Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu.

Ja sam u temi, tako su nastali ovi dugovi, mislim na 13 milijardi, zato što je zdravstvo korišćeno u političke svrhe, tamo je deljen propagandni materijal, između ostalog, proverljivo je, na račun Doma zdravlja u Inđiji, dobio sam poziv, zato što sam prigovarao, da se u interesu mog zdravlja pozivam, da se proverim na takvom političkom "bazaru zdravlja". Dakle, taj telegram imam kući, on je plaćen iz Fonda za zdravstvo o trošku tog doma zdravlja i potpuno sam ja u temi. Bojim se da moramo prvo da eliminišemo politizaciju zdravstva, a potom malo da zavrnemo rukave, a ne ruke, da nešto zaradimo, pa da određeni procenat društvenog proizvoda ide u zdravstvo i time ćemo otkloniti sve probleme i raskole koje međusobno doktori imaju po partijskim linijama. Hvala, kao pacijent.

Da li još neko želi reč? Ne.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.

Vlada nije prihvatila amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem da sam zaista šokiran što je ovaj zakon došao nakon predloga budžeta za 2013. godinu. Ovo što piše u ovom predlogu zakona, nigde nismo našli u budžetu za narednu godinu.

Kolorado nastaje u subotu, verujte, kada budemo glasali u istom danu o zakonima o rokovima plaćanja i o ovim zakonima, gde će apsolutno, ukoliko ovaj zakon bude donet, bude usvojen poništiti zakon o kome je gospodin Dinkić toliko ponosno pričao pre nekoliko dana.

Nismo dobili od vas odgovor kako se došlo do cifre od 13 milijardi dinara i mi zahtevamo da se to nađe u ovom zakonu. Ponudili smo rešenje da to bude deo zakonskog teksta u određenom roku, da tačno znamo ko koliko kome u ovoj zemlji duguje.

Nažalost, nismo dobili odgovor na to pitanje, ali vi ste rekli da je srpska vlada bila u iznudici, prinuđena da bi sistem zdravstva funkcionisao, da se odluči na ovaj korak. Ovo ne plaća Vlada, ovo plaćaju građani Srbije, pacijenti, svi oni ljudi koji plaćaju zdravstvene doprinose za zdravstveno osiguranje.

Prema tome, to je novac svih građana Republike Srbije i zbog toga insistiram na ovome, ne kao poslanička grupa u opoziciji koja ima želju da ovde danas otpušta zdravstvene radnike sa posla ili da na neki drugi način dezavuiše i onemogući kvalitetnu zdravstvenu zaštitu naših građana.

Ovim zakonom se nastavlja bezuslovno spašavanje pojedinih nivoa vlasti od strane države. U budžetu nema Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Recite mi koje godine Fond za zdravstvo nije napravio dug, koje godine nije pravio deficit, koje godine je neko odgovarao, zato što su ta sredstva potrošena, što su planovi probijeni?

Da li to znači, ukoliko se usvoje ovi zakoni, Republički fond za zdravstveno osiguranje u 2013. godini neće imati nikakvih dugova. Pretpostavljam da vi to imate u planu.

Siguran sam da se to neće dogoditi i da ćemo za šest meseci znati tačno koliki je to iznos.

Ja sam gospodina Dinkića u raspravi o budžetu pitao, da li će ovaj iznos sredstava, a vi ste ga opredelili na 13 milijardi, a prema svim podacima on iznosi preko 30 milijardi, čak 32 milijarde. Zašto se to nije unelo u deficit? To je skriveni deo. To je ono što ne znamo na osnovu budžeta, to se pojavilo nekoliko dana nakon usvajanja republičkog budžeta.

Mislim da nama nikakvog smisla povećavati javni dug da bi se po osnovu zaduživanja za plaćanje ovih docnji, preuzimanje ovih docnji, tek će se pokazati koliko će koštati državu, ali podstaći će zdravstvene ustanove da se i dalje ponašaju neracionalno.

Ovde je kolega rekao da pojedini zdravstveni centri funkcionišu bez ikakvih problema, bez dugova, bez zapošljavanja mimo ugovora, a sa druge strane, imamo neke centre koje duguju milijarde. To smo tražili ovim amandmanom, tražimo da znamo tačno ko koliko duguje.

Zbog čega su propale pojedine veledrogerije, zbog čega je, "Velefarm" otišao u stečaj? Zbog čega neke firme ne mogu da rade, jer im nisu platili.

Vi ste rekli da ste zatekli anarhiju, ali nije ta anarhija nastala odjednom. Rekli ste da postoji neki rezervni fond, a koliki je on? Vi kažete 66 milijardi se duguje Republičkom fondu. Ko duguje? Propale firme koje su prsle kao kokica koje su u stečaju od kojih dinar nećete moći da naplatite u narednom periodu.

Vi pričate o nekim milijardama, kao da će doći na račun Fonda, odakle će se to pokrivati, a znate da je to nemoguće i da se neće ostvariti.

Pričam o 13.600 zaposlenih ljudi mimo ugovora sa Republičkim fondom. To su ljudi koji su bili spremni da u izbornim kampanjama daju potpise za pojedine odborničke liste na lokalnom nivou, koji su pretvoreni u glasačku mašinu određenog pokreta koji je pre neki dan postao stranka, da bi prešli cenzus u pojedinim opštinama. To je jednostavno.

Hajde da se ne lažemo oko toga. Niko ne tera te ljude na ulicu, niko ne osporava da oni kvalitetno rade svoj posao, čuli smo da fali 500 sestara u Srbiji, a znate u kakvim uslovima one rade. Ovde nije potrebno da dođete, da molite i da apelujete na direktora zdravstvenih ustanova, da se ponašaju racionalno, već da oni koji dobro rade, dobiju priznanje za to. Gospodin Radovanović je rekao, tri meseca, v verovatno čekaju 100 dana da prođe, pa ćete dobiti medalju zato što ste tako dobro radili taj posao u prva tri i po meseca, već da oni ljudi koji su napravili ove dugove, koji su odgovorni za ovo stanje, odgovaraju, jer ako hoćemo da zaštitimo sve one ljude koji čestito i pošteno rade svoj posao, da ne bude da je u ovoj zemlji jedini problem zdravstvo i pravosuđe i dajte da to rešimo već koliko danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Pravnici bi se verovatno složili da ovo nije zakon koji će dugo trajati, jer ima ograničeno dejstvo. To nije ni lex specialis, specijalan zakon o zdravstvu, ovo je lex individualis, znači, zakon koji trenutno rešava jedan akutni problem, ali ga ne rešava trajno, a požar koji je izbio zbog raznoraznih razloga, on se samo delimično gasi.

Svako onaj ko smatra da je diskusija, kako odmiče, nekako ipak glavne činjenice i glavne probleme gura u plan i one su sada jako vidljive, svako ko smatra da je ovo atak na lekarsko osoblje koje brine o zdravlju stanovništva, koje obavlja jako važnu društvenu funkciju, taj nije korektan u svom nastupu. Zbog čega?

Zato što će dug javni koji je nastao iz razloga o kojima smo svi pričali plaćati ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje i koji ne koriste državno osiguranje, zatim ljudi koji se privatno leče, plaćaće i oni koji nisu platili doprinose za zdravstveno osiguranje, ali plaćaće i oni koji su platili doprinose za zdravstveno osiguranje i zbog toga postoji zainteresovanost i javnosti i svih narodnih poslanika.

Mislim da je kolega iz vladajuće većine ukazao na ono što smo mi rekli u raspravi u načelu i ako se sistemski ne reši ovaj problem, mi ćemo požar koji ovim nije ugašen, jer se deo duga samo sa ovim reguliše, mi ćemo ga imati za neku godinu, a bez ikakve namere da obeshrabrim privatne apoteke. Uvođenje lekarskog recepta, mogućnost da se od 1. januara koristi u privatnim apotekama je dobra mera, ali se postavlja pitanje na koje je jedan od kolega ukazao, a ja sam ukazao …

Gospodine Čikiriz, isteklo je vreme vašoj poslaničkoj grupi.

Dobro, evo završavam sada, kako će u ovoj opštoj atmosferi ljudi koji imaju porodični biznis i privatne apoteke davati lekove na lekarske recepte, svesni težine naplatljivosti od RZZO.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI, u pojedinostima.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nebojša Zelenović, Janko Veselinović, Teodora Vlahović, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Irena Aleksić, Zoran Antić, Marko Atlagić, Igor Bečić, Nebojša Berić, Branislav Blažić, Jelena Budimirović, Ljubica Vasić, Irena Vujović, Ninoslav Girić, Aleksandra Đurović, Milinko Živković, Stefan Zankov, Biljana Ilić Stošić, Milanka Jevtović Vukoičić, Jadranka Joksimović, Dragomir Karić, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Milan Kovačević, Radmilo Kostić, Miodrag Linta, Saša Maksimović, Mirjana Marjanović, Vesna Marković, Pavle Markov, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Ljubica Mrdaković Todorović, Mujo Muković, Dušica Nikolić, Dragan Nikolić, Jasmina Obradović, Marija Obradović, Biljana Pantić, Mileta Poskurica, Tanja Radovanović, Aleksadar Radojević, Katarina Rakić, Marijan Rističević, Mićo Rogović, Mile Spirovski, Momir Stojanović, Ljubiša Stojmirović, Željko Sušec, Dragan Todorović, Dragan Tomić, Aleksandra Tomić, Vučeta Tošković, Vladimir Cvijan, Dragan Čolić, Srđan Šajn, Miroslav Petković, Radojko Obradović, Milica Vojić Marković, Milica Radović, Miloš Aligrudić, Sanda Rašković Ivić i Bojana Božanić.

Narodni poslanici Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Ninoslav Girić, Branislav Blažić, Predrag Mijatović i Aleksandar Radojević pisanim putem 5. decembra 2012. godine, povukli su amandman na član 9. stav 1. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, saglasno članu 163. Poslovnika Narodne skupštine odbacio kao nepotpune amandmane narodnih poslanika Miloša Aligrudića i Sande Rašković Ivić kojim su predložili da se posle člana 3. dodaju novi članovi 3a, 3b i 3v i amandman kojim je predloženo da se posle člana 8. doda novi član 8a i amandman narodnih poslanika Milice Vojić Marković i Bojane Božanić kojim su predložile da se posle člana 8. doda novi član 8b.

Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Milica Radović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo sam pažljivo slušala kolegu Marijana Rističevića, zato što je ono što je on govorio, poslanička grupa DSS, pretočila i u amandman.

Mi smo smatrali da među onima koji trebaju da dobiju veće pravo, odnosno zdravstvenu zaštitu budu i poljoprivrednici. Rukovodili smo se time što je ministarka na odboru rekla da, kada god otvori zakon ona želi da još jednom kategorijom proširi prava. Mi smo smatrali da je ovo kategorija koja zaista zaslužuje ta prava, pogotovu što je u onoj grupi ovih proširenih prava, bila grupa samohranih roditelja dece do sedam godina, što jeste ustavna kategorija, ali bismo voleli da ta deca makar budu do 18 godina, to je jako mali broj ljudi.

Zašto smo se mi bazirali na ovu priču o poljoprivrednicima? Jeste da nije predizborna kampanja, a u predizbornoj kampanji svi im se obraćaju, mi smo smatrali da treba ovom kategorijom ljudi zaista popričati, jer smo imali jedno istraživanje koje se tiče zdravlja u ruralnoj Srbiji i došli smo do podataka da seosko stanovništvo ima brojne probleme u korišćenju usluga zdravstvene zaštite, pre svega nedovoljna dostupnost zdravstvenih usluga, nedovoljni obuhvat populacije zdravstvenim osiguranjem i neodgovarajući pristup uslugama zdravstvene zaštite.

Naravno, istraživanje kaže da samo 41% sela u Srbiji ima ambulante i naravno, sada ovde imate jako precizne podatke, da u Vojvodini ima 87% sela, u centralnoj Srbiji 33, u zapadnoj Srbiji 27, jugoistočnoj Srbiji 20. Taj procenat od 41 nije svuda isti.

Zato ne čudi podatak da je 41% ispitanika istaklo da ih život u selu sprečava da posećuju lekara i kada je potrebno i koliko je to potrebno. To je vrlo važno da kažem. Zatim, razlike u zastupljenosti lica bez zdravstvenog osiguranja, one se javljaju između regiona i naročito između poljoprivrednih, mešovitih i ne poljoprivrednih domaćinstava. Naravno da je u pitanju uvek Vojvodina, koja prednjači u tom smislu, da ima najmanje lica bez zdravstvenog osiguranja, da su zapadna i centralna Srbija u proseku 13%, a da je u jugoistočnoj Srbiji najviše 16% lica koja nemaju zdravstveno osiguranje.

Oni koji žive samo od poljoprivrede su u najvećem broju onih koji nemaju zdravstveno osiguranje. Naravno, ovde je više muškaraca nego žena. Sad zamislite ovaj podatak koji je frapantan. 50% ispitanika u ovom istraživanju kaže da se leči samo. Radi se o ruralnoj sredini, radi se o siromašnim ljudima, radi se o ljudima koji su diskriminisani po raznim osnovama.

Samo 28% njih plaća privatne zdravstvene usluge, 27% se samo leči u ambulantama i domovima zdravlja. Znači, 27% naših poljoprivrednika se samo leči u domovima zdravlja.

Dalje, imam jedno istraživanje koje se tiče moje opštine Valjevo. U jednom selu koje se nalazi samo šest kilometara od centra grada, 137 ljudi je došlo na lekarski pregled. Njih 37 je imalo zdravstvene knjižice. Ostalih 100 je imalo zdravstvene knjižice, što iz Federativne Republike Jugoslavije, što do nekih tamo drugih knjižica.

Znači, to je ono zbog čega smo mi smatrali da je potrebno proširiti ovom kategorijom ljudi.