada sam čuo da je jedan kolega ostao bez posla kada se vratio, ali nije iz zdravstvene struke. Dakle, ovaj zakon se specifično tiče toga da se ne ubraja čovek kome miruje radni odnos. To je ta suština. Nema ga u zbiru onih koji se nalaze u ukupnom broju ljudi u mreži, nego samo podrazumevajuće piše da će biti u tom broju, a gore se tačno pobraja. Ubraja se taj, taj, taj i taj, ali nema ovoga kome radni odnos miruje. Prosto, tražimo da stoji u broju. Nema veze, zna se da on ne radi, miruje mu radni odnos. To je kvalifikacija da on aktivno ne radi. Zato ne znam zašto je to toliko strašno izmeniti, šta bi u duhu zakona to promenilo, jer se ne bi ticalo Zakona o radu. Ne menjamo mi njega. Mi ga samo ovde zapravo aktuelizujemo kroz ovo. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, poštovana ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, na konto ovog amandmana koji je uložila naša poslanička grupa SNS, iznela bih jedan negativan primer iz ličnog iskustva.
U vreme kada mi je mirovao radni odnos, meni i par kolegi u radnoj organizaciji knjižica je bila preneta na drugo radno mesto. Po isteku tog neplaćenog odsustva, vratili smo se u zdravstvenu ustanovu, ali smo bili skinuti sa spiska ugovorenih kadrova. Na naše mesto su bili ugovoreni do tada neugovoreni radnici, pa nakon 24 godine radnog staža sam doživela da budem neugovorena i da je u tom trenutku došlo do racionalizacije kadrova, naravno mi neugovoreni bi bili prvi na udaru i dobili bi otkaz. Onda su morali naknadno da za nas Institut za javno zdravlje piše mišljenje da bi nas posle toga ponovo ugovorili.

Reč ima gospođa Đukić Dejanović. Izvolite.