Reč ima gospođa Kolundžija.

Gospodine predsedniče Vlade, ma kolik puta vi ovde ponovili da se nije videlo u javnosti da sa tom platformom nešto nije u redu kada je pitanje odnosa predsednika Republike i Vlade, svi smo svedoci da se to na žalost videlo.
Ako se vi ljutite i vređate kada vam neko postavi pitanje šta ćete uraditi kako bismo prevazišli taj problem, jer je pitanje kojim se bavi ta platforma užasno važno za sve, vi pređite na lični teren, izmišljate, optužujete i pokušavate od ove Skupštine i od ove sednice da napravite zaista, izvinjavam se predsedniku, cirkus.
Dakle, imamo legitimno pravo da vas pitamo. Jasno je da je javnost uznemirena činjenicom da je oko politike oko Kosova nastao problem koji se vidi kao problem između dve institucije vlasti. Ako vi mislite da ne smemo da vas pitamo, onda je to druga stvar. Onda nam to lepo recite, pa da mi znamo kako vi zamišljate parlamentarni sistem, demokratiju, kako zamišljate svoju ulogu, ulogu Vlade, ulogu parlamenta i kako zamišljate svoj odnos prema narodnim poslanicima.
Nemate razloga da posežete za ličnim uvredama, pri tom izmišljajući neke stvari i optužujući ljude za nešto što nije tačno.
Ne pada mi na pamet da se vama pravdam o svojoj prošlosti. Vi imate dovoljno razloga da brinete o tome kako ćete svoju prošlost da opravdate.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvaženi predsedavajući, gospodine premijeru, gospodo ministri, ja sam u ovom parlamentu pre dva meseca postavio Vladi pitanje na koje do danas nisam dobio odgovor. Pošto sam ga uputio Vladi, a ne nekom resornom ministarstvu, ja ću ga ponoviti.
Naime, pre dva meseca sam postavio pitanje da li će u sklopu preispitivanja spornih privatizacija biti i preispitana kriminalna privatizacija niškog preduzeća "Nisal"
Podsetiću da je to preduzeće bilo jedno od najuspešnijih preduzeća pre privatizacije, u metalskom kompleksu i šta će Vlada preduzeti da zaštiti prava manjinskih akcionara u tom preduzeću? To preduzeće nakon privatizacije sve lošije posluje, pa je krajnje vreme da Vlada nešto preduzme, a sada ću to pitanje nasloviti ministru privrede i finansija, nadajući se da ću na to pitanje dobiti odgovor.
Moja današnja pitanja, sa nadom da premijer neće tako oštro odgovoriti, naslovljena su ministarstvima čiji ministri danas nisu ovde, ali nasloviću premijeru. Prvo pitanje se odnosi na Ministarstvo kulture i informisanja, a tiče se najave gašenja niške televizije, jedne od dve regionalne televizije koje egzistiraju danas u Nišu. U poslednja dva meseca, u Nišu su ugašene dve regionalne televizije. Pre toga je ugašen Radio Niš, stanica koja je imala tradiciju dužu od šest decenija. Stanje u medijima, na čitavom jugu Srbije je katastrofalan. Najavljuje se donošenje seta medijskih zakona koji predviđaju izlazak države iz medija.
Imaćemo situaciju u kojoj država finansira prvi, drugi kanal RTS, Studio B, Radio 202, Radio Jugoslaviju, prvi, drugi kanal RTV, dok će južno od Beograda građani plaćati televizijsku pretplatu, ali neće imati svoje televizije, recimo, u Kragujevcu ili Nišu.
Radio televizija Vojvodine, koja ima dva miliona potencijalnih gledalaca, u kojoj radi više od 1.500 ljudi, dok bi šest regionalnih javnih servisa u centralnoj Srbiji, predviđenih medijskom strategijom, imalo četiri miliona potencijalnih gledalaca, manje od 400 radnika i svi zajedno budžet 10 puta manji od novosadskog regionalnog Javnog servisa.
Zašto bi Novi Sad imao dva kanala RTV, sa više od 1.500 ljudi zaposlenih, a ne dozvoljava se da u Nišu postoji "Niška televizija" kao regionalni Javni servis, sa 90 zaposlenih i čiji opstanak svojim potpisom traži više od 35 hiljada građana, koji su predati ovoj Skupštini. Kako se iznašla mogućnost za opstanak dva kanala Radio Beograda, Radija Studia B, Radija 202, dva kanala Radija Novi Sad, a jedino nije bilo para za Radio Niš, koji je imao manje od 15 zaposlenih.
Do kada će barem u medijskom pogledu, žitelji juga Srbije biti građani drugog reda? Koliko dugo ne funkcioniše link Nacionalne televizije, Nacionalnog javnog servisa iz Niša i kada je RTS imala poslednje živo uključenje iz Niša?
(Predsednik: Vreme.)
Da li će se u godini obeležavanja Milanskog edikta, Niš koji je centar proslave, ostati i bez niške televizije?

Dobićete odgovor pisanim putem od Ministarstva za kulturu i informisanje.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala gospodine predsedniče.
Ministar Ilić je prošlog meseca, na pitanje poslanika iz Vranja, izneo da izgradnja deonice Preševo-Bujanovac, deonica autoputa se ne završava zbog pravno-imovinskih problema. Na tu temu sam više puta postavljao pitanje ministru Mrkonjiću, unazad tri godine i nisam dobio odgovor.
Činjenica je da na terenu se i skoro četiri godine od svečanog otvaranja, još uvek se izvode radovi u staroj traci, jer su tu poprilične konstrukcije. S obzirom da je to stara traka, tu nije bilo nikad pravno-imovinskih problema.
Pitanje je kada će se to definitivno završiti, jer mislim da Koridor 10 u tom delu ima slepo crevo? Tamo se apsolutno ne odvija normalno saobraćaj, pogotovo u ovo vreme. Zamislite one pokretne prepreke po sredini asfaltne trake, kakav saobraćaj tu može da se odvija?
Zatim, pošto je taj Koridor 10 u pitanju, nastavio bih sa pitanjem upućenom predsedniku Vlade u vezi sa odlukom Savezne vlade od 2005. godine, o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji Preševa i jednog na teritoriji Trgovišta. Na teritoriji Trgovišta pre dve godine je otvoren, a u Preševu još uvek nijedan granični prelaz nije otvoren. Nije otvoren ni onaj glavni koji povezuje sva naselja Bujanovca, Preševa sa Lipkovom i Kumanovom u Makedoniji. Još uvek sela koja su na neposrednoj udaljenosti ne mogu normalno da komuniciraju.
Mislim da je najprikladnije da predsednik Vlade da odgovor na ovu temu. Naši studenti koji studiraju na univerzitetima Makedonije u poslednje vreme imaju ozbiljnih problema, jer se vraćaju sa graničnih prelaza, iako imaju pasoše. Tražim im se viza za boravak i tu se javljaju problemi što oni moraju tu vizu za boravak da dobiju u makedonskoj ambasadi u Beogradu, koja je udaljena skoro 400 kilometara. Tamo se vraćaju i po nekoliko puta. To košta i samo za boravište ljude to košta i po 300 evra.
Tražim objašnjenje šta može i u tom planu da se uradi, da ne bi bilo ovakvih problema. Hvala.

Reč ima ministar Mrkonjić.

Moram da se izvinim gospodinu Rizi Halimiju i građanima juga Srbije, tačno je, delimično ono što je gospodin Ilić odgovorio.
Drugo, tačno je da nismo imali dovoljno sredstava da taj posao završimo. Prema sadašnjem stanju, mi ćemo ga završiti u naredna četiri meseca. Hvala.

Reč ima premijer Dačić.

Nisam najbolje shvatio gospodina Halimija, na koga se odnosi? Režim prelaska granice sa Makedonijom je veoma olakšan. Ne trebaju čak ni pasoši, samo lične karte.
Ako ima bilo kojih problema, pozivam ga, pošto smo dugi niz godina na tim problemima zajedno angažovani da rešavamo te probleme, ako ima nekih nejasnoća oko primene svih ovih sporazuma i dogovora, međunarodnih a i onih koji su dogovoreni u ovom dijalogu u Briselu, vezano za Kosovo i Metohiju. Isto kao što se neki sporazumi tiču Srba, tiču se i Albanaca, zato što postoji problem u komunikacijama i nije interes ni Srba ni Albanaca da to neko shvati kao granicu, kao administrativnu granicu. Spremni smo da zaista sve ono što imamo kao problem, definišemo i rešavamo.