Gospodine Dačiću, zaista je potpuno neverovatno da vi kao predsednik Vlade se spuštate na ovaj nivo debate. Vi jako dobro znate da ja nikada nisam bila član SPS. Za mene je lična i svaka druga uvreda da to neko kaže da jesam.
Dakle, ako niste imali neki jači argument da diskvalifikujete moje argumente, mislim da niste ipak sebi smeli da dozvolite, što se mene tiče, ja sam dobro, da se spustite na ovako nizak lični nivo, zaista.
Ono što je suština mog pitanja jeste da je pitanje platforme i pitanje politike o Kosovu, za koju je svaki građanin u ovoj zemlji zainteresovan na način na koji se odvija sada recimo u institucijama, bile one nadležne ili ne bile nadležne, nanose ozbiljnu štetu poziciji Srbije u pregovorima, jer ako iz predsedništva Srbije izađe platforma, a onda ona biva napadnuta iz Vlade Republike Srbije, diskvalifikovani delovi te platforme, prethodno najavljeno da će platforma ići u Skupštinu, a onda je rečeno da neće ići platforma u Skupštinu, da će svi delovi pregovora biti javni, a onda najavljeno da će neki delovi te platforme ipak biti tajna. To je ono što treba da vas zabrine kao predsednika Vlade Republike Srbije, jer ste po Ustavu vi i dalje, ma kako tvrdili da ste u harmoniji sa svim institucijama, odgovorni za vođenje politike. Vi ćete, na kraju krajeva, biti i krivi za rezultate te politike. Dakle, radi se o tome da način na koji se to do sada radi nanosi štetu i međunarodnom ugledu zemlje i pregovaračkoj poziciji zemlje, nanosi štetu i mogućoj unutrašnjoj političkoj saglasnosti oko platforme, a za to ste, dopustite, odgovorni kao predsednik Vlade.
Moje pitanje je bilo suštinski važno za ovaj proces, a to je šta mislite da preduzmete kako biste ovu konfuziju koja je nastala u zemlji i poslata kao pogrešna slika u svet i jedva dočekana od strane naših neprijatelja ili bar onih koji nas ne podržavaju, šta ćete preduzeti da kao neko ko je po Ustavu odgovoran da takve stvari predupredi i da ne dopusti da se procesi dešavaju mimo institucija koje su za to nadležne ili ako se već dešavaju, da to ne vidi ceo svet?

Reč ima gospodin Dačić.

Ovo je, što bi rekla deca, što se čačkate.
Spomenuli ste da smo se mi transformisali. Govorili ste to pežorativno. Kada vas podsetim na nešto, onda ispada da ste vi uvređeni. Molim vas, ne znam da li ste bili član SPS, ali sam vas viđao u SPS. Ne znam šta ste radili sa Nebojšom Čovićem? Da li je tako, gospodine Petronijeviću? Demokratska alternativa je nastavak ko zna kad. Ovo je bilo kada je Nebojša Čović bio predsednik gradskog odbora SPS.
Ovo što ste vi sada malo pre govorili, to vama ne uzimam za zlo, taman posla. Nema potrebe da se vređate, niti želim da vas vređam. Ali, znate šta? Ne možete vi imati pravo da nekoga vređate, a da ne očekujete da neko vama odgovori. Ovo je borba. Da li smo mi u areni ovde ili gde smo? Zašto da se borimo? Da izgubimo? Ja ni u politici prema Kosovu ne mislim da nam trebaju časni porazi i visoki i neostvarivi ciljevi, nego nam trebaju rezultati. Trebaju nam pobede na svim segmentima.
Kada je reč o ovome što ste govorili, vi se sećate da je predsednik Tadić govorio o četiri njegova principa. Da li su to bili principi Vlade Srbije ili njegovi? Da li mislite da se Vlada Srbije ikada izjašnjavala o tome? Da li mislite da sam ikada video ta četiri principa kao zamenik premijera? Ne znam da li je i premijer video tadašnji.
Drugo, da li se sećate kada smo promenili tekst rezolucije u Generalnoj skupštini UN preko noći? Da li mislite da je to uradila Vlada Republike Srbije? Kako vas nije sramota da sada tako pričate kada ste sve to prošli i imali u svome? Isto sam to prošao s Miloševićem. Nemojte da imate dileme.
Nemojte sada tako da komentarišete nešto, a isto je bilo pre nekoliko meseci. Znate šta, ja sam na kraju tražio da vidim ta četiri principa. O tome se razgovaralo i iznosilo se kao državni predlog.
Vi danas ovde imate zahtev da se pregovori vrate u UN. Kako da se vrate u UN kada je Srbija napisala rezoluciju Generalnoj skupštini UN, gde je predložila da se to vodi uz posredstvo EU? Da li je to važna odluka za ovu državu? Da li je to princip i konkretna odluka spoljne politike? Da li je to nadležnost Vlade Republike Srbije? Da li je taj tekst i ta odluka doneta na Vladi Republike Srbije? Nikada. Da ne pričam o parlamentu. Zato mislim da nije korektno da tako govorite.
A to da li postoje sukobi, pa šta i ako postoje različita mišljenja? Nisam ja u SNS. Pa šta i ako postoje razmimoilaženja oko nekih pitanja? Tamo gde svi misle isto, niko ne misli mnogo. Meni je cilj da razmišljamo mnogo o ovim problemima u kojima se nalazimo.
Ovaj dokument koji je nastao nije bio predmet kabineta predsednika. O tome se raspravlja još od avgusta meseca. U tome smo učestvovali svi mi.
Da li postoje različita mišljenja? Postojala su različita mišljenja. Oko čega? Oko toga da ne treba prekida pregovore tehničke sa EU. Zašto? Zato što smatramo da je to direktna odluka da nemamo dalje više šanse da dobijemo datum za otpočinjanje pregovora. U svemu tome smo se dogovorili oko toga da budemo taktični i da taj deo jednostavno se tumači na takav način da se omogući da ostvarimo naše ciljeve bez posledica po naše odnose prema EU.
Znači, apsolutno odbijam da postoje bilo kakvi nesporazumi u suštinskim pitanjima, a da li postoje različita mišljenja? Pa postoje. To je normalno da postoje. Zato i postoje različite vlasti i zakonodavna i izvršna i sudska i postoji predsednik Republike, postoji Vlada, postoje političke stranke. Nećemo valjda sada mi ovde da razvijamo jednoumlje? Hvala.

Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine predsedniče Vlade, ma kolik puta vi ovde ponovili da se nije videlo u javnosti da sa tom platformom nešto nije u redu kada je pitanje odnosa predsednika Republike i Vlade, svi smo svedoci da se to na žalost videlo.
Ako se vi ljutite i vređate kada vam neko postavi pitanje šta ćete uraditi kako bismo prevazišli taj problem, jer je pitanje kojim se bavi ta platforma užasno važno za sve, vi pređite na lični teren, izmišljate, optužujete i pokušavate od ove Skupštine i od ove sednice da napravite zaista, izvinjavam se predsedniku, cirkus.
Dakle, imamo legitimno pravo da vas pitamo. Jasno je da je javnost uznemirena činjenicom da je oko politike oko Kosova nastao problem koji se vidi kao problem između dve institucije vlasti. Ako vi mislite da ne smemo da vas pitamo, onda je to druga stvar. Onda nam to lepo recite, pa da mi znamo kako vi zamišljate parlamentarni sistem, demokratiju, kako zamišljate svoju ulogu, ulogu Vlade, ulogu parlamenta i kako zamišljate svoj odnos prema narodnim poslanicima.
Nemate razloga da posežete za ličnim uvredama, pri tom izmišljajući neke stvari i optužujući ljude za nešto što nije tačno.
Ne pada mi na pamet da se vama pravdam o svojoj prošlosti. Vi imate dovoljno razloga da brinete o tome kako ćete svoju prošlost da opravdate.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine premijeru, gospodo ministri, ja sam u ovom parlamentu pre dva meseca postavio Vladi pitanje na koje do danas nisam dobio odgovor. Pošto sam ga uputio Vladi, a ne nekom resornom ministarstvu, ja ću ga ponoviti.
Naime, pre dva meseca sam postavio pitanje da li će u sklopu preispitivanja spornih privatizacija biti i preispitana kriminalna privatizacija niškog preduzeća "Nisal"
Podsetiću da je to preduzeće bilo jedno od najuspešnijih preduzeća pre privatizacije, u metalskom kompleksu i šta će Vlada preduzeti da zaštiti prava manjinskih akcionara u tom preduzeću? To preduzeće nakon privatizacije sve lošije posluje, pa je krajnje vreme da Vlada nešto preduzme, a sada ću to pitanje nasloviti ministru privrede i finansija, nadajući se da ću na to pitanje dobiti odgovor.
Moja današnja pitanja, sa nadom da premijer neće tako oštro odgovoriti, naslovljena su ministarstvima čiji ministri danas nisu ovde, ali nasloviću premijeru. Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a tiče se najave gašenja niške televizije, jedne od dve regionalne televizije koje egzistiraju danas u Nišu. U poslednja dva meseca, u Nišu su ugašene dve regionalne televizije. Pre toga je ugašen Radio Niš, stanica koja je imala tradiciju dužu od šest decenija. Stanje u medijima, na čitavom jugu Srbije je katastrofalan. Najavljuje se donošenje seta medijskih zakona koji predviđaju izlazak države iz medija.
Imaćemo situaciju u kojoj država finansira prvi, drugi kanal RTS, Studio B, Radio 202, Radio Jugoslaviju, prvi, drugi kanal RTV, dok će južno od Beograda građani plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati svoje televizije, recimo, u Kragujevcu ili Nišu.
Radio televizija Vojvodine, koja ima dva miliona potencijalnih gledalaca, u kojoj radi više od 1.500 ljudi, dok bi šest regionalnih javnih servisa u centralnoj Srbiji, predviđenih medijskom strategijom, imalo četiri miliona potencijalnih gledalaca, manje od 400 radnika i svi zajedno budžet 10 puta manji od novosadskog regionalnog Javnog servisa.
Zašto bi Novi Sad imao dva kanala RTV, sa više od 1.500 ljudi zaposlenih, a ne dozvoljava se da u Nišu postoji "Niška televizija" kao regionalni Javni servis, sa 90 zaposlenih i čiji opstanak svojim potpisom traži više od 35 hiljada građana, koji su predati ovoj Skupštini. Kako se iznašla mogućnost za opstanak dva kanala Radio Beograda, Radija Studia B, Radija 202, dva kanala Radija Novi Sad, a jedino nije bilo para za Radio Niš, koji je imao manje od 15 zaposlenih.
Do kada će barem u medijskom pogledu, žitelji juga Srbije biti građani drugog reda? Koliko dugo ne funkcioniše link Nacionalne televizije, Nacionalnog javnog servisa iz Niša i kada je RTS imala poslednje živo uključenje iz Niša?
(Predsednik: Vreme.)
Da li će se u godini obeležavanja Milanskog edikta, Niš koji je centar proslave, ostati i bez niške televizije?

Dobićete odgovor pisanim putem od Ministarstva za kulturu i informisanje.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala gospodine predsedniče.
Ministar Ilić je prošlog meseca, na pitanje poslanika iz Vranja, izneo da izgradnja deonice Preševo-Bujanovac, deonica autoputa se ne završava zbog pravno-imovinskih problema. Na tu temu sam više puta postavljao pitanje ministru Mrkonjiću, unazad tri godine i nisam dobio odgovor.
Činjenica je da na terenu se i skoro četiri godine od svečanog otvaranja, još uvek se izvode radovi u staroj traci, jer su tu poprilične konstrukcije. S obzirom da je to stara traka, tu nije bilo nikad pravno-imovinskih problema.
Pitanje je kada će se to definitivno završiti, jer mislim da Koridor 10 u tom delu ima slepo crevo? Tamo se apsolutno ne odvija normalno saobraćaj, pogotovo u ovo vreme. Zamislite one pokretne prepreke po sredini asfaltne trake, kakav saobraćaj tu može da se odvija?
Zatim, pošto je taj Koridor 10 u pitanju, nastavio bih sa pitanjem upućenom predsedniku Vlade u vezi sa odlukom Savezne vlade od 2005. godine, o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji Preševa i jednog na teritoriji Trgovišta. Na teritoriji Trgovišta pre dve godine je otvoren, a u Preševu još uvek nijedan granični prelaz nije otvoren. Nije otvoren ni onaj glavni koji povezuje sva naselja Bujanovca, Preševa sa Lipkovom i Kumanovom u Makedoniji. Još uvek sela koja su na neposrednoj udaljenosti ne mogu normalno da komuniciraju.
Mislim da je najprikladnije da predsednik Vlade da odgovor na ovu temu. Naši studenti koji studiraju na univerzitetima Makedonije u poslednje vreme imaju ozbiljnih problema, jer se vraćaju sa graničnih prelaza, iako imaju pasoše. Tražim im se viza za boravak i tu se javljaju problemi što oni moraju tu vizu za boravak da dobiju u makedonskoj ambasadi u Beogradu, koja je udaljena skoro 400 kilometara. Tamo se vraćaju i po nekoliko puta. To košta i samo za boravište ljude to košta i po 300 evra.
Tražim objašnjenje šta može i u tom planu da se uradi, da ne bi bilo ovakvih problema. Hvala.

Reč ima ministar Mrkonjić.