Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Takođe pokušavam da razumem. Ministarka je sve rekla, nisam siguran da sam sve najbolje razumela. No, razumela sam i zahvaljujem se kolegi Zelenoviću što je podržao naš amandman. Isti takav imamo i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti. Znači pokrili smo oba polja.

Gospođo ministarka prepoznajem i vašu dobru volju, pa ako ste spremni da mi svoj amandman tehnički prepravimo, da bi mogao da bude prihvaćen, mi smo spremni da prihvatimo jer ogromna kategorija ljudi je u pitanju. Hvala.

Da li još neko želi reč? Niko.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Ovaj amandman, odnosno član Zakona, kaže da se mogu obezbediti uslovi za bolju kadrovsku obezbeđenost zdravstvenih ustanova iz budžeta osnivača autonomnih pokrajina, gradova i opština i da se obezbeđuju sredstva za pružanje hitne medicinske pomoći.

Svaki član i svaki zakon koji počinje sa – može, u Srbiji to znači da neće biti primenjen. Ne znam da li ste upoznati sa radom Skupštine.

Mi smo ovde nekoliko dana raspravljali o tome kako budžet Vojvodine nije dovoljan ni za one elementarne funkcije koje Vojvodina danas ima, a ne da ona još finansira zdravstvo i zaposlene u zdravstvu, odnosno lokalnih samouprava, pošto ih Vlada već nekoliko godina zakida značajna sredstva, nisu dovoljni za zimsko održavanje puteva. Iz budžeta Republike je odvojeno milijardu dinara da se na teritorijama opština u Srbiji održavaju putevi, a budžet eksplicitno kaže – da se Aleksandrovcu daju pare za održavanje osam kilometara puta, za Belu crkvu za šest kilometara, za Inđiju 18 kilometara. Sad očekujemo da će Inđija, koja nema para da održava 18 kilometara puta imati para da plaća zdravstvene radnike. Pa, to lepo zvuči, ali to ni jedna opština neće primenjivati.

Druga stvar, ovo će značajno da napravi razliku u nivou zdravstvenih usluga. Vi dobro znate da domovi zdravlja najviše troše, troše po glavi pacijenta četiri puta više od domova zdravlja koji troše najmanje. Ovakav amandman stvara nekakvu mogućnost vrlo malo gradova, ako će bilo koja lokalna samouprava moći da primeni, a ako bude mogla, samo će stvarati još dodatne razlike u nivou zaštite i neće stvoriti sve ono o čemu smo danas razgovarali. Naprotiv, imaće potpuno suprotan efekat.

Mi smo ovde rekli – nama se amandman sviđa, nama je amandman uredu. Obezbedite iz budžeta Republike Srbije ono što lokalnim samoupravama po zakonu pripada i neće biti problema.

Hvala.

Reč ima ministarska.

Gospodine Obradoviću, na inicijativu pojedinih opština, napravili smo predlog ovakve izmene i dopune. Naime, ima onih lokalnih sredina koje žele da prime medicinsku sestru i hoće da je plaćaju, koja će raditi terenske poslove ili se baviti palijativnom negom ili će platiti iz svojih sredstava radije jednog lekara, nego što će uložiti u nešto drugo, te smo dali tu mogućnost. Zbog toga je baš i verbalna preporuka da usvojimo ovu izmenu dosta krhka. Dakle, može se, oni koji imaju nameru, nije nikakva obaveza, ali ako ima sredina koje hoće da investiraju i u zapošljavanje zdravstvenih radnika, prosto ne treba zakon da im isključi takvu mogućnost. Dakle, ovo je inicijativa upravo lokalnih sredina koju smo ugradili.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Ja sam na ovu temu postavila i poslaničko pitanje. Drago mi je da je ostavljena mogućnost lokalnim samoupravama da plaćaju lekare iz svojih budžeta. Da bi građani, a imaju pravo na to, imali dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu, na tome moraju da rade svi nivoi vlasti i lokalne samouprave i pokrajina i republika.

U opštini Kovin imamo problem, jer tri sela nemaju opšte lekara. U jednom selu lekara dolazi samo dva dana, a u mnogim selima ljudi provedu po ceo dan da bi izvršili običan pregled ili svoju decu moraju da voze autobusima, vrlo često nemaju ni auto ni pare za prevoz, do Doma zdravlja u Kovinu i neki u jednom pravcu prevale i po 25 kilometara.

Sa druge strane, reći ću vam i na primeru sopstvene opštine, opština Kovin po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava dobija oko 140 miliona dinara više nego ranije. Bruto plata lekara je oko milion i po dinara na godišnjem nivou i zaista smatram da, i mi smo jedna siromašna opština, može da izdvoji toliko sredstava da plati lekara koji će bar po jedna dan pokriti ova sela koja nemaju lekara.

Dešava se da, recimo, nedeljom pacijenti ne mogu da prime injekcije penicilina zato što nema lekara u domu zdravlja. Zamisli te sad da za jednu injekciju treba da prevalite 50 kilometara. Zaista mislim da ako se dobro organizujemo, ako se pare raspodele štedljivo i racionalno, mogu opštine da plate lekare.

Drugo, recimo Dom zdravlja u Kovinu ima 25 miliona sopstvenih sredstava i 30 miliona od apoteke. Samo se postavlja pitanje - kako se novac troši, da li na neke ne znam kakve stvari ili u interesu građana?

Što se tiče AP Vojvodine, zaista smo ovde čuli koliko ima nedostajućih lekara i u bolnicama. Izvinite, administracija u Novom Sadu je po meni preglomazna. Hajde malo to da smanjio, pa da platimo lekare u bolnicama u Vojvodini. Isto, neću da se složim sa time da, recimo, pančevačka bolnica, u kojoj se leče skoro svi građani južnog Banata, koja je treća po veličini u Vojvodini, liči na ruinu, a da recimo bolnice u Novom Sadu izgledaju kao spejs šatlovi. Naravno da treba i tako, ali hoću da se novac ravnomerno troši, da svi građani, bez obzira da li žive i u najmanjem selu, Beogradu, Novom Sadu, onu osnovnu zdravstvenu zaštitu moraju da imaju. Neću se nikad složiti da za to nema para, čak i u opštinama. One moraju da uštede na nekoj drugoj strani i da ne dozvole da roditelji svoju decu moraju da vode 50 kilometara da bi dobili osnovnu zdravstvenu zaštitu. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Replika na izlaganje ministarke.

Mi smo potpuno podržali mogućnost da lokalne samouprave mogu da zaposle i da finansiraju sve one funkcije koje su im date. Mi smo samo rekli da se budžet Republike Srbije, koji je napravljen nepravedno, koji nepravedno raspoređuje sredstva, da budžet Fonda koji nije napravljen kako treba da mogućnost da se sve to podjednako finansira i u onim opštinama koje imaju i koje nemaju.

Potpuno vas podržavam da se u AP sredstva koriste ne namenski, da ima višak administracije i to je prava tema. Upravo smo o tome hteli da razgovaramo. Ovo što ima para, treba najefikasnije moguće trošiti i onda ulagati u prave prioritete i prave stvari.

Postoji u Engleskoj jedna poslovica ili pravilo koje se zove "pravilo pite", a to pravilo glasi - da bi neko dobio veće parče pite, neko mora da dobije manje parče pite. Pošto nažalost u Srbiji imamo sve manju i manju pitu, ta pita bilo bi dobro da se rasporedi na sve podjednako, ali ne može. Upravo je naša intencija amandmana da pokušamo da na pravilan način omogućimo da svi građani Srbije budu ravnopravni, da ne budu ravnopravniji oni u Novom Sadu i Beogradu, za razliku od Kovina, Dimitrovgrada ili nekog drugog mesta. To je upravo naš amandman koji je Vlada odbila imao za cilj.