Gospodine Arsiću, svima nama je jasno da naručilac ako želi da sprovede neku veliku javnu nabavku, ako nema drugih izbora sredstava, tu su komercijalni krediti, pa hoće kod domaće banke, hoće kod strane banke, hoće kod međunarodnih finansijskih institucija. Znači, svakako je široko tržište da se zaduži. Ali, mi kao zemlja smo u prilici unazad 10, 15, 20 godina, a svakako ćemo biti u narednom periodu u prilici da koristimo jako velika sredstva, baš ta subvencionisana, od raznoraznih međunarodnih finansijskih institucija i organizacija.
Vi kao Vlada, pre svega, a mi kao poslanici smo dužni da skrenemo pažnju na to da negde u korišćenju tih subvencionisanih sredstava treba da umetnemo, da tako kažem, i našu domaću privredu, našu građevinsku operativu, da napravimo dijalog sa njima, da predočimo davaocu kredita ili tog subvencionisanog zajma da i mi treba da zaposlimo neku našu operativu ovde, da formiramo konzorcijum, da vidimo da li i na koji način treba da ispunimo jako stroge međunarodne uslove finansijskih institucija, da pokušamo da budemo konkurentni, jer je praksa kod davaoca tih subvencionisanih zajmova i kredita da dovedu svoje banke, da dovedu svoju građevinsku operativu, da sav novac koji daju po nekoj kamatnoj stopi, koja jeste povoljnija nego komercijalni krediti, vrate ponovo u svoju zemlju.
Naši građevinci, pre svega na njih se odnosi, ostaju bez značajnih poslova, odnosno ostaju bez toga da su nosioci tih poslova. Njihove liste su jako siromašne, tanke. Imala sam prilike da razgovaram sa direktorima, kada sam bila na lokalnom nivou, velikih građevinskih firmi koji kažu da nemaju načina da budu nosioci nekog projekta, da budu glavni izvođači nekog projekta, uglavnom su drugi ili treći podizvođači. Samim tim, naša građevinska operativa i industrija se potiskuju i nemamo neke koristi kroz privredni razvoj, kada je u pitanju korišćenje tih subvencionisanih sredstava, jer su uglavnom strogo kontrolisani.