Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovani kolege poslanici, ja nisam u ovoj materiji tako da ne znam baš da li imam pravo o nekim diskusijama danas da govorim, ali svakako sam razgovarala sa nekim lekarima, pa smo, eto, došli do nekog mogućeg predloga, koji bi eventualno možda mogao da se ugradi u ovaj zakon o zdravstvenom osiguranju.
Naime, mi smo podneli amandman da se u članu 4, u predloženom članu 43v, broj 180 dana koji je potreban da se neki lek stavi ili skine sa liste, zameni sa brojem 90, a odnosi se na original lekove, znači lekove sa zaštićenim međunarodnim nazivom. U odnosu na lekove koji postoje, a koji su generički nezaštićenog naziva, generalno su jeftiniji u prodaji i najčešće se nalaze na ovim listama lekova koje propisuje Fond zdravstvenog osiguranja.
Smatramo, prosto, da je rok koji je ovde ostavljen na 90 dana za stavljanje ili skidanje ovog leka sa liste, treba da se eventualno izjednači, ako već niste prihvatili da se ovaj rok od 180 dana smanji, jer sigurno da bi bilo mnogo svrsishodnije, bolje i jeftinije, bolje pre svega za pacijente, a verovatno i za Republički zavod zdravstvenog osiguranja, da jednim boljim kvalitetnijim lekom koji ćemo ispitati, koji ćemo staviti na listu lekova, lečimo pacijente koji boluju od određenih bolesti, a ne da im eventualno tri, četiri ili pet puta, lekari prepisuju ove druge lekove koji se nalaze na ovoj listi Fonda.
Znači, mi smo tražili da se ovih 180 dana smanji na 90, ili eventualno, ako to ne možete da prihvatite, da se taj rok prosto izjednači. Hvala.

Hvala vama.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Ninoslav Girić, Branislav Blažić, Predrag Mijatović i Aleksandar Radojević.
Vlada i resorni odobr su prihvatili amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Radović i ja smo u ovom amandmanu u stvari intervenisali na član 4, koji se odnosi na obrazovanje centralne komisije za lekove, i to smo intervenisali na više stvari.
U prvom stavu, u stvari u stavu 3, mi smo insistirali da se unesu kriterijumi, i to poznati kriterijumi u izbor članova centralne komisije za lekove. Vi u zakonu kažete da će ministar, direktor Fonda i zajednica medicinskih fakulteta, predložiti uvažene članove, ali mi ne znamo po kojim kriterijumima će se to dešavati. Samo reći "uvažen" je vrlo komplikovano za nas, jer to je kriterijum koji ne možemo svi da pratimo. Smatramo da kriterijumi moraju da budu javni, poznati, da budu objavljeni u nekom dokumentu, nekom podzakonskom aktu i tek na osnovu toga onda mogu da se biraju članovi centralne komisije za lekove.
To će, naravno, i vama jako mnogo olakšati posao, jer vi ovde meni u odgovoru kažete da ne možete da prihvatite to, jer ćete navodno vi kao ministar, zatim direktor Republičkog fonda, kao i zajednica medicinskih fakulteta, voditi računa da se predlože istaknuti stručnjaci iz oblasti medicine.
Znate, prosto, ja nisam sigurna da jedinstveni kriterijumi mogu tu da se uvedu na ovakav način, vodićete računa. Šta to znači? Dajte poznate kriterijume, na osnovu tih kriterijuma vama će biti mnogo jednostavnije.
Ako se prihvati ovaj prvi deo našeg amandmana, onda naravno se u članu 43b, stav 4. briše, nepotreban je. Na šta još želimo da ukažemo? U članu 43b, posle stava 5, mi smo dodali novi stav 6, koji kaže – centralna komisija za lekove, dva puta godišnje podnosi izveštaj Odboru Narodne skupštine Republike Srbije, nadležnom za oblast zdravlja. Taj odbor o izveštaju obaveštava predsednika Skupštine i poslanike iste Skupštine.
Zašto to radimo? Želimo, pre svega, javnost, želimo, pre svega kontrolu. Iz vama potpuno jasnih razloga, ja mislim da ovde u ovoj sali danas nikoga nema kome ovi razlozi nisu jasni, zato što samo jednom kontrolom koja podrazumeva sve ono što se radi u ovoj komisiji i u Fondu, mi možemo nešto da uradimo da se uštedi novac, kako bi se našao za neke druge stvari, koje smo danas ovde svi zaista imali prilike da izložimo. Zato su neki od nas, mi naravno nismo, bili vrlo spremni da glasamo da se svi doprinosi oproste onima koji nisu doprinose uplatili, ali smo očekivali da Fond radi.
Šta smo još želeli da postignemo? U članu 43b, postojeći stav 6, mi smo ga prekrstili u stav 7, promenili smo ga i glasi – visina naknade iz stava 4. ovog člana, utvrđuje se na nivou dva prosečna lična dohotka. Naravno, aludiramo na ono što u zakonu piše, članovi centralne komisije za lekove, primaju nadoknadu za svoj rad i mi naravno ne bežimo od toga, jer je to nešto što je regularno, ljudi rade, treba da dobiju nadoknadu, ali u vreme siromaštva, mislimo da je zaista nedopustivo ostaviti upravnom odboru da on sam o tome odlučuje.
Zašto to kažem? Evo vam primer poslednji koji sam u medijima pročitala, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, upravni odbor je odredio da direktor ima platu od milion dinara mesečno. Mislim da to, to jeste pokriveno odlukom upravnog odbora, ali zaista nema logike. Ako je kriza i ako se prava iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite zaista minimalno primenjuju i građani imaju problem da dobiju zaštitu kakva im pripada po Ustavu, onda zaista ne treba upravnom odboru dozvoliti da on sama to radi, zato što mislimo da to lako može da izađe iz nekog okvira.
Predložili smo dva prosečna lična dohotka. Mislimo da je i to mnogo. U vreme krize svi moramo da stežemo kaiš, a ne samo građani.
Zaista mislim da grešite ako ne prihvatite ovaj naš amandman.

Hvala.
Vlada je podnela amandman kojim se posle člana 5. dodaje novi član 5a.
Odbor za zdravlje i porodicu prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Hvala, predsedniče.
U ovom članu je predviđeno da Republički fond vrši plaćanja u postupku centralizovanih javnih nabavki u skladu sa Zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita. Predložili smo da se ovo briše, jer ova država ima zakon o javnim nabavkama. Smatramo da treba da se primenjuje i u ovoj oblasti.
Nije nam jasno, nismo dobili danas odgovor kako će funkcionisati te centralne nabavke, kako će se vršiti distribucija, pogotovo 200 opština u Srbiji. U okviru svake opštine i grada imate na desetine apoteka. Kako će građani Srbije u svakom trenutku kupiti lek u apoteci ukoliko bude sistem kako ste predvideli pokušao da funkcioniše? Sigurni smo da to neće da uspe, bez obzira na vašu dobru volju i nameru da se tu sprovedu neke uštede, da možda mislite da će to biti efikasnije. Na terenu se to nije tako pokazalo.
Obavili smo niz razgovora sa ljudima koji se ovim poslom bave godinama. Njihova želja je da sve funkcioniše potpuno normalno. Bez obzira na neka sredstva na iznos novca koji se za to koristi, fizički je nemoguće da se sve ovo sprovede i da se uradi.
Ono što želim da vas pitam na kraju ove rasprave, pošto je ovo poslednji amandman koji sam potpisao, to je pitanje koje prenosim od ljudi koji se bave ovim poslom i koji su farmaceuti, rade u apotekarskim ustanovama širom Srbije – znate da marža na lek apoteka u ovom trenutku iznosi 12%, bez obzira da li je lek sto dinara ili je deset ili 50 ili 100.000 dinara, da li je tačno da će Ministarstvo zdravlja, a Vlada to usvojiti, kroz Uredbu ili na neki način sprovesti da se po receptu plaća 63 dinara apotekama, odnosno apotekarskim ustanovama, bez obzira na količinu, na broj lekova na receptu, bez obzira na iznos cene koštanja određenog leka? To u startu smanjuje prihode apoteka za 30%.
Zamolili su me da čujemo to od vas. Mislim da ste vi pozvani i kompetentni da nam date odgovor, ne zbog nas, već zbog stotine i hiljadu ljudi koji se bave ovim poslom, koji su svakoga dana na usluzi svojim sugrađanima, da bi im pružili ono zbog čega su i došli u apoteku. Hvala.

Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Zbog mogućnosti da apotekari budu motivisani da naručuju i u većoj količini imaju skuplje lekove, jer je marža za skup lek 12% i to je uvek više novca, nego kada je lek jeftin, razmišljali smo o ceni usluge. Da li će farmaceut dati pacijentu lek koji košta 1.000 evra ili 150 dinara, on pravi istu uslugu, daje kutiju leka. Ne bi trebalo cena leka da ga motiviše da snabdevenost skupljim lekovima bude bolja. Mislimo da je dobro i razmišljamo o tome da radimo na uslugama, a ne po marži. U ovom setu zakona to nije obuhvaćeno.
Pošto je ovo jedan od poslednjih amandmana, dozvolite, da se više ne bih javljala, da izrazim zahvalnost na izuzetno korektnoj raspravi, na izuzetno dobrim sugestijama koje treba da sačekaju svoje vreme.

Narodni poslanik Miroslav Petković, replika. Izvolite.

Hvala vam. Ipak ste danas proveli ceo dan sa nama ovde i dobili smo odgovore na neka pitanja i dobili smo neka obećanja koja ste dali ovde da ćete ispuniti. Želimo vam u tome uspeh zbog ljudi koji koriste zdravstvene usluge u sistemu zdravstva Republike Srbije.
Podsećam vas još jednom, rekli smo vam, čekamo vas za par meseci, da vidimo da li će to biti ispunjeno. Možda se nismo razumeli, ne radi se o tome. Apotekar ne može da izda neki lek ukoliko lekar nije prepisao recept za taj lek. Ne bih voleo da neko protumači da sad neko ko radi u apoteci da ako ima lek za 100 dinara, hoće da proda nekom pacijentu lek koji košta hiljadu ili 10.000 dinara. Znači, da se ne dovodi u zabunu niko, oni rade čestito i pošteno svoj posao. Ograničili ste lekari, ne vi, nego prethodna Vlada, odnosno zakoni i uredbe koje su donete. Ograničili ste lekare kako da rade svoj posao.
Nama nije interes da građani piju, koriste i upotrebljavaju loše medikamente, već da im pružimo najbolju moguću zaštitu sa najboljom kontrolom, najvećim uštedama i racionalnim trošenjem sredstava iz budžeta, za koji svi odvajamo, bez obzira da li radimo u Skupštini i kolika su naša primanja i koliki su naši doprinosi ili su u pitanju poljoprivrednici ili bilo ko.
Hvala vam na ovim informacijama, to će i njima koristiti, ali mislim da je jedna javnost, transparentnost u čitavom ovom postupku dobra da bi unapred sprečili neke stvari.
Danas ste imali prilike da čujete da smo podneli niz amandmana sa kojima su se složile poslaničke grupe i iz opozicije i iz vlasti. Niste prihvatili ni jedan. Na tome ne mogu da vam se zahvalim, ali mogu da vam obećam da ćemo budno pratiti ono što ćete raditi u narednom periodu. Hvala vam.