Gospodo predsednici, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, na kraju ovog obraćanja postaviću nekoliko pitanja premijeru i ministru unutrašnjih poslova, a ta pitanja će se odnositi na otvaranje novih graničnih prelaza prema Mađarskoj.
Kao što znate, ovaj Dom je 15. novembra potvrdio sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju. Mislim da svi dobro znamo kakvo je stanje na našim graničnim prelazima, pogotovo prema Mađarskoj. Ta ogromna zadržavanja ne čine problem samo za žitelje koji žive na teritoriji Vojvodine, nego to stvara probleme za sve građane Republike Srbije. Mi već godinama vidimo rešenje u otvaranju novih graničnih prelaza.
Savez vojvođanskih Mađara je još krajem 2008. godine pokrenuo ovo pitanje pred Odborom za inostrane poslove Narodne skupštine. Tada smo i dobili odgovor od ministra Dačića da je u planu da se otvore novi granični prelazi prema Mađarskoj.
Ovoj sporazum koji je ratifikovan i koji je stupio na snagu predviđa nekoliko novih graničnih prelaza. To je prvenstveno granični prelaz kod Bačkih Vinograda. Ovaj sporazum predviđa da će se taj granični prelaz otvoriti nakon obezbeđivanja adekvatnih tehničkih i infrastrukturnih uslova.
Postavio bih pitanje – dokle se stiglo? Da li možemo očekivati tog novog graničnog prelaza u januaru ili februaru, najkasnije, sledeće godine? Kao što znate, Mađarska je investirala oko dva miliona evra u te objekte. Putevi su izgrađeni sredstvima EU. Taj granični prelaz je skoro gotov, skoro završen, fali još nekoliko metara asfalta. Kao što sam rekao na početku, mi smo zainteresovani, mislim, čitava Republika Srbija i svi njeni građani, da se taj granični prelaz što pre otvori i da se rastereti saobraćaj na graničnom prelazu Horgoš.
Drugi granični prelaz je drumski granični prelaz Horgoš-Reske. Tamo bi se, nakon obezbeđivanja tehničkih i infrastrukturnih uslova, odobravao saobraćaj za vozila kojima nije dozvoljen saobraćaj na autoputu. Mislim, da je taj granični prelaz isto tako važan, kao što je i otvaranje novog graničnog prelaza kod Riđice u zapadnoj Bačkoj. Nadam se da će gospodin premijer moći da nam kaže dobre vesti svim građanima Republike Srbije u vezi otvaranja ovih graničnih prelaza. Hvala.

Hvala.
Gospodin Dačić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, tačno je da je raznim sporazumima koje smo potpisali sa Republikom Mađarskom definisano otvaranje nekoliko graničnih prelaza, između ostalog i granični prelaz Bački Vinogradi - Ašothalom i ponovno otvaranje graničnog prelaza Horgoš-Reske na staroj lokaciji, između Srbije i Mađarske.
Da sada ne objašnjavam detalje, formirane su i te mešovite komisije koje se bave ovim pitanjima. Tu je uvek problem infrastrukturnih uslova. Kada je reč o ovom prelazu kod Bačkih Vinograda, ostalo je sa naše strane da se izvrši asfaltiranje u dužini od oko 100 metara. Tu obavezu je preuzela lokalna samouprava, ali nema veze, insistiraćemo na tome i da se pomogne, kao i da "Telekom" izvrši povezivanje objekta telefonskim i optičkim kablom sa objektom "Telekom" u Bačkim Vinogradima.
Naravno, neophodno je telefonska i informatička oprema za opremanje samih kancelarija, ali to nije suštinski problem. Na poslednjem sastanku sa predstavnicima Mađarske strane, obavešteni smo da radovi sa Mađarske strane nisu u potpunosti završeni i da se otvaranje graničnog prelaza predviđa za mart 2013. godine. Naravno, pratićemo ovo. Naš je interes da se to što pre uradi, jer je to u interesu i dobrih odnosa koje imamo sa Mađarskom i dobrih bilateralnih odnosa i političkog dijaloga koji vodimo, jer je jasan bio u Mađarskoj predsednik republike. Očekuje se da u toku sledeće godine bude i određenih političkih inicijativa i događaja koji bi značili doprinos nekom istorijskom pomirenju i stavljanju tačke na probleme iz prošlosti, da će učestvovati dvojica predsednika. Mi ćemo imati zajednički sastanak u sledećoj godini dve Vlade – mađarske Vlade i srpske Vlade. Ovo je zaista nama u interesu da što pre završimo, ne samo ovaj granični prelaz, nego i druge prelaze.
Podsetiću, ovaj prelaz Horgoš-Reske je bio zatvoren praktično i sada ga treba ponovo vratiti u funkciju. Naravno, treba razmisliti i o drugim prelazima i ne samo tu. Mi imamo inicijative i od strane Rumunije, Bugarske, ali tu postoji određeni problem, pošto su sve te zemlje članice EU i onda ponekad one nemaju dozvolu, pošto žele da pristupe šengenskom prostoru, nemaju dozvolu za otvaranje tih tzv. malograničnih prelaza. Onda se desi da ljudi koji treba da pređu graničnu liniju, moraju da idu po stotinu ili čak više kilometara, da obiđu, da dođu do nekih prelaza i to svakako nije dobro.
Naš je interes da svuda tamo gde se graničimo sa EU, znači, i Mađarska i Rumunija i Bugarska, ali i u budućnosti Hrvatska obezbedimo što više prelaza da bi to praktično moglo da funkcioniše na način koji je najbezbolniji za građane i najefikasniji. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Pastor.

Zahvaljujem se gospodinu predsedniku Vlade na odgovorima.
Želim prvo da kažem da u gradu Subotici u vlasti učestvuje i SVM i SPS. Doduše, nemamo gradonačelnika, ni SPS, ni SVM, pa predlažem da zajednički izdejstvujemo nekako da se u gradu Subotici asfaltira tih sto metara puta da bi se to završilo. Šalu na stranu, zaista se zahvaljujem na ovim odgovorima. Molio bih vas, predsedniče Vlade, da učinimo sve da bi se ovi granični prelazi što pre otvorili, pre svega kod Bačkih Vinograda i kod Horgoša stari granični prelaz. To je i u interesu dobrih bilateralnih odnosa između Republike Srbije i Mađarske. Stvarno je dobro što će doći do istorijskog pomirenja u prvoj polovini sledeće godine. To izuzetno značajno za mađarsku manjinu u Srbiji i srpsku manjinu u Mađarskoj.
Ovaj problem je, pre svega, problem građana Republike Srbije. Znate da se za vreme Božića po Gregorijanskom kalendaru na Horgošu čekalo i do sedam sati, a na Kelebiji i do tri, četiri časa. Stvarno bi bilo dobro da se ti granični prelazi što pre otvore. Nadam se da neće doći do novog odlaganja i da će se najkasnije u martu otvoriti granični prelaz kod Bačkih Vinograda.
Što se tiče starog graničnog prelaza kod Horgoša, tu još ima mnogo toga da se uradi, ali se nadam da će Vlada Republike Srbije učiniti neophodne korake da se i taj granični prelaz u toku 2013. godine otvori. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

U aktuelnoj situaciji u borbi protiv korupcije i kriminala bih rekao da SPO tu borbu u potpunosti podržava, ali istovremeno i snaženje institucija i protivimo se bilo kojoj vrsti zloupotrebe politike u obračunu sa korupcijom i kriminalom, koji su postali nesnošljivi u našem društvu.
Prvo pitanje je pitanje drugog značaja, pre svega, za premijera, ali od prvog značaja za naše poljoprivredne proizvođače. Naime, opšte je poznato da SSP u pogledu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU stupa na snagu 1. januara. Interesuje me da li će Vlada preduzeti nešto da zaštiti naše poljoprivrednike, pošto oni još uvek, ipak, nisu spremni za konkurenciju na evropskom tržištu? Kada će Zakon o podsticaju poljoprivredi da bude u skupštinskoj proceduri?
Drugo pitanje je, budući da je Ministarstvo kulturu donelo medijsku strategiju, koja predviđa postojanje šest regionalnih javnih servisa, ta strategija je doneta pre nešto više od godinu dana, ali očigledno je da postoje uticaji snažnih medijskih lobija koji bi da zagospodare medijskim prostorom cele Srbije, interesuje me da li će se ući u proces formiranja šest regionalnih javnih servisa, da bi ljudi iz unutrašnjosti Srbije dobijali informacije od značaja za njihovu sredinu, za njihov život, a ne da gledaju u popodnevnim satima svakog dana Beogradsku hroniku ili privilegovani Studio B? Pošto ministar kulture nije ovde, to je pitanje za premijera.
Treće pitanje je za ministra finansija. Jedan dobar primer iz Engleske pokazuje, da ministar finansija svakodnevno dostavlja državnom revizoru u Engleskoj izveštaje o utrošku sredstava tog dana i pravda utrošak sredstava. Ide nova godina, zemlja je u teškom stanju, velika je stopa nezaposlenosti, pada kupovna moć stanovništva, dinar je opao u odnosu na 2008. godinu za 50%, za 40% su poskupele životne namirnice, ali vidimo da se lokalne samouprave, znam da to nije vaša direktna nadležnost, ali ministarstvo može da interveniše, prilično raskalašno ponašaju i najavljuje se gostovanje silnih pevača, koji će za velike honorare sada nastupati, a gradovi su u sjaju kao da je blagostanje, da li je Ministarstvo finansija dalo neku preporuku lokalnim samoupravama i njihovim javnim preduzećima da se pridržavaju mera štednje? Hvala.

Moram da vam postavim jedno pitanje, gospodine Čikiriz. Da li ste možda pitali za Zakon o podsticajima u poljoprivredi? (Da.)
Ako sam vas razumeo, pošto je taj zakon stigao nama u proceduru 13. decembra, nisam ga stavio na ovu sednicu, pošto je to moj deo posla i zato to hoću da vam kažem, ali biće na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine i to je sigurno.
Reč ima gospođa Grubješić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Poštovani narodni poslanici, to jeste sada, videla sam, aktuelna tema, ali ima malo pravih informacija. Ne ukidaju se carine od 1. januara. Carine ostaju i postepeno se SSP carine ukidaju do ulaska zemlje u EU. Tako da nema razloga da naši poljoprivredni proizvođači strepe da će sada biti odjednom ukinute carine i da će doći do naglog uvoza robe iz EU bez carina.
Svesni smo toga da još uvek nismo konkurentni, tako da su zaštitni mehanizmi ugrađeni u sam SSP. Ali, čisto informacije radi, Hrvatska je ukinula carine na uvoz robe iz EU još 2006. godine, a tek sledeće godine, 2013. godine ulazi. U tom periodu je bio period prilagođavanja i oni su taj period, izgleda, dobro iskoristili. Makedonija je ukinula 2011. godine, a kada će ući u EU, to ne znamo. Videćemo. U svakom slučaju, nema bojazni da će 1. januara doći do ukidanja carina.

Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.