Hvala.
Narodni poslanik Gorica Mojović.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, gospođe ministarke i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, malo ću da vratim kulturu u ovaj parlament kroz poslaničko pitanje. Žao mi je što tu nije ministar Bratislav Petković, jer sam imala nameru da mu se lično zahvalim zato što na moje prethodno poslaničko pitanje je ministarstvo dostavilo odgovor pre isteka zakonskog roka, vrlo brzo i efikasno, iako nije u potpunosti dat odgovor, ali ne bih da zakeram. Poslaću pisano zahtev da se taj odgovor dopuni.
Ovog puta pitala bih nadležno Ministarstvo kulture i ministra Petkovića – zašto se ne primenjuje Zakon o kulturi i to u oblasti koja predviđa da se izbor direktora ustanova kulture vrši na javnim konkursima? Sada je gospodin Dačić rekao na pitanje koje je bilo vezano za izbor direktora u javnim preduzećima da je dobro da smo doneli jedan sistemski zakon, da će biti primenjivan kada su u pitanju javna preduzeća. Možda ja negde imam razumevanja – tek smo doneli taj zakon i treba uraditi verovatno neka podzakonska akta, imenovati komisije itd.
Zakon o kulturi usvojen je avgusta meseca 2009. godine. Od 26 ustanova kulture koje je osnovala Vlada RS u svima njima direktorima su odavno istekli mandati ili su vršioci dužnosti. Ne postoji ni jedan jedini razlog da se ne primenjuje Zakon o kulturi da se raspisuju javni konkursi. Ne postoji ni jedan jedini razlog da nova Vlada i u ovoj oblasti čini ono što radi i u oblasti javnih preduzeća, imenuje vršioce dužnosti ustanova kulture i to bar ovo do sada što je urađeno urađeno je isključivo po stranačkom principu. Novi vršioci dužnosti ne da ne kriju, naprotiv hvale se svojom stranačkom pripadnošću. Mogla bih za neke da kažem da nisu stranački, više su višestranački, jer ih pamtim iz vremena kada su bili u nekim drugim strankama i prošle i sadašnje koalicije. Promenili su stranke, ali su ostali u onim strankama koje su na vlasti i dobili su odgovarajuća mesta, valjda kao nagradu za to.
Osim toga što se ni u ovoj oblasti kao ni u javnim preduzećima ne raspisuju javni konkursi, iako mi je poznato da su pravna akta svih ustanova kulture usklađena sa novim zakonom, pitanje je kada će konačno Ministarstvo kulture i Vlada Srbije na osnovu Zakona o kulturi doneti sva potrebna podzakonska akta kako bi konačno i ovaj zakon mogao da se primenjuje? Zbog toga što nemamo podzakonske akte imamo mnogo problema u praksi. Imamo problema u onome što čini svakodnevni život u ovoj oblasti. Hvala.

Odgovor ćete dobiti od Ministarstva kulture u pisanom obliku.
Narodni poslanik Jadranka Joksimović.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, hvala što ste ovde kao i uvek poslednjeg četvrtka. To je zaista dobar znak i čini mi se dobra komunikacija Vlade i poslanika.
Dva pitanja koja želim da postavim su zapravo inicirana današnjom sednicom Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kojim ja predsedavam, a koja je imala za temu sastanak sa nezavisnim državnim organima, predstavnikom DRI, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Zaštitnikom građana ili Ombudsmanom. Odbor za kontrolu službi bezbednosti je pokazao tu inicijativu da u jednom partnerskom odnosu sa nezavisnim državnim organima, koji jesu nezavisni u svom radu, ali koji su mandat dobili takođe u ovoj skupštini i na istom smo poslu i odgovorni smo isto pred građanima i pred ovim parlamentom. U tom partnerskom odnosu iskazali smo želju za saradnjom i onda sam shvatila nešto što nisam znala i želim da postavim pitanje Vladi.
Sve tri nezavisne državne institucije koje se bave ozbiljnim pitanjima i koje bi trebale da unaprede položaj pre svega građana Srbije imaju jedan za mene neverovatan problem, a to je neadekvatan prostor za rad. Oni se ne žale toliko na budžetska sredstva koja su izdvojena za njihov rad iako su brojne predstavke građana i ozbiljni problemi sa kojima su suočeni i gde pokušavaju da pomognu građanima, ali nisu u stanju da zbog neadekvatnih prostorija za rad čak ni popune dovoljnim brojem ljudi, ljudskih resursa potrebnih za realizaciju njihovih planova koji su, ponavljam, od interesa za građane Srbije.
Prema tome, ako biste bili ljubazni da zamolite poslanike da se suzdrže od pričanja dok poslanik postavlja pitanje. Gospodine predsedniče, vama se obraćam. Zahvaljujem.
Mene interesuje da li postoji bilo kakav plan i mogućnost da Vlada pomogne u tome da se prostorni kapaciteti ovih nezavisnih državnih organa na adekvatan način reše, s obzirom da je sve veći broj građana koji se oslanjaju na rad nezavisnih državnih organa i DRI, i poverenika, i zaštitnika građana. Da bi ove institucije adekvatno odgovorile svojim zadacima i da bi postigle rezultate, one moraju da budu lišene briga o ovakvi tehničkim stvarima.
Drugo pitanje je upućeno ministru Ljajiću i tiče se Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronske komunikacije i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama. Tu postoji veliki problem. Dakle, nadzor nad radom telekomunikacionih operatera je veoma otežan i gotovo onemogućen, s obzirom da ne primenjuju obaveze propisane članom 127. Zakona o elektronskim komunikacijama. To znači da njih niko ne kontroliše i da su upravo oni ti koji mogu nesmetano i nezakonito da presreću komunikaciju građana i da pri tome ne ispunjavaju svoje zakonske obaveze prema državnim organima čime, po mom mišljenju, ugrožavaju nacionalnu bezbednost Republike Srbije i građana.
Dakle, hoću da znam šta se dešava sa ovim pravilnikom. Govorim u svojstvu predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Tu se radi o SBB, koji ima oko 700.000 korisnika, Eunetu, Veratnetu. Dostaviću sve informacije o tome, ukoliko postoji volja da se to pitanje reši. Očekujem da mora da postoji volja da se reši.

Hvala.
Predstavnici Vlade su me obavestili da će na vaše pitanje dati odgovor pisanim putem.
Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, premijeru, ministri, koleginice i kolege, spadam među one koji smatraju da na kraju svake kalendarske godine, svaka odgovorna vlada treba da sumira rezultate. Ono što je možda još bitnije, svaka odgovorna vlada mora da ima plan i program, mora da ima neku viziju, barem za narednu godinu, odnosno da ima viziju o onome šta će raditi u toj godini.
Moje prvo pitanje upućujem premijeru i ono se odnosi upravo na plan i program, na viziju zapošljavanja i otvaranja novih radnih mesta. Mislim da ne trebam nikog ovde da podsećam da je svaki četvrti građanin u Srbiji nezaposlen, da je socijalna slika potpuno katastrofalna. Normalno, ne očekujem odgovor – po Ustavu i zakonu da je pravo na rad najbitnije ljudsko pravo, nego očekujem konkretan odgovor – da li će u 2013. godini za radnike Srbije biti bolje?
Drugo pitanje, koje je ne manje važno, upućujem gospodinu Dinkiću i gospođi Đukić-Dejanović. Naime, od 1. januara 2013. godine, veliki broj radnika koji je zaposlen u preduzećima u restrukturiranju neće dobiti onu markicu, odnosno neće imati zdravstveno osiguranje. U sindikate dnevno dolazi veliki broj ljudi koji su očajni i koji ne znaju šta da rade od 1. januara. Moram, vas sigurno ne moram da podsećam, ali zbog građana Srbije, da kažem da dolaze ljudi bolesni od karcinoma, dijabetičari, ljudi na dijalizi.
Pre nekoliko dana u fabričkoj hali IMR bio je veliki problem, jer je jedan radnik pretio samoubistvom zato što ne zna šta da radi posle 1. januara, jer ima sina, koji ima 17. godina, koji odlazi na dijalizu. To je jedan ogroman problem pred kojim Vlada Republike Srbije, ni sindikat, ni građansko, ni civilno društvo, niti bilo ko u ovoj državi može i sme da zatvara oči. Znam da od 1. januara firme u restrukturiranju moraju barem dva meseca da plaćaju uredno doprinose. Ministre Dinkiću, već sada vam kažem, jer znam pouzdano, najveći broj preduzeća u restrukturiranju neće moći, jer ukoliko to bude radio, da isplaćuje zarade za 63.000 zaposlenih.
Ovim putem apelujem na Vladu Republike Srbije da ovo zaista shvati odgovorno, da ovo nije moja melodramatičnost, ali nažalost ja sam sa ljudima koji su u ovo problemu.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, sve ste pustili malo duže, a imam još jedno bitno pitanje.
(Predsdednik: Pustio sam vas tri i po minuta.)
Samo Železara Smederevo…

Imate još tri minuta da postavite dodatno pitanje.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Pokušaću da vam odgovorim. Napravili smo plan rada za narednu godinu. Na prvoj sednici Vlade posle Nove godine donećemo program za podršku malim i srednjim preduzećima za kredite za likvidnost. Doneli smo plan za ona preduzeća u restrukturiranju za koje znamo da neće moći da izvrše svoju obavezu i da obezbedimo novac za overu zdravstvenih knjižica i da uplatimo umesto njih te doprinose koje Fond zdravstva sa pravom traži. Znamo da nas to čeka i spremili smo ta sredstva i to ćemo uraditi odmah posle Nove godine.
Nećemo sedeti skrštenih ruku i čekati godinu i po dana da istekne period kada se ukida restrukturiranje. Napravili smo plan i podelili smo nekih 175 preduzeća koja se danas nalaze u restrukturiranju u četiri grupe.
U jednoj su ona za koje smatramo da mogu da budu državna, ali samoodrživa. Tu je, pre svega, RTB Bor, "Petrohemija", vojne fabrike. Njih ćemo zadržati u državnom vlasništvu, ali imamo godinu i po dana rok da ih učinimo sposobnim da plaćaju sve – doprinose, poreze, struju, lokalne naknade, da budu na tržištu kao državne kompanije.
Kako ćemo to uspeti? RTB Bor to sada čini, ali moramo da rešimo dugove iz prošlosti kroz proces restrukturiranja. "Petrohemija", investiraćemo zajedno sa NIS-om 60 miliona evra da bi oni postali pozitivni i restrukturirati ostale dugove.
Što se tiče drugih preduzeća, imamo plan da ne čekamo da problemi zakucaju na naša vrata za godinu i po dana, nego da mi problemima krenemo u susret.
Da li Srbiji treba fabrika poljoprivrednih mašina, kao što su IMT, IMR? Smatramo da treba, ali da sadašnji IMT, IMR to ne mogu da urade. Mislimo da u urbanim gradskim područjima, kao što su Novi Beograd i Rakovica, ne može da radi neka ozbiljna fabrika, ali da ti radnici imaju iskustva i ideje da spasimo IMT i IMR tako što ćemo izgraditi novu fabriku sa modelom traktora koji će se kupovati i na domaćem i na stranom tržištu. Kompletan traktor će biti proizveden u Srbiji, osim motora koji će biti "Džon Dirov". Ponovo ćemo praviti kombajne. Srbija je nekada pravila kombajne u "Zmaju". Naravno, u onom segmentu koji možemo da osvojimo i gde vidimo prazninu.
Isto tako, pita gospodin Zaharije Trnavčević, na početku, da li Vlada namerava da uzme kredit za navodnjavanjem. Želim da obavestim poslanika Trnavčevića i građane da pregovaramo sa Vladom UAE, da od njihovog fonda dobijemo jedan povoljan kredit gde bi jedan deo upotrebili za čišćenje postojeće kanalske mreže u Vojvodini. Takođe, u centralnoj Srbiji, duž Pomoravlja i Dunava, radi razvoja ratarstva, povrtarstva i voćarstva, a drugi deo da opredelimo poljoprivrednicima da mogu da kupuju opremu za navodnjavanje, opremu za plastenike, odnosno da podignemo intenzitet poljoprivredne proizvodnje i da taj novac iskoristimo da, usled tražnje koju ćemo stvoriti, podignemo i proizvodnju opreme za navodnjavanje u nekim fabrikama, poput "Prve petoletke", koja je takođe u restrukturiranju i koja će raditi menjače za ovaj traktor.
Takođe, da pokušamo, pošto "Vojvodina vode", a i "Srbija vode", nemaju mehanizaciju koja je odgovarajućeg kvaliteta da mogu da očiste kanale i da prokopaju sekundarnu mrežu da vidimo da li možemo da nađemo delimično rešenje za 14. oktobar iz Kruševca i da dovedemo nekoga ko bi u nekom zajedničkom ulaganju, kao što smo imali sa "Zastavom" pokušao da pokrene tu proizvodnju.
Takođe, u fabrikama koje imaju granični slučaj, kao što su "Kablovi" iz Jagodine, pokušaćemo da postavimo pitanje – zašto EPS danas ne kupuje kablove iz Jagodine, a kupuju ih neke druge elektroprivrede? Da li loš kvalitet? Ako jeste, da li imaju loše mašine? Ako imaju loše mašine, dajte da im kupimo mašine, da naprave dobre kablove. Ako je problem cene bakra, da vidimo sa RTB Bor da li to može da se prilagodi.
Ideja nam je da u nekim slučajevima fabriku u restrukturiranju ne čekamo i ne nudimo samo na tenderu za koji unapred znamo da možda niko neće da se javi u postojećem stanju, nego da ulažemo svuda gde postoji bilo kakva tržišna perspektiva.
Što se tiče "Železare", to je verovatno najteži slučaj, baš zbog tržišta. Nekoliko železara je u svetu zatvoreno, jedna čak i u Kini, "Košice" su zatvorene, sada ih je Ahmetov, Ukrajinac preuzeo i to nije lako rešiti.
(Predsednik: Vreme.)
Rusi su tražili produženje roka za tender još dva meseca. Međutim, moram da vam iskreno kažem, mi spremamo i varijantu "B". Ne možemo biti sigurni šta će se dogoditi, jer se ovaj tender već produžavao. Ispitujemo koliki su troškovi, ukoliko se Rusi ne bi pojavili, da država ovo pokrene…
(Predsednik: Vreme, gospodine Dinkiću.)
…šta bi to značilo i ako to ne bude preskupo, to ćemo mi sami uraditi, ako budemo morali, da bi spasili radna mesta i ovu industriju.

Hvala.
Narodni poslanik Ranka Savić.

Evo, ministre, mislim da vi uvek volite kada vam ja postavim pitanje, onda vi možete ovako afirmativno da govorite, ali iskreno se nadam da sada sve to što ste rekli i obećali i radnicima i građanima Srbije će zaista u narednom periodu biti odrađeno.
Ono što ja mislim, to vas sad ponovo pitam - mogu li da smatram da će zaposleni u preduzećima u restrukturiranju od 1. januara imati overene knjižice?