Mi smo predložili da se iz zakona briše član 37. koji se odnosi na institut konkurentnog dijaloga, koji je ovde uveden zato što je dat predlog kroz direktive EU i neke zemlje EU su uvele ovaj institut, poput Slovenije.
Rezultati su negativni, nemaju baš ni povoljna mišljenja o samom ovom postupku i smatramo da nije potrebno definisati i ubacivati u Zakon o javnim nabavkama ovaj termin konkurentnog dijaloga, s obzirom da postoje drugi termini o kojima smo malopre govorili u članu 3. na primer, otvoreni postupak, restriktivni postupak itd, koji bi mogli da budu mnogo transparentniji i mnogo bolje i jasnije definisani, kako bi svi mogli što bolje i što kvalitetnije da koriste ovaj zakon o javnim nabavkama.
Tu pre svega, mislim da primer na one službenike za javne nabavke koji rade po javnim preduzećima, po lokalnim samoupravama itd, koji su sada u proteklom periodu išli na obuke za korišćenje tog zakona, tih odredbi, za pravilno implementiranje odredbi Zakona o javnim nabavkama, jer sada znači kada uvodimo nove termine sada treba ponovo da šaljemo te referente za javne nabavke na edukacije, da slušaju nešto novo, da se upoznaju sa novim terminima itd. To znači da ono što su do sada učili i pare koje su lokalne samouprave i javna preduzeća davala određenim institucijama, da edukuju te njihove referente, sada su značajne pa moramo ponovo da ih edukujemo, konkretno za ovaj dijalog itd.
Meni nekako sve ovo izgleda i podseća kao kada je Bugarska trebala da uđe u EU pa su usvajali zakone na engleskom jeziku, samo da ih usvoje i da uđu, te tako i mi, ako je rekla EU, obavezno treba to da ubacimo, iako meni uopšte nije jasno šta znači taj konkurentni dijalog, pa bih volela ako imate neki primer da mi date prilikom biranja izvođača radova, na primer, ili pružanja nekih usluga, kako bi se iskoristio ovaj, na primer, institut konkurentnog dijaloga. Hvala.