Izvinjavam se, ali to je sledeći amandman. Ovo je bio amandman gospodina Jovanovića.
Vi pričate o sledećem amandmanu, gospodina Panića. Izvinjavam se, ako sam dobro razumeo.

Nismo završili o tome.
Dakle, mi smo svi bili svedoci da je donet Zakon o amnestiji i da je tim zakonom omogućeno da se smanje kazne zatvora za 25%. Sada se donosi zakon koji kaže da možete imati automatski uslovni otpust, posle dve trećine kazne.
Dakle, neko ko je dobio kaznu 10 godina smanjite mu prvo dve i po godine, a onda mu od tih sedam i po godina smanjite još dve i po zato što se dobro vladao i onda on izađe posle pet godina. Mislim da se time obesmišljava svrha kažnjavanja i potpuno krivi ono što je bila utvrđena kaznena politika u dosadašnjem periodu.
Inače mislim da sadašnje ministarstvo ide ka tome da ublaži kaznenu politiku i mi se oštro suprostavljamo tome. Ne smatramo da treba ublažavati kaznenu politiku. Zato apelujem na ministra da ako je bio spreman da prihvati amandman kolege Neđe Jovanovića da pogleda i ovaj sledeći. Nismo došli do njega. Videće da su vrlo slični i da on to sveobuhvatnije rešava pa da razmisli o tome da prihvati i amandman kolege Ljubana Panića.

Narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, gospodine državni sekretare, gospodine Ćosiću, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba da se bunimo kada se zakazuju sednice u pola osam. Vi možda bolje razumete suštinu naših predloga uveče nego pre podne, tako da ću ja ubuduće uvek pohvaliti rad u ovim večernjim satima, jer je dobro posle ručka misliti.
Imam pitanje koje sam postavio i u načelnoj raspravi i voleo bih da mi ministar odgovori. Ima u ovoj sali ljudi koji su učestvovali u odbrani haških optuženika. Ima ljudi koji su svedočili u Hagu. Kakvo god bilo naše mišljenje i o Haškom tribunalu odnosno Međunarodnom tribunalu za ratne zločine za prostore bivše Jugoslavije ili o tim ljudima tamo, kako će se ovaj zakon o uslovnom otpustu reflektovati na odluku Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju na prebacivanje haških optuženika i mogućnost da ti ljudi služe kaznu zatvora u Srbiji? U ranijim kontaktima sa ljudima iz tribunala oni su stalno isticali problem tog uslovnog otpusta, iako je činjenica da su neki ljudi dobili uslovni otpust, ali su oni stalno tražili da ti ljudi mogu biti vraćeni u Srbiju ali da nema uslovnog otpusta. Znamo za slučajeve nekih haških optuženika koji su bili u inostranstvu pušteni, odnosno uz uslovni otpust, ali da li će onemogućiti da ti ljudi dođu u Srbiju i da ovde izdržavaju zakonsku kaznu? To je moje pitanje. Možda možete da mi odgovorite sada. Možda možete da mi odgovorite kasnije. Zanima me samo da li će to predstavljati neko ograničenje ili ne kada je reč o tim ljudima? Hvala.

Ministar Selaković.

Hvala na pitanju. Ako pažljivije pročitate amandman koji smo upravo prihvatili videćete da su krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom podvedena pod ovaj fakultativni uslovni otpust. Prema tome, to o čemu se povela priča u javnosti tokom rasprave u načelu prihvatanjem ovog amandmana je apsolutno eliminisano.

Narodni poslanik Olgica Batić. I samo da podržim gospodina Milivojevića. Vidite da smo dali rezultate i ako radimo kasnije.

Hvala puno.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, članovi Vlade, kolege i koleginice, i ja sam na član 4. podnela amandman vrlo sličan onome. Gospodin Miković je u izlaganju prepustio verovatno to da napomene, a gospodin Petronijević je moj amandman bolje obrazložio nego što ga je obrazložio njegov kolega Neđo Jovanović, tako da ja to neću posebno obrazlagati. Mislim da sam vrlo iscrpno u raspravi u načelu rekla za šta se protivimo ovakvom obaveznom uslovnom otpustu, jer svrha krivičnih sankcija nije samo u specijalnom već i generalnoj prevenciji i mislim da ukoliko idemo sa tim da poredimo neke amandmane, onda je onaj amandman koji sam podnela približniji amandmanu kolege Neđe Jovanović nego kolege Tatića koji ću ja vrlo rado podržati. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Ljuban Panić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz ministarstva neću mnogo da dužim i govorim, samo želim da budem na tragu ove rasprave, a ono što je jedan od osnovnih problema u našem društvu jeste blaga kaznene politika. Ta blaga kaznena politika nije vezana ni za sadašnje ministarstvo, ni za prethodno već je to tradicija prethodnih 20 godina. Zašto je to tako? Jednostavno to je praksa i to je postupanje. Pokazalo se da je dizanje minimuma i maksimuma kazni predviđenih Krivičnim zakonikom nije dovoljno. Zbog toga je intencija zakonodavca bila i treba da bude da posle ograničenja data kazna ili ne može da se izrekne ispod minimuma ili ako je izrečena da se odsluži u potpunosti.
Podržavam, rekao bih, amandman iako je amandman kolege Panića bolji jer on traži i predlaže da nema izricanja, odnosno automatskog puštanja posle dve trećine kazne za bilo koja dela, odnosno da sud može odlučiti u svakom slučaju, odnosno sud nema obavezu. O čemu se radi? Biću vrlo plastičan. Prema Predlogu zakona kakav je nama stigao u Skupštinu ako je neko osuđen za 30 godina zatvora, a to je jedno od najtežih krivičnih dela, on automatski će odslužiti samo 20 bez obzira na sve ostale olakšavajuće okolnosti do kojih u postupku može da se dođe. U tom smislu mislim da je ovo dobro.
Ako je Vlada prihvatila prethodni amandman, on sužava mogućnost obaveze umanjivanja kazne, ali smatram da je ovo ipak rešenje daleko bolje, upravo zbog toga što ćemo i ubuduće biti svedoci vrlo blage kaznene politike.
Sa druge strane, morao bih da pohvalim saradnju koja se ostvaruje večeras u parlamentu i danas u toku dana od nekoliko ključnih amandmana koje smo predložili, i od čega su na Odboru za pravosuđe dva prihvaćena, tako da što se mene tiče posle ovoga što je prihvaćeno ostaje još jedan amandman na kome ću insistirati, ali ako bude takva politika vladajuće većine mislim da je to nešto za šta lično mogu da glasam. O tom amandmanu ću govoriti kasnije. Mislim da se ovime pokazuje ne samo konstruktivnost već i konstruktivnost vladajuće većine. Mislim da sa dobrim zajedničkim radom možem doći do kvalitetnog predloga zakona. Podržavam ovaj prethodni amandman, iako ovaj sad o kome govorim ne bude usvojen, mislim da je to ozbiljan korak napred u odnosu na osnovni tekst zakona.