Uvaženi predsedavajući, gospodine premijeru, gospodo ministri, ja sam u ovom parlamentu pre dva meseca postavio Vladi pitanje na koje do danas nisam dobio odgovor. Pošto sam ga uputio Vladi, a ne nekom resornom ministarstvu, ja ću ga ponoviti.
Naime, pre dva meseca sam postavio pitanje da li će u sklopu preispitivanja spornih privatizacija biti i preispitana kriminalna privatizacija niškog preduzeća "Nisal"
Podsetiću da je to preduzeće bilo jedno od najuspešnijih preduzeća pre privatizacije, u metalskom kompleksu i šta će Vlada preduzeti da zaštiti prava manjinskih akcionara u tom preduzeću? To preduzeće nakon privatizacije sve lošije posluje, pa je krajnje vreme da Vlada nešto preduzme, a sada ću to pitanje nasloviti ministru privrede i finansija, nadajući se da ću na to pitanje dobiti odgovor.
Moja današnja pitanja, sa nadom da premijer neće tako oštro odgovoriti, naslovljena su ministarstvima čiji ministri danas nisu ovde, ali nasloviću premijeru. Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a tiče se najave gašenja niške televizije, jedne od dve regionalne televizije koje egzistiraju danas u Nišu. U poslednja dva meseca, u Nišu su ugašene dve regionalne televizije. Pre toga je ugašen Radio Niš, stanica koja je imala tradiciju dužu od šest decenija. Stanje u medijima, na čitavom jugu Srbije je katastrofalan. Najavljuje se donošenje seta medijskih zakona koji predviđaju izlazak države iz medija.
Imaćemo situaciju u kojoj država finansira prvi, drugi kanal RTS, Studio B, Radio 202, Radio Jugoslaviju, prvi, drugi kanal RTV, dok će južno od Beograda građani plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati svoje televizije, recimo, u Kragujevcu ili Nišu.
Radio televizija Vojvodine, koja ima dva miliona potencijalnih gledalaca, u kojoj radi više od 1.500 ljudi, dok bi šest regionalnih javnih servisa u centralnoj Srbiji, predviđenih medijskom strategijom, imalo četiri miliona potencijalnih gledalaca, manje od 400 radnika i svi zajedno budžet 10 puta manji od novosadskog regionalnog Javnog servisa.
Zašto bi Novi Sad imao dva kanala RTV, sa više od 1.500 ljudi zaposlenih, a ne dozvoljava se da u Nišu postoji "Niška televizija" kao regionalni Javni servis, sa 90 zaposlenih i čiji opstanak svojim potpisom traži više od 35 hiljada građana, koji su predati ovoj Skupštini. Kako se iznašla mogućnost za opstanak dva kanala Radio Beograda, Radija Studia B, Radija 202, dva kanala Radija Novi Sad, a jedino nije bilo para za Radio Niš, koji je imao manje od 15 zaposlenih.
Do kada će barem u medijskom pogledu, žitelji juga Srbije biti građani drugog reda? Koliko dugo ne funkcioniše link Nacionalne televizije, Nacionalnog javnog servisa iz Niša i kada je RTS imala poslednje živo uključenje iz Niša?
(Predsednik: Vreme.)
Da li će se u godini obeležavanja Milanskog edikta, Niš koji je centar proslave, ostati i bez niške televizije?