Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam amandman kolege Nebojše Zelenovića. Prosto je neverovatno da se ovakva rasprava vodi u Skupštini i da ne može da se nađe novac za ovako jednu važnu, životnu stvar koja se tiče građana naše države.
Dolazim iz istočne Srbije gde je u odnosu na prošli popis stanovništva, prema podacima zadnjeg popisa, ima 11,5% manje stanovnika. Znači, neverovatno je da ne može da se nađe novac u budžetu za ovakve stvari, a čuli smo svi svašta, da ima novca za obezbeđenje u bolnicama, da ima novca za nove automobile Vlade, da ima novca za mnoge nepotrebne stvari, a da ne može da se jedna ovakva važna stvar za trudnice uradi. Isto kao i koleginica Jerkov, apelujem najpre na sve narodne poslanice kojih ima sada najviše u sazivu Narodne skupštine, da podrže ovaj amandman jer je on pre svega koristan za građanke naše Republike. Hvala.

Reč ima gospodin Milosavljević.

Poštovani predsedniče drago mi je da ste se vratili. Želim da pričam povodom ponuđenog amandmana od gospodina Zelenovića koji je pričao o problemima dece i porodilja, poljoprivrednika i preduzetnika. Samo bih još u okviru ovog amandmana dodao da su ovde izostavljeni studenti, iako su i oni deca. Deci i studentima se priznaje isti status, čak i istim stavom člana 22. koji reguliše zdravstveno osiguranje dece i studenata.

Zamoljen sam od strane studentske Asocijacije pravnika ukažem na ovaj problem, pošto povodom Zakona o zdravstvenom osiguranju utvrđeno je da se studenti do 26-e godine starosti obavezno zdravstveno osiguravaju kao članovi porodica preko roditelja. Ukoliko nemaju roditelje, osiguravaju se u skladu sa članom 22. Zakona po ličnom osnovu, a kao studenti do 26-e godine starosti na teret sredstava budžeta Republike Srbije.

Šta je problem? Studenti su ukazali da trenutno zakonsko rešenje predviđa da u slučaju da roditelj studenta nema izmirene doprinose za zdravstveno osiguranje ili kojim drugim slučajem nema zdravstveno osiguranje, student takođe nema pravo na overu zdravstvene knjižice, a samim tim nema pravo na korišćenje zdravstvenih usluga.

Namera zakonodavca verovatno, kako kažu studenti, jeste da na neki način kazni osobu koja nema plaćene doprinose za zdravstveno osiguranje i da ga natera da to učini, ali na taj način dovodi i studente kao članove porodica u isti kažnjenički položaj. Nesporno je da je RFZO kao organ nadležan za finansijski aspekt funkcionisanja zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, ima interes da obezbedi obavezni doprinos redovno i potpuno izmiruju svoje obaveze prema Fondu. Međutim Fond ne sme se štiti tako što će uskratiti zdravstvene usluge osobama koje nemaju uticaj na ponašanje obveznika, doprinos u ovom slučaju studentima. Sam kao lekar znam koliko je period studiranja stresan za studente, da je to period kada se izlazi iz puberteta i da su to godine kada mogu mnoge bolesti da se razviju, od raznih endokrinoloških do imunoloških i polno prenosivih bolesti.

Ovaj problem javlja se i kod dece, ali je novim Pravilnikom o overi zdravstvenih knjižica omogućeno deci da imaju overene zdravstvene knjižice iako roditelj nema izmerene doprinose za zdravstveno osiguranje. Međutim, namerno ili ne izostavljeni su studenti iako se i deci i studentima priznaje isti status, čak je i istim stavom člana 22. koji reguliše zdravstveno osiguranje dece i studenata.

Ovakav pravni propust ostavlja sigurno veliki broj studenata u Srbiji bez zdravstvenog osiguranja. Znate i sami da je velika ekonomska kriza, poslodavci često nisu u mogućnosti da izmire doprinose. Znate i za slučajeve "Zastave" u Kragujevcu gde radnici više godina nisu imali overene zdravstvene knjižice, a samim tim i studenti iz tih porodica nisu imali pravo na overavanje zdravstvenih knjižica.

Ne postoji prava logika i kako to studenti prava kažu "racio legis" da se studenti dovode u takav položaj u zavisnosti od roditelja iako su pravno i poslovno sposobni. Što se tiče finansijskog aspekta država i Fond ne bi imali dodatne izdatke.

Nadam se da sam u ovom izlaganju uspeo da vam predstavim probleme i nadam se da ćete pomoći u rešavanju ovih problema jer briga o deci je briga i o ovim studentima za koje možemo naći načina da ih zaštitimo i da im pokrijemo zdravstveno osiguranje.

Poštovani predsedniče, zahvaljujem vam se što ste mi dozvolili da izložim problem studenata.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Sandra Rašković Ivić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hvala vam.
To je onaj amandman koji je preživeo ovu seču na Zakonodavnom odboru i koji mi sad omogućava da postavim neka veoma važna pitanja.
Dakle, u vašem obrazloženju zbog čega odbijate ovaj amandman navodite između ostalog da je to prvo zbog toga što mi kucamo, kako vi kažete – jednim delom na otvorena vrata, tražeći da se u načelnim odredbama Zakona o osiguranju izjednači privatni i državni sektor, jer, vi kažete da je to već zakonom učinjeno. Onda u vrlo širokom objašnjenju koji dajete zašto odbijate ovaj amandman, kažete da Fond može da zaključi sa privatnim zdravstvenim ustanovama ugovor, ali da to ne čini, već da to radi samo na jedan suplementaran način tada kad privatne zdravstvene ustanove daju, pruže određene usluge koje se ne mogu pružiti u državnim ustanovama. Onda posle objašnjavate zbog čega postoji takvo ograničenje, zašto se Fond odlučio za takvo ograničenje i kažete da je to zbog toga što nema dovoljno sredstava.
Sad ću vam vrlo jednostavno objasniti u ovih dva minuta vremena i plus onih šest koliko imam kao ovlašćeni predstavnik grupe, zašto mislim da ovo obrazloženje ne stoji. Dakle, to će dovesti u direktnu vezu sa samim amandmanom i rešenjem koje ću vam toplo preporučiti da se time bavite narednih meseci i olakšate život građanima i zdravstvenim radnicima.
Dakle, jeste da formalno postoji ta mogućnost, ali vi svaku mogućnost osiguranja zasnivate samo na jednom mogućem stubu, a to je Fond. Zato što se opredeljujete i dalje stojite potpuno opredeljeni za to da je Fond jedini mogući izvor finansiranja obaveznog, pokrivanja obaveznog osiguranja. To je suštinski ključna greška. Iz te greške proističu logično sve ostale greške.
U članu 68. Ustava Republike Srbije, lepo stoji da svako ima pravo na zaštitu svog psihičkog, fizičkog zdravlja pa onda postoje još tri stava, jedna se bavi time, šta iz javnih prihoda država mora da finansira, to su deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine, i stari koji ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi način u skladu sa Zakonom. Imate treći stav koji kaže – zdravstveno osiguranje, zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova uređuju se Zakonom. Znači, svaka od ovih stvari po naosob, način na koji ćemo se osigurati kada pravimo fondove, kakve fondove pravimo, ovde je čak i množina upotrebljena u Ustavu. Dakle, Ustav daje široku mogućnost zakonodavcu, tj nama, da reagujemo i regulišemo materiju, na način koji ćemo zadovoljiti potrebu i stavove, gde svako kaže da ima pravo na zaštitu psihičkog i fizičkog zdravlja.
Dakle, ljudi, vi meni kažete da Fond koji je propao, zovimo to pravim imenom propao, kad mi kažemo da je korumpiran, ne mislim ja da je svaki zdravstveni radnik i svaki zaposleni u fondu korumpiran, nego kažem korumpiran u smislu pokvaren, ne postoji, ne funkcioniše kako treba. Dakle, taj Fond prosto ne može da iznese ovaj zadatak, da sačuva ovu odredbu Ustava 68, koja nalaže državi, postupanje u zaštiti stanovništva. Ne može da izdrži.
Vi meni, u obrazloženju zbog čega odbijate amandman, kojim vam predlažem korenitu promenu sistema, kažete da neće te da prihvatite zato što nemate para ili zato što je to pleonazam. Što smo mi u svom amandmanu tražili da se praktično ujednači privatni i državni sektor, vi kažete da je to pleonazam, to iz duha Zakona proističe, ali Zakon daje to pravo ili mogućnost Fondu da prosto ne zaključi te ugovore sa privatnim ustanovama. Na kraju krajeva, privatne ustanove nevide korist od zaključenja ugovora sa Fondom, ako znaju da nikada neće dobiti novac za uslugu koju su građanima pružili. To je vrzino kolo.
Mi vam predlažemo potpuno drugačije rešenje, da izađemo iz tog vrzinog kola. Ja znam da vi to ne možete danas da učinite. Nemojte misliti da smo mi naivni. Ja znam da vi čak ni tehnički nećete lako moći da prihvatite ovaj amandman danas, i to znam, ali neko neki put mora da napiše da pokrene stvar. Ako mislite kao mi vi ćete za pet ili šest meseci izaći sam sveobuhvatnim predlogom zakona iz oblasti zdravstvene zaštite, pa ćete ovaj problem rešiti, koji je nagovešten u ovom amandmanu. Onda se nadam da će te ga rešiti na sledeći način.
Rešiće te ga, tako što ćete prihvatiti da je potrebno privatnu praksu shvatiti kao nužni stub zaštite zajedno sa državnom zdravstvenom zaštitom. Morate da shvatite da je potrebno uvesti konkurenciju subjekat obaveznog i dopunskog zdravstvenog osiguranja. Vi ovde kažete, dopunskog, stimulisaćemo dopunsko. To je uredu, to nije sporno, ali šta kada vam obaveznu koju vam Ustav nalaže obavezu, a u državi ne funkcioniše, pa dajte, nađite neke alternativne metode. Mi smo alternativni metod predložili. I vi ga znate, nismo možda ni morali da vam ga predložimo, ali da bi se ovo ostvarilo, potreban je veliki napor, potrebno je razbiti otpore koji postoje.
Danas sam čuo da ja nemam pravo, nije bitno, da govorim o zdravstvu, nisam lekar, ali sam korisnik zdravstvenih usluga, kao i drugi građani.
Hoću da vam kažem da mi moramo da rešimo, da napravimo sistem takav da bude samo dovoljan, da sam sebe obnavlja, a ako to ne može Fonda, mi sa tim Fondom, da tako kažem, pod navodnicima, mislim na Fond, ratujemo 30 godina.
Ako Fond ne može to da zadovolji, ko onda može? Potrebno je uvesti mere zaštite pacijenata. Zašto? Ako izjednačavamo oblike osiguranja, onda moramo kao kontra meru staviti oblik zaštite pacijenata, upravo iz tih razloga. Onda treba garantovati i državnim budžetom, kao što se i sada garantuje iz Ustava, ali treba garantovati za realizaciju obrazovnog sistema u oblasti zdravstva. Za održavanje ustanova, za investiciono održavanje potrebno je da sredstva za funkcionisanje zdravstvenih institucija, obezbeđivati iz cena zdravstvenih usluga državnih institucija, kroz održivi sistem obaveznog i dopunskog osiguranja. Na ovoj bazi, kako sam i rekao, potrebno je stvoriti sistem koji će biti fleksibilan i gde nestašica lekova neće biti moguća sem kada se radi o retkim bolestima, ali tada država stupa u dejstvo iz budžeta, zato što će to postati deo interesa u sistemu osiguranja. Sve ovo što ste vi intervenisali, kozmetički, ovim ja završavam, da se ugasi požar koji trenutno postoji, sve to pada kao zlokobni zid ispred nas i stvar kreće da se rešava sama od sebe.
Treba samo malo hrabrosti za to, da ove ljude oslobodimo muka, čekanja na redove za recepte, za upute, da mogu da izaberu normalno svog privatnog lekara, da uzmu svoj recept i da odu u privatnu apoteku, podignu lek, da izaberu privatnog lekara u opštoj praksi, da bude njihov izabran lekar za zdravstvenu knjižicu koju poseduju, da mogu da budu oslobođeni pritiska da ne plaćaju popodne ili uveče u nekoj zdravstvenoj ustanovi ultra zvuk, jer će im se inače za šest meseci zakazati, da ne idu popodne kod lekara tercijalne zaštite, u privatnu kliniku koji ih je iz iste klinike prepodne poslao popodne, da ne bi čekali za ne znam kakvu uslugu koja će im biti učinjena.
Molim vas, ovde je ideja bila ovim amandmanom da podstaknemo da vi nešto uradite i molim vas to uradite, imate vaš mandat, imate priliku da nešto napravite, imate ideju koja je ovde izrečena, nemate ustavnu zapreku, nemate nikakvu logičnu zapreku sem dobre volje i sposobnosti da se suprotstavite jednom koruptivnom lancu.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospodine predsedniče, gospođo ministre, vi ste u ovom članu 3. predvideli da republički fond donosi opšti akt kojim se utvrđuju uslovi, kriterijumi, postupak, način za stavljanje lekova na listu lekova. Ovaj zakon predviđa centralnu komisiju za lekove i ona će funkcionisati u okviru fonda.
Naša ideja je sasvim suprotna od ovoga što ste vi predložili, jer smatramo da nije dobro rešenje da fond koji raspolaže sredstvima, koji treba da nabavlja lekove, odlučuje i koji će lekovi biti na toj listi.
Zbog toga smo svojim amandmanom predložili da Vlada na predlog vašeg ministarstva utvrđuje listu lekova, baš da bi se sprečio taj lanac korupcije, taj ringišpil u kome se već godinama vrtimo i stalno se pojavljuju neki manjkovi, dugovi koji su ne izmireni, a sve se to reflektuje na nemogućnost građana da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Nemamo dovoljno vremena, ali mogli bi satima da navodimo primere koji su potpuno ne logični, a funkcionišu u sadašnjem zdravstvenom sistemu.
Ukoliko jedan lek "Diklofenak duo" koji košta 289 dinara, a participira se sa 85%, on u apoteci na recept plaća se 260 dinara. Znači, omogućili smo građanima da tu uštede 29 dinara, a sa druge strane, hoćemo da budemo solidarni, humani, a dijabetičari i pacijenti koji boluju od kancera, plaćaju participaciju 50 dinara, a da ne govorim o problemima koliko nekih lekova ima na tržištu, a koliko ih nema.
Samo jedan primer, znate da lekar ima ograničenje, za lek "Berodual" može da prepiše recept na dve kutije leka, a ukoliko je teži oblik astme i ukoliko mu treba treća kutija, pacijent mora da plati taj lek 800 dinara jer ne može lekar da mu prepiše treću kutiju leka, jer je ograničen.
Šta se dešava u praksi? Na tržištu nema leka "Aminofilin retard", znate ko je proizvođač, nema ga na tržištu, ne može to da koristi, ponovo će da kupi taj "Berodual" od 800 dinara. Zamena za "Aminofilin retard" je "Durofilin" i to proizvodi "Aktavis" iz Leskovca, ali ne može njihova proizvodnja da postigne dovoljno kolike su potrebe pacijenata u Srbiji.
Da ne pričamo kako se neki lekovi koji su proizvedeni u fabrikama, koje više ne rade, govorim o "Trentalu", njegovoj ceni od 195 dinara, može da se nađe na crnom tržištu u nekim apotekama, ne državnim, za 400 dinara.
To možda nije pitanje za vas, nego za gospodina Vučića i verujem da će se i time pozabaviti u nekom narednom periodu.
Vrlo je jednostavan predlog, dajte da odvojim fond, sredstva koji oni imaju i način nabavke, a listu lekova da propisuje Ministarstvo zdravlja i onda se neće dogoditi da isti ljudi koji odlučuju o sredstvima, o parama, oni prave listu, a znate kako dolaze pojedini, jer svakom proizvođaču je u interesu da njegov lek dođe na listu lekova, da bi se njegova primena, njegova prodaja proširila kroz mrežu apoteka u Srbiji.
Hajde da to sprečimo, ovo je par konkretnih primera samo, koje možemo da izbegnemo, ukoliko se prihvati ovaj amandman.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Hvala.
Gospođo ministar, i vi ste ovim zakonima detektovali neke od problema. Jedan problem su centralizovane nabavke i mogućnost da se za ekonomiju obima smanje troškovi, sva ona ograničenja i one opasnosti o kojima smo govorili, drugo je pozitivna lista lekova.
Iz godine u godinu sve su veći troškovi za lekove. Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Jedan od razloga je što se produžava životni vek i stanovništvo Srbije stari, pa su naravno troškovi lečenja sve veći i veći.
Druga stvar je što se pojavljuju sve skuplji i skuplji lekovi i treća stvar je što se ta lista iz godine u godinu proširuje. Samo je prošle godine prošireno čini mi se za skoro 300 lekova. To sve utiče na cenu lekova.
Možda su naša rešenja neuobičajena, kao što vi kažete u obrazloženju, ali kada postoji problem, onda ga vi rešavate, nekada i neuobičajenim metodama, pa kada se situacija reši, onda možete da uvedete neke druge stvari.
Šta smo mi predložili? Nama je bilo potpuno nelogično da ministarstvo sprovodi javne nabavke, a da Fond pravi listu lekova. Ako je lista lekova problem, a jeste, onda je logično da je ne radi Fond. Logično je da Fond sprovodi javne nabavke, a listu lekova neka pravi ministarstvo, neka utvrđuje ministarstvo.
Druga stvar, centralna komisija će imati vrlo velika ovlašćenja i vrlo veliki teret će biti na tim ljudima. Mi smo predložili da se on napravi drugačije, da tri kandidata, tri člana te komisije, predloži ministarstvo, da tri člana predlaže Fond, a da pet predlažu medicinski fakulteti. To su najstručniji ljudi koje Srbija u toj oblastima, neka oni daju pet kandidata.
Narodna skupština Republike Srbije, bira pomoćnike zaštitnika građana. Bira, daje saglasnosti na razne statute, fondove. Nije nikakvo opterećenje da u ovom sazivu, dok se ne reši problem, Narodna skupština izabere centralnu komisiju. Neka podigne značaj i tog tela i neka da značaj tim ljudima, pa kada rešimo problem, onda ćemo to rešavati na neki drugi način, kada se sve to uhoda, to je bila naša ideja.
Čini nam se da bi to značajno pomoglo da se problem reši, ovako će problem ostati, evo, videćete. Komisija funkcioniše u Fondu, Fond raspisuje tender, videćemo koliko će na kraju sledeće godine biti lekova na toj pozitivnoj listi, kolika će biti njihova cena. Ne prihvatanjem ovakvih rešenja, problem se neće rešiti.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.