Reč ima gospodin Đelić. Izvolite.

Budite uvereni da će grad Beograd ispuniti ono što je rekao da će uraditi, kao što je bio slučaj protekle četiri godine. Zbog toga su i ljudi koji su ga vodili dobili rekordnu podršku, i to pod teškim okolnostima i za vreme krize.
Da, Beograd će, kao što je to bio slučaj i prethodnih godina posle propale privatizacije ... Gospodine Mihajlov, zajedno smo radili na privatizaciji NIS i veoma dobro znate da je nama stalo da sve privatizacije kada su nužne uspeju. Nezavisno od toga iz koje zemlje one dolaze, tako moramo da se postavimo, na jedan neutralan način prema svima. To je jedini način da to bude uspešno.
Sa druge strane, priznajmo da kada kažemo da ćemo u sledeće dve godine biti sve što "Ikarbus" proizvede, ne možemo mu dati bolje uslove od tih. Šteta je što, prema našim poslednjim informacijama, i tu avans nije bio problem, nego je problem bilo to što su oni u ovom momentu od 32 autobusa, nažalost, završili samo jedan. Ako je kasnio koju nedelju avans, valjda to nije razlog zašto su između nula i 32 ostali na jedan.
Ako je to već tako, onda moramo da budemo odgovorni i da kažemo – radićemo na tome da "Ikarbus" povećava kapacitet i da bude što moderniji, ali Beograđani ne mogu da zavise samo od tog preduzeća da bi se vozili pod civilizovanim uslovima i zbog toga je potrebno da se upotpuni, zato što su potrebe Beograda velike, sa dodatnom kupovinom koja se može sprovesti i po ovom zakonu koji će se, uveren sam, u subotu izglasati. Hvala.

Reč ima gospodin Mihajlov, replika. Izvolite.

Po mojim informacijama avans nije dat "Ikarbusu", jer se čekalo da se obezbedi kredit od EBRD, a da oba postupka nekako idu paralelno. To možda negde po vama nije sporno, ali po nama jeste. Trebala su sredstva da budu data i verujem da bi se zaposleni u "Ikarbusu" potrudili da Beograđanima obezbede da se komfornije voze nego što se sada voze.
Prosto, svima nama ovde je u interesu da i ovaj zakon bude dobar i da postupci javnih nabavki budu takvi da se što više spreči korupcije i da se građani, ne samo Beograda, već i u celoj Srbiji bolje voze, kao i da ne samo "Ikarbus", nego i "Nibus" i "Neobus" i sve ostale kompanije dobiju priliku da učestvuju na tenderima i da njihovi autobusi budu u prilici da se voze i po Beogradu i po drugim gradovima Srbije. S toga ovaj naš amandman ima za cilj da upravo svim proizvođačima autobusa u Srbiji omogući da ravnopravno učestvuju na svim tenderima. Ne samo proizvođačima autobusa, već i građevinskoj operativi, ovde je gospodin Dinkić govorio o proizvođačima kablova, o Fabrici kablova u Jagodini, kao i svim drugim proizvođačima.
Ovakva odredba u zakonu prosto isključuje sve domaće proizvođače iz tržišne utakmice i mogućnost da učestvuju u javnim nabavkama. Domaća privreda će pretrpeti određenu štetu zbog toga što ne može da učestvuje na ovim tenderima, već će samo kao podizvođač ili kao neki sitni izvršilac, potrčko, raditi za velike i moćne strane kompanije. Mislim da je to suštinski problem i da o tome moramo da vodimo računa prilikom donošenja i ovih, kao i svih drugih zakona. Hvala.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 7. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Gorica Mojović.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 7. stav 1. tačka 12) koji glasi - ono što se izuzima iz postupka javnih nabavki, odnosi se na zasnivanje radnog odnosa, zaključivanje ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i, ono što je moj amandman, zaključivanje autorskih ugovora na osnovu kojih se angažuju autori, koautori i izvođači u smislu zakona kojim se uređuju autorska i srodna prava.
Samo da kažem da sam stvarno iznenađena što ovaj amandman nije prihvaćen, a još sam više zapanjena obrazloženjem. Znate, kada sam pokušala, pošto pretpostavljam da je uglavnom poslanicima još u sećanju rasprava o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, ako ne pre, bar su tim povodom imali priliku da se upoznaju sa ovim zakonom koji jasno definiše šta se smatra autorom, šta se smatra autorskim ugovorom, sadržajem autorskog ugovora i čini mi se da je bar ta rasprava pomogla da razumemo prirodu kulturne i umetničke delatnosti i da ovu oblast takođe ne obavežemo da primenjuje postupke javnih nabavki.
Moram da kažem da sam se strašno trudila da nađem način kako se može bilo koji od predviđenih postupaka javnih nabavki, od onog otvorenog poziva, restriktivnog postupka, postupka sa pregovaranjem, pregovaračkog postupka, kvalifikacionog itd, kako je uopšte moguće da se primeni na oblast stvaralaštva, na oblast kulture, na oblast umetnosti. Možda je najbolje da to kažem kroz neki primer.
Isto tako bih rekla da kada god sam pokušala da primenim neki od tih postupaka javnih nabavki, na primer na izbor dramskog dela koje će izvoditi na nekoj sceni srpskih pozorišta ili, na primer, na izbor nekog muzičkog dela ili dirigenta koji će dirigovati Beogradskom filharmonijom, dolazila sam do zaključka da to sve deluje po malo apsurdno, ako ne i komično. Onda me je to podsetilo na jednu komediju, prosto jedna Nušićevska atmosfera, podsetilo me na jednu komediju Branislava Nušića, pretpostavljam svima dobro znanu, a zove se "Narodni poslanik".
U jednoj od tih epizoda jedna ličnost Spirinica podučava svoju sestričinu da ne treba da se uda za nekog advokata Ivkovića, inače kandidata opozicije za poslanika, nego treba da podrži svog oca Jevrema, kandidata vladajuće koalicije za poslanika. Šta ona u stvari ima da se uda za njega kada će njen otac da postane poslanik, pa joj kaže: "Jevrem će kao poslanik i tebe da vodi u Beograd, pa će tamo da podnese interpelaciju i onda će da dobije od države koncesiju za zeta". Sve su to bili i tada zakoniti postupci. Kako ta Spirinica shvata kako se podnosi interpelacija i kako se dobijaju koncesije? Verujte mi da, po meni, način na koji mi pokušavamo da u oblasti kulture i umetnosti primenimo ovaj zakon upravo liči na tu Spirinicu, jer ne znam kako može koncesijom da se dobije zet, ne znam kako može postupcima javnih nabavki da se npr. za izvođenje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i Narodnom pozorištu pribavi delo Dušana Kovačevića, Siniše Kovačevića, Ljube Simovića, Dragoslava Mihailovića.
Upozorila sam svoje kolege iz DSS da će njihov poslanik Siniša Kovačević da se nađe u ozbiljnom prekršaju, prekršiće bar jedno deset odredaba Zakona o javnim nabavkama, jer sam nedavno pročitala da u martu treba da ima premijeru u Narodnom pozorištu. Radiće se njegov tekst, on će režirati predstavu, a njegova ćerka, odlična mlada glumica, Kalina Kovačević će igrati jednu od uloga. Pri tom, u Narodnom pozorištu radi Ljiljana Blagojević, njegova supruga. Znate li koliko je prekršeno odredaba Zakona o javnim nabavkama? Ne smem ni da ih nabrojim. Ili da zamislimo sada da napravimo postupak sa pregovaranjem ili kvalifikacioni postupak, pa da sada neka tenderska komisija Narodnog pozorišta, u sastavu – pravnik, ekonomista, dva bioskopska majstora, jedan dekorater, bira dramskog pisca čije će delo da se izvodi na sceni Narodnog pozorišta. Ili da zamolimo JDP da nam napiše sada neku vrstu uputstva kako su oni u postupku sa pogađanjem pribavili "Sumnjivo lice". To je bila Nušićeva komedija izvedena pre nekoliko meseci na sceni JDP, pa da to bude neka vrsta uputstva, ali mislim da će isto biti komedija.
Isto tako, znam vrlo dobro u martu mesecu Beogradskom filharmonijom treba da diriguje jedan od najboljih svetskih muzičara Juri Rakli. Objasnite mi u kom postupku ćemo da dovedemo Raklina da diriguje Beogradskom filharmonijom, kad mi neko to objasni, ja ću reći, pogrešila sam što sam podnela ovaj amandman.
Znači, ono što je takođe neverovatno, ali u obrazloženju se ne citira taj deo ove tačke Predloga zakona, kaže se da se izuzima iz postupka javnih nabavki, zaključivanja radnog odnosa, zaključivanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. U Zakonu o radnim odnosima, 197, 198, itd, jasno se definiše šta su povremeni, privremeni poslovi, znači, mogu čak i poslovi preko omladinske zadruge. Sada, hajde da se vratimo na tu pozorišnu scenu.
Vi možete bez javne nabavke da angažujete krojačice koje će da sašiju te kostime, naročito za tako velike ansamble predstave kao što je "Sumnjivo lice" ili "Narodni poslanik". Vi možete bez javne nabavke da angažujete obućara koji će da im skroji te cipele. Vi možete da angažujete stolara koji će da skucka tu ogromnu scenografiju. Vi možete preko omladinske zadruge da angažujete garderobere, razvodnike, portire, kurire, sve možete da angažujete mimo javnih nabavki, samo ne možete autore. Ne možete dramskog pisca, ne možete reditelja, ne možete autora muzike i onda mi još kažete – jer onda bi se proširila ta vrsta angažovanja na čitav prostor usluga.
Ovo je ponižavajuće i uvredljivo za kulturu. Vi ste je sveli na nivo usluga. Vi ste je sveli nivo ugostiteljstva. Znači, može preko omladinske zadruge, može na ugovor o delu. Pritom, imamo Zakon o porezu dohodak građana isto koristi odredbe Zakona o autorskim pravima, definiše po istom principu ko su sve autori, koliko se plaća porez na autorske honorare. Svim autorima se priznaju normirani troškovi i direktni porezi na autorske honorare su neuporedivo manji. Normirani troškovi se priznaju do 50%. Jedino Zakon o javnim nabavkama ne priznaje pravo autora. Jedino Zakon o javnim nabavkama nas tera ili da pravimo komediju, ili da fingiramo zakon. Zašto da to radimo?
Pritom, odmah da kažem, nemam ništa protiv predlagača, nije to bilo bolje ni u onom zakonu. Mislite da i na njega ne bih podnela amandman. U praksi se ispostavilo da je to veliki problem. U praksi se ispostavilo da budžetska inspekcija pita "Jugokoncept" kako ste vi pribavili Martu Argelež da vam svira na BEMUS-u, Minhensku filharmoniju, Pariski kameni kvartet? Gde je ovde primena Zakona o javnim nabavkama? Nema veze što je umetnički direktor BEMUS-a jedan od najvećih srpskih kompozitora Zoran Erić.
Dakle, predlagači, odnosno molim predstavnika predlagača, sve vreme tvrdite – pripremili smo najbolje mogući zakon, dajte da popravimo ovo što se u praksi pokazalo ne da nije dobro, nego je ponižavajuće. Ponizili smo kulturu budžetom u kulturi, ponižavamo je i ovim zakonom. Prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Po amandmanu, gospodin Đelić.

Samo bih hteo da kažem da u ovom momentu krize ovo je jedna od onih stvari koju možete da uradite za kulturu i pre svega za vrhunske stvaraoce koji mnogo znače našem narodu. Ima ih iz svih političkih opcija. Ovo je način na koji možete da od njih napravite ravnopravne članove našeg društava i da jednostavno usvajajući ovaj amandman obezbedite da se njihov tretman izjednači sa drugim tretmanima koje imaju naročito u poreskim zakonima i da bar delimično nadoknadite ono što se desilo u budžetu koji je ovde nedavno izglasan, a jedan od razloga zašto mi iz DS nismo glasali za taj budžet jeste da je on urnisao kulturu.
U njemu, suprotno od onog što je najavljeno nema ni dinara za ozbiljne građevinske radove, i ono što je još gore, značajno su smanjena sredstva za bilo kakvu stvaralačku aktivnost. Kad već ima toliko manje para, dozvolite da bar naši ključni stvaraoci ne žive u strahu da možda krše zakon. Obezbedite da budu ravnopravni građani našeg društva. Hvala.

Gospodin Stefanović po amandmanu. Izvolite.

Mislim da je ovo jedna od onih prilika, gospodine Arsiću, kada i vi možete da pokažete da niste ozbiljno mislili par puta kada vam se možda omaklo da upoređujemo intelektualni nivo.       
Ovo je jedna od onih prilika u kojoj vladajuća koalicija može da dokaže da brine o srpskoj kulturi. Ovo je jedna od onih prilika gde može da brine o svojim dokazanim autorima, da se ne završi na dobijanju nacionalnih penzija i tučom oko toga ko će je pre dobiti. Ovo je jedna od onih prilika da naša kultura se ne završava upravo na Maji Nikolić, nego na nekim mnogo važnijim autorima. Ovo je jedna od onih prilika gde vi kao većina jednim zaista blagim potezom ruke možete odobriti ovu dobru stvar za ovo društvo i ovu državu.
Ako nije ovo jedna od onih prilika, onda mi kažite kako će izgledati ta javna nabavka za tri gospođe ministarke, za tri sumnjiva lica, objasnite nam u praksi kako će to izgledati i kako će izgledati naša kulturna stvarnost ukoliko vi ne usvojite ovaj amandman. Hvala.