Hvala.

Narodni poslanik Predrag Mijatović, replika. Izvolite.

Hvala lepo.

Mislim da sam vas dobro razumeo, a čini mi se da vi mene nećete da razumete.

Mislim da sa ove govornice i sa ove skupštine ne sme da ode to da je dug u zdravstvu napravljen korupcijom. Nije napravljen samo korupcijom. Možda je bilo neke korupcije, ali sigurno da najvećem procentu, 90 i kusur posto, je bilo zbog potreba koje su zdravstvene ustanove imale.

Nemojmo reći da sada treba da odgovaraju oni koji su napravili manjak u zdravstvu.

Upravo o tom solidarnom smo i govorili. Ako proširujemo prava, i treba da proširimo prava, onda moramo da snosimo i zajednički sve dugove koje je zdravstvo napravilo ne korupcijom, nego potrebom ovog stanovništva za lečenjem. Hvala.

Narodni poslanik Milica Vojić-Marković, replika. Izvolite.

Kolega reče da nije nastao dug samo korupcijom. Naravno, nije samo korupcijom. Ima korupcije u velikim količinama, ali nije samo.

Mi iz DSS upravo to pokušavamo da vam kažemo. Sistem je ruiniran, pun je sistemskih problema i sistemskih grešaka. Hajde da vidimo gde su ti problemi i gde su te greške kako bismo ih popravili, a ne samo da gladimo, da donesemo zakone koji gase požar. Oni ne mogu ništa da urade. Oni će trenutno da ugase požar, ali požar će da se pojavi već za nekoliko nedelja, jer vam se svuda u novinama najavljuje da će biti nestašica lekova.

Znači, moramo da govorimo o tome, moramo da popravimo sistem i to da ga reformski popravimo. Sistem ne valja i ne funkcioniše. To mi govorimo.

Borba protiv korupcije je ono za šta se vi kao stranka zalažete, za šta se mi kao stranka zalažemo i niko nam nije rekao ovde u ovoj sali da se ne zalaže za to. Izvinite, ako se svi zalažemo za borbu protiv korupcije, izvolite pa da neko odgovara za to što je korupciju uradio.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj zakon o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju je jako star i jako loš, jako konzervativan.

U današnjoj diskusiji i u pređašnjoj nedelji većina poslanika koja je diskutovala se složila da je zakon prevazišao potrebe građana Srbije, da je prevazišao potrebe sistema zdravstva u Srbiji.

U ime DS vas pozivam, ministarka, da u nekom narednom periodu, uz konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, sa predstavnicima poslaničkih grupa koji su u sektoru zdravstva, da pokušamo da napravimo plan reforme ovog sistema, jer ovaj sistem nije dobar.

Ako smo sada čuli da poljoprivrednici... Koleginica je uložila amandman za poljoprivrednike. Znači, poljoprivrednici nisu jednako zaštićeni našim zdravstvenim sistemom. Koleginica je našla jednu rupu u zakonu gde jedna grupacija naših građana nije zaštićena adekvatno.

Mi se zalažemo za zdravstvo koje će biti dostupno svim građanima. Moramo da napravimo takav sistem da ne možemo da kažnjavamo te seljake samo zato što nemaju para da plate taj doprinos i onda nemaju para da plate doprinos, nemaju mogućnosti da overe knjižicu i oni su na ledu, ne mogu da uživaju ta prava.

Lično smatram da, pored koleginice što je rekla za poljoprivrednike, nisu samo poljoprivrednici problem, nego su problem i njihova deca i njihove žene.

Usta su vam puna i nama i vama i svima da je borba za decu i borba za žene. Kada poljoprivredni proizvođač ne plati doprinos, on ne ostvaruje prava ni za svoje dete, ni za svoju ženu.

Član 68. Ustava Republike Srbije, vrlo često ga citiram, kaže da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji itd. imaju prava da se leče u Srbiji.

Jeste da je država siromašna, ali moramo da nađemo način da taj najosnovniji paket zdravstvenih usluga bude dostupan svim građanima, čak i ako nemaju zdravstveno osiguranje, potrebno je. Ako je neko bolestan, zalažem se da nemamo sistem zdravstva kao u Americi, koji je jako surov. Srbija mora da ima sistem zdravstva koji je dostupan svim građanima i da taj neki osnovni paket bude dostupan svima. Znači, da se ne dovede u situaciju neko ko nema zdravstveno osiguranje, po osnovu da li je poljoprivrednik ili da li je privatnik, pa nije platio doprinose, onda ni njegova deca ne mogu da se leče.

Posebno ću se u jednoj narednoj diskusiji obratiti vama za problem studenata koji ne mogu takođe da se leče. Tema je amandman za poljoprivrednike. Lično podržavam ovu inicijativu. Znam da nema para u budžetu i znam da je zakon loš. Moramo da nađemo načina da se nađe rešenje da ti ljudi... Svi mi kažemo da su poljoprivrednici najvažniji za Srbiju. Mi smo poljoprivredna zemlja, nismo neka industrijska zemlja, poljoprivrednici su broj jedan.

Gospodin Rističević nije tu da brani sada to, ja sam lekar, nema veze što nisam poljoprivrednik, taj poljoprivrednik nas hrani. On hrani Srbiju. Zahvaljujući tom poljoprivredniku je Srbija izdržala više od 20 godina ekonomsku krizu, izdržala je bombardovanje i tom poljoprivredniku moramo da vratimo to dostojanstvo, da se leči u sistemu zdravstva Republike Srbije. Hvala vam puno.

Hvala.

Reč ima ministarka Đukić-Dejanović. Izvolite.

Poštujući principe obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti, moguće je realizovati član 22. Dakle, ono što jeste činjenica to je da država ispoljava i u ovako lošoj finansijskoj situaciji značajan stepen brige za one koji nisu u stanju da uplate doprinose za zdravstvo, ali je činjenica da vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, koji su dobili velike benefite od države, takođe ne uplaćuju zdravstveno osiguranje. Nama su oni problematični, jer kada bi oni to činili, ovaj princip obaveznosti, uzajamnosti i solidarnosti bi dao mogućnosti da se još humanije odnosimo ili, da kažem, socijalno pravednije odnosimo i prema onima koji zaista nisu u stanju da izdvajaju doprinose.

Druga tema je vezana za to da su nam jako stari zakoni. Osnovni zakoni o kojima danas govorimo i o čijim izmenama govorimo, doneti su 2005. godine. Nisu tako stari, ali je dinamika pre svega finansijskih turbulencija u zemlji takva da zaista iziskuju, ja se opet usuđujem da kažem, gašenje požara.

Sve dotle dok ne budemo finansijski funkcionisali na drugi način, neće biti zdravih uzročno-posledičnih razmišljanja i rešenja u ovoj oblasti. Zdravstvo prosto i pored toga što je investicija u zdravstvo investicija u zdravog čoveka koji i proizvodi i stvara itd, ne može se shvatiti kao potrošnja. Realno košta i svi mi to znamo, i kao pacijenti i kao zdravstveni radnici.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Poštovana ministarko zdravlja, poštovana predsedavajuća, amandman koleginice iz DSS je odličan amandman, odnosno namera mu je odlična.

Zaista podržavam ovaj amandman, ali njemu nije mesto u ovom zakonu. Mesto mu je u Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Mislim da će se svi ovde složiti da nam treba reforma tog zdravstvenog sistema. Mislim da će se svi složiti da postoji jedan problem na koji su oni ukazali ovim amandmanom, a to je status poljoprivrednika u sistemu zdravstvenog osiguranja. Njihov status se ne može pokriti članom 17. odnosno članom 22, zato što imate situaciju da se neko zadužuje za obaveze, odnosno za doprinos, za uplatu zdravstvenog doprinosa po osnovu obavljene poljoprivrede, na osnovu prihoda.

On mora da ostvari neki prihod. Neko mora nešto da zaradi da bi mogao da plati doprinose. Neko ostvari prihod od jednog dinara, koliko često ljudi ostvaruju ili od tri dinara, a imao sam situaciju da ljudi donose dokaze iz katastra da imaju katastarski prihod od sedam dinara. To vam je nešto poput deset ari. Kako će neko ko ima deset ari, ko nema nikakvu baštu, ko živi na selu da uplati 27.000 dinara? Šta će on da radi ako ima punoletno dete koje je prestalo da se školuje, živi sa njim u istom domaćinstu, kako će da uplate dva doprinosa? To znači 54.000 godišnje. Od čega?

Moramo da se bavimo tim kategorijama stanovništva. Vi to ovde nigde ne nudite i to je ono što je ključno. Hajde da vidimo koliko ko ostvaruje zarade, koliki su mu doprinosi, odnosno koliki su mu prihodi da bismo mogli da mu razrežemo doprinose. Nemojte da svi plaćaju isto u Srbiji, i onaj ko ima sto hektara i onaj ko ima pet ari. Ako govorimo o solidarnosti, uzajamnosti, ravnopravnosti hajde da se onda toga i pridržavamo.

Vi onda morate da govorite istinu. To što ste sada rekli nije tačno. Tačno je da onaj ko ima deset ari i onaj ko ima deset hektara plaćaju isti doprinos, a ne ostvaruju iste prihode. Ne mogu da ostvare iste prihode, ma koliko ko bio vredan i pametan i sposoban. Nisu isti prihodi u Vojvodini na deset ari ili deset hektara i u Pocarini ili tamo gde negde u Pomoravlju. Da bismo to utvrdili, moramo da imamo reformu zdravstvenog sistema, sistema zdravstvenog osiguranja, a toga ponovo, ponavljam ponovo ovde nema. To ne piše u ovim propisima, a to je najbitnije. Toliko. Hvala.