Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Banović i ja smo podnele amandman na član 2, dodali smo novi stav i obrazložiću to što smo mi smatrali da je potrebno da se promeni ovim amandmanom.
Način tehničkog održavanja međunarodnih, međudržavnih i državnih vodnih puteva treba da propisuje ministar saobraćaja, a sistem tehničkog održavanja vodnih puteva mora da bude jedinstven i celovit na celoj teritoriji Srbije. Smatramo da nema potrebe da jedan deo propisuje, deo nadležnosti za propisivanje tehničkih uslova, da dajemo AP Vojvodini, a drugi deo propisuje ministar.
Prosto, za nas je sasvim normalno da ministar, pošto mi naravno na žalost nemamo veliku dužinu plovnih puteva, samo 1.700 km imamo plovnih. 30% koristimo svoje luke. To može da propiše ministar saobraćaja, a održavanje i sve ostalo treba prepustiti naravno AP Vojvodini.
Pre svega, zato što severna srpska pokrajina je jedna od najbogatijih područja u ovoj oblasti, zainteresovana je da gradi i jača razvoj rečnih luka, pristaništa, marina, slobodnih carinskih zona i drugih aktivnosti i delatnosti u ovoj oblasti. Osnovnu infrastrukturu unutrašnjeg vodenog saobraćaja čine reke Dunav, Sava, Tisa i kanal Duvan-Tisa-Dunav. Zatim, osam međunarodnih luka na Dunavu, jedna na Tisi, nekoliko na Savi.
To naravno nije toliko mnogo da ne može da sve propiše ministar saobraćaja. Smatramo da Ministarstvo saobraćaja treba da propisuje jedinstven način tehničkog održavanja vodnih puteva, a samo održavanje treba ostaviti preduzećima Vojvodine.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Đelić i Branka Karavidić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima magistar Božidar Đelić. Izvolite.

Samo bih hteo da, pošto naši amandmani u suštini imaju kao cilj da se održi jedna, čisto profesionalna organizacija, koji koristi našoj zemlji, njenim građanima i koji će omogućiti da jedno od dve makro regionalne strategije EU, Strategija za Podunavlje, bude od koristi, ne samo za podunavske opštine, njih 24, nego i šire. Skoro trećina naših opština može konkurisati za projekte.
Poštovani narodni poslanici, drage kolege, mogu vam svedočiti da na mnogobrojnim događajima, na mnogobrojnim pregovorima, "Plovput" i menadžment koji nije partijski, čisto profesionalni, je bio od ogromne koristi za našu zemlju. Ne vidimo ni jedan argument zbog kojeg Srbija, koja na žalost još nema mnogo aduta u toj velikoj evropskoj bici za te fondove, ukine ono, a o tome svedoče i evropska delegacija i Evropska komisija i jedna austrijska organizacija, koja je poludržavna, a pola je nevladina, tj. … (ne razume se) i država Nemačka "Vijadonal", koji su svi u startu, čim se obelodanilo, ovaj pokušaj izmene i dopune zakona, su rekli da ne razumeju zašto Srbija želi da ukine nešto što se pokazalo kao veoma korisno i što se pokazalo kao dobar partner za sve naše evropske partnere.
Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, danas se na Dunavu transportuje deset puta manje robe nego na Rajni, a Dunav je na žalost tri puta zagađeniji od te iste reke.
Danas EU na žalost nema mnogo pozitivnih, propulzivnih, razvojnih projekata, koji se nas tiču, sada kada još nismo članice, a još nismo počeli pregovore. U izradi dunavske strategije, Srbija je bila tretirana prvi put kao punopravna članica. Zbog toga apelujem na sve narodne poslanike, ponavljam, bez ikakve želje ili potrebe da se politički prepucavamo ili polemišemo, da usvojimo ove amandmane i da obezbedimo da jedan od retkih aduta Srbije, ostane da radi za sve naše građane. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Ponoviću ono što sam rekla u obrazlaganju ova prva dva amandmana.
Prosto ne mogu da se otme utisku, da je ovo urađeno na silu, jer rečenica koja se nalazi u analizi efekata zakona kaže da je, ovo samo ukratko prepričavam, da je otprilike Ministarstvo saobraćaja pokušavalo da u skladu sa zahtevima Ministarstva finansija, nađe neko telo, odnosno da izvrši uštedu i da je jedinu pravnu mogućnost našlo u tome da promeni status direkcije.
Naravno, ja se zaista ne slažem sa takvim obrazloženjem, ja ću samo pročitati obrazloženja koja smo kolega Đelić i ja dali u podnošenju našeg amandmana, gde se kaže da je prema članu 28. stav 2. Zakona o državnoj upravi organ u sastavu obrazuje se za izvršne, odnosno inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju veću samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu.
Prema članu 33. navedenog zakona, posebna organizacija obrazuje se za stručne i sa njima povezane izvršne poslove, čija priroda zahteva veću samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Tako da se to upravo odnosi na direkciju.
Direkcija za vodne puteve, prema važećem Zakonu o plovidbama i lukama na unutrašnjim vodama, posebna organizacija Vlade Republike Srbije, nadležna za održavanje i razvoj međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Direkcija za vodne puteve obavlja usko-stručne poslove, koji se po svojoj prirodi i obimu u potpunosti uklapaju u definiciju poslova koje obavljaju posebne organizacije Vlade Republike Srbije, prema Zakonu o državnoj upravi.
Osnovana je 1962. godine, kao posebna institucija i sa nadležnostima u oblasti hidrografskih merenja, obeležavanja plovnih puteva, projektovanja, izvođenja u oblasti hidrotehničkih radova, rečnih informacionih servisa i drugih usko-stručnih inženjerskih i terenskih poslova.
Posebne stručne institucije, sa svojstvom pravnog lica, nadležne za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, postoje inače i u svim podunavskim zemljama, neki od njih su i naši susedi. Samo ću neke navesti, Nemačka, Mađarska, Austrija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Ukrajina.
Status Direkcije za vodne puteve na isti način je definisan postojećim zakonom. Ovakvo rešenje je dobijeno analizom uporedne prakse i prošlo je sve nivoe usaglašavanja na nacionalnom i evropskom nivou. Pomenute institucije su identične i u pogledu nadležnosti i načinu organizovanja u obavljanju stručnih poslova. Nadležnosti i Direkcije za vodne puteve su jasno definisane važećim Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i predstavljaju celinu procesa održavanja i razvoja unutrašnjih vodnih puteva.
Od usvajanja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjih vodama, odnosno od oktobra 2010. godine, pa do današnjeg dana, na rad Direkcije za vodne puteve ne postoje primedbe od strane ministarstva nadležnog za nadzor nad radom Direkcije za vodne puteve, te tako, prosto ne vidim razlog da se jedna ovakva institucija sa trajanjem od 50 godina, jednostavno jednim dekretom, odnosno jednom izmenom zakona gasi, odnosno prelazi u organ uprave. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Đelić i Branka Karavidić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ja ću još ilustrovati iz jednog sada drugačijeg ugla, zašto ovako predložena promena neće ništa uštedeti, a sasvim direktno će naneti štetu našoj zemlji. Zbog toga apelujem najdobronamernije, na poslanike SNS i svih drugih stranaka koje formiraju vladajuću većinu, da shvate da ovde nije pitanje da se ukida neka agencija koju je neka EU nama nametnula pre koju godinu, pa sada tamo rade neki ljudi koji imaju četiri puta veće plate, ničim izazvani, od ljudi koji rade isti ili sličan posao u nekim ministarstvima, pa se sada to preklapa, pa hajde da to uradimo i biće korisno i biće efikasno. To jednostavno nije slučaj.
U ovom slučaju, imamo direkciju koja se ni na koji način ne bavi nekim nadzornim poslovima koji su u ingerenciji ministarstva, niti je neko regulatorno telo, kao što su neka od njih formirani, ona je ovde da se obezbedi da se bezbedno saobraćaja na Dunavu i na drugim našim rekama i da od činjenice da Srbija ima 588 km Dunava i tu smo zemlja, eto, geografski nam je dato, lider i koji se graniči sa najvećim brojem podunavskih zemalja. Imamo stratešku šansu da od onoga što nam je istorija i geografija dala, napravimo ekonomsku infrastrukturnu šansu. Ali za to moramo da imamo institucije, svaka na svom mestu, ministarstvo, naravno, ali u dobrom ustrojstvu, po srpskoj tradiciji, način na koji neke direkcije rade usko stručne poslove.
Zbog toga, nastavićemo i na drugim amandmanima, apelujemo na članove svih opozicionih stranaka, ali pre svega stranaka koje su sada na vlasti, da se ne bave pomodarstvom, jer ovde uštede nema, štete će biti i to nam već kažu oni dobronamerni, sa kojima smo sarađivali u proteklih nekoliko godina u izradi najveće makroregionalne strategije EU.
Bilo bi dobro da tamo gde možemo da izbegnemo da sebi damo auto-gol, to i uradimo. Hvala puno.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala.
Ovaj amandman je tehničke prirode, ali je i sama izmena člana 17. postojećeg zakona takođe, po meni, tehničke prirode, ali nije dobra, tako da predlažemo da ne dođe do takve izmene.
To je na kraju člana 17, negde pretposlednji stav, pa je u sadašnjem zakonu stajalo da je drugostepeni organ za akte koje u prvom stepenu donosi Direkcija, ministarstvo. Vi predlažete da umesto reči "ministarstvo" stoji "ministar". Predlažem da ostane kako jeste, da se reč "ministarstvo" ne menja rečju "ministar".
U obrazloženju jednog prethodnog amandmana ste rekli da je ovo usaglašavanje ovom predloga zakona sa Zakonom državnoj upravi, kojim je propisano da o žalbama na prvostepeno rešenje organa u sastavu, da to rešava ministar.
Mislim da je Zakon o državnoj upravi stariji, da tako kažem, da je donet pre Zakona o plovidbi i lukama, tako da je bilo potrebe za takvom vrstom usaglašavanja, to bi bilo u prvom zakonu, pogotovo što ovde ne primenjujete istu logiku. Kažete da u prvom stepenu to donosi Direkcija, a u drugom stepenu ministar. Da bi to bilo usaglašeno trebalo je da stoji da to donosi direktor Direkcije, kao što je ovde predloženo, da to bude lice koje je na čelu državnog organa.
Smatramo da ova vaša izmena nije ni logična.