Hvala lepo.
Želeo bih da malo vratim, ako je moguće, raspravu na onaj član zakona o kojem pričamo. Imam utisak da je ovo sve što je sada u poslednje vreme pričano, uopšte se ne odnosi na ovaj amandman o kojem smo govorili. Ne znam o čemu se sada ovde radi? Ovde je više puta bilo zloupotrebe govora i iznošenje nekih stvari koje stvarno nemaju veze.
Ovaj amandman o kojem smo govorili, radi se o članu 8. Predloga zakona, koji se odnosi, iskreno je naša želja da na neki način zaštitimo i imenovana lica, ili lekare da zaštitimo, da ljudi ne bi izgubili posao.
Ovde smo počeli da pričamo o jajima, o krompiru, o Krivičnom zakoniku, o svim ostalim zakonima, a ne govorimo o tome da je ovo specijalni zakon koji je ispred Zakona o radu. O tome se suštinski radi. Pokušavamo da izbegnemo, ako je to moguće, da neki ljudi sutra treba da se tuže, sude, da obezbede ono što je njihovo osnovno pravo na rad. To je suština jednog amandmana, da želimo da izbegnemo neke dekrete, da želimo da izbegnemo neka pisanja i da našim amandmanom, ako je moguće, samo upristojimo i normalizujemo stvari i postavimo stvari na svoje mesto.
Zato vas molim ako je moguće da se vratimo na ovaj amandman. Neko ovde ne zna o čemu se priča i onda svi ustaju i daju neke replike, govore o nečemu što nema veze sa stvarima. Dajte, ljudi, radi se o članu 8. i dajte da kažemo do kraja, ako neko ima smisleno.
Imamo odluku Odbora, imamo prihvaćen amandman od strane Odbora za zdravlje, imamo diskusiju koja je trajala dva dana, vrlo konstruktivna, vrlo kvalitetna i izražavam stvarnu zahvalnost svima koji su učestvovali u toj diskusiji, ali smo došli do toga da sada samo treba da vidimo da li će taj amandman biti prihvaćen ili ne ili da li ostavljamo neko vreme do glasanja da o tome još malo razgovaramo ili ne. To je sada suštinsko i dajte da se baziramo na ovaj amandman i da idemo dalje. Hvala.