Spomenut sam dva puta, jednom u kontekstu uloge koju sam igrao kao ovlašćeni pregovarač Vlade Republike Srbije prilikom dva posla – prodaje NIS i dogovora Južnog toka i gasnog skladišta Banatski Dvor, da budemo precizni. Drago mi je da me je predsednik Skupštine pohvalio u tom smislu. Evo zašto. Moram da kažem, baš zato što se ovde javlja ova nedoumica, ali to sve spada u širi kontekst toga da li mi treba ili ne treba da budemo posmatrači u organizaciji kolektivne bezbednosti.
Taj posao je urađen, kao što znate, nakon političkog dogovora, ali se vrlo brzo ispostavilo da su pregovori dobili obrise ekonomskih pregovora, zato što je ruska strana procenila NIS na čak četiri puta nižu cenu od one koja je dogovorena u Moskvi. To moram da kažem u Skupštini Srbije.
Tako da, mi smo na kraju dobili cenu i investiciju od 500 miliona evra, u situaciji kada je vaš koalicioni partner želeo da obori taj sporazum, sa željom da ga proda jednoj zapadnoj kompaniji, kao što vrlo dobro znate. Priče o tome da nešto vredi milijardu, dve, osam, nisu tačne, ako pogledate papire. To je što se tiče toga.
Što se tiče pitanja pristupanja u svojstvu posmatrača organizacije i dogovora za kolektivnu bezbednost, moram da kažem zbog javnosti dve stvari, da se ispravim. Prvo, mi smo na Odboru za spoljne poslove tražili izjašnjenje Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, zato što smo smatrali, a tvrdimo i sad, da je to deo jedinstvene spoljne politike ove zemlje u kojoj parlament ima značajnu ulogu kada odlučuje o parlamentarnim delegacijama, ako ne i presudnu, ali da Vlada mora da da izjašnjenje.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Mi smo odbijeni. Zbog toga je većina na Odboru, bez izjašnjenja Vlade glasala tako, a niko od nas nije zaslužio da se to zloupotrebljava i iznosi imena poslanika da su protiv, citiram, saveza sa Ruskom Federacijom. Hvala.