Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Radović i ja smo u ovom amandmanu u stvari intervenisali na član 4, koji se odnosi na obrazovanje centralne komisije za lekove, i to smo intervenisali na više stvari.
U prvom stavu, u stvari u stavu 3, mi smo insistirali da se unesu kriterijumi, i to poznati kriterijumi u izbor članova centralne komisije za lekove. Vi u zakonu kažete da će ministar, direktor Fonda i zajednica medicinskih fakulteta, predložiti uvažene članove, ali mi ne znamo po kojim kriterijumima će se to dešavati. Samo reći "uvažen" je vrlo komplikovano za nas, jer to je kriterijum koji ne možemo svi da pratimo. Smatramo da kriterijumi moraju da budu javni, poznati, da budu objavljeni u nekom dokumentu, nekom podzakonskom aktu i tek na osnovu toga onda mogu da se biraju članovi centralne komisije za lekove.
To će, naravno, i vama jako mnogo olakšati posao, jer vi ovde meni u odgovoru kažete da ne možete da prihvatite to, jer ćete navodno vi kao ministar, zatim direktor Republičkog fonda, kao i zajednica medicinskih fakulteta, voditi računa da se predlože istaknuti stručnjaci iz oblasti medicine.
Znate, prosto, ja nisam sigurna da jedinstveni kriterijumi mogu tu da se uvedu na ovakav način, vodićete računa. Šta to znači? Dajte poznate kriterijume, na osnovu tih kriterijuma vama će biti mnogo jednostavnije.
Ako se prihvati ovaj prvi deo našeg amandmana, onda naravno se u članu 43b, stav 4. briše, nepotreban je. Na šta još želimo da ukažemo? U članu 43b, posle stava 5, mi smo dodali novi stav 6, koji kaže – centralna komisija za lekove, dva puta godišnje podnosi izveštaj Odboru Narodne skupštine Republike Srbije, nadležnom za oblast zdravlja. Taj odbor o izveštaju obaveštava predsednika Skupštine i poslanike iste Skupštine.
Zašto to radimo? Želimo, pre svega, javnost, želimo, pre svega kontrolu. Iz vama potpuno jasnih razloga, ja mislim da ovde u ovoj sali danas nikoga nema kome ovi razlozi nisu jasni, zato što samo jednom kontrolom koja podrazumeva sve ono što se radi u ovoj komisiji i u Fondu, mi možemo nešto da uradimo da se uštedi novac, kako bi se našao za neke druge stvari, koje smo danas ovde svi zaista imali prilike da izložimo. Zato su neki od nas, mi naravno nismo, bili vrlo spremni da glasamo da se svi doprinosi oproste onima koji nisu doprinose uplatili, ali smo očekivali da Fond radi.
Šta smo još želeli da postignemo? U članu 43b, postojeći stav 6, mi smo ga prekrstili u stav 7, promenili smo ga i glasi – visina naknade iz stava 4. ovog člana, utvrđuje se na nivou dva prosečna lična dohotka. Naravno, aludiramo na ono što u zakonu piše, članovi centralne komisije za lekove, primaju nadoknadu za svoj rad i mi naravno ne bežimo od toga, jer je to nešto što je regularno, ljudi rade, treba da dobiju nadoknadu, ali u vreme siromaštva, mislimo da je zaista nedopustivo ostaviti upravnom odboru da on sam o tome odlučuje.
Zašto to kažem? Evo vam primer poslednji koji sam u medijima pročitala, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, upravni odbor je odredio da direktor ima platu od milion dinara mesečno. Mislim da to, to jeste pokriveno odlukom upravnog odbora, ali zaista nema logike. Ako je kriza i ako se prava iz zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite zaista minimalno primenjuju i građani imaju problem da dobiju zaštitu kakva im pripada po Ustavu, onda zaista ne treba upravnom odboru dozvoliti da on sama to radi, zato što mislimo da to lako može da izađe iz nekog okvira.
Predložili smo dva prosečna lična dohotka. Mislimo da je i to mnogo. U vreme krize svi moramo da stežemo kaiš, a ne samo građani.
Zaista mislim da grešite ako ne prihvatite ovaj naš amandman.