Reč ima narodni poslanik Dragoljub Karić. Replika.

Poštovani i dragi kolega, nema potrebe da govorimo ovako žustro jer je to sve u interesu naših građana i naše države.
Kada govorimo o Južnom toku, o Rusiji, da li je 51 ili 49, onaj koji daje veću investiciju, svuda u svetu je to normalno, da je on i veći suvlasnik. Postojala je namera da se posao da OMV ili mađarskom MOL. To je bio vrlo ozbiljno, to su dve kompanije koje u Srbiji imaju benzinske pumpe itd. Međutim, ako imate u vidu da te dve iste kompanije kupuju i gas i naftu kod "Gaspromnjefta" i kod "Gasproma", valjda je logičnije da Srbija uđe sa direktnim proizvođačem i vlasnikom koji 70% gasa i naftnih resursa kontroliše u svetu.
Smatram da smo i 30% vlasnici, ako znamo da to iskoristimo, to je novi Dunav koji ćemo imati u Srbiji. Toliko sam želeo da vam kažem. Hvala.

Gospodin Đurić, replika.

Nije sporna žustrina. Govoriću malo tiše. Niste vi izazvali žustrinu, da vam odmah kažem.
Ponovo vam ponavljam, nije sporno učešće u zajedničkom projektu sa Rusijom. Vrlo je velika razlika, vi ste čovek iz posla i znate da je ogromna razlika između 50 – 50, 51 – 49. Kod 49 imate prilično zavistan položaj. Nije tačno, neke druge zemlje imaju odnos 50 – 50, a nisu bili ni MOL, ni OMV nikada ravnopravni igrači na tom tržištu i nije to postojalo kao realna opasnost.
Ovde je problem što je kroz to povećano učešće Rusije, a zapravo je plaćena politička cena za one političke ideje koje smo mislili da ćemo od Rusije dobiti, nekakvu satisfakciju u kosovskoj politici. To se nije dogodilo, da ne ulazim sada u to, mi smo u velikim problemima.
Zašto nismo u partnerskom odnosu, recimo, u kompaniji "Jugorosgas"? Tamo imamo 25%, a ruska strana ima 75%. Rekao bih da u ovom trenutku, ta kompanija "Jugorosgas", na primer, duguje novac "Srbijagasu", pa je to jedan od razloga zbog koga je on u ovolikim problemima. Naravno, nije presudan razlog. Ogromni su dugovi i problemi "Srbijagasa" i to nije ključni razlog.
Ako kažete da se bavi isključivo ili gotovo isključivo osnovnom delatnošću, onome zbog čega je osnovana, a to je kod javnih preduzeća zapravo najvažnije, to je delatnost od opšteg javnog interesa koje im se poverava i zbog koga ta preduzeća imaju ogromne privilegije, imaju i "Srbijagas", onda ne vidim u čemu je racio i ideja da se pravi "Sogas", da se bave osiguranjem, da se bave pilićima, paštetama itd?
Za to neko mora da snosi političku odgovornost, gospodine Kariću, oni koji su gurali "Srbijagas" u takvu vrstu projekata. Zato i insistiram danas toliko na tome, ko će od ovih ljudi ovde i ovih ljudi iz Vlade preuzeti odgovornost kada "Srbijagas" bude nastavio da funkcioniše na ovakvim principima koji su apsolutno neodrživi? Koliko znate gasnih kompanija u Evropi, ili svetu, koje posluju sa gubitkom?

Vreme.
Gospodine Milivojeviću, vi ste na redu za repliku.

Trebalo bi da dobijem duplo vreme za repliku, pošto sam više puta prozivan od raznih poslanika, ali dovoljno je dva minuta, hvala vam.
Gospođo Grubješić, još jedanput izvinite, meni je jako neprijatno što vi sada sedite ovde. Isto bih kao i gospodin Đurić što je kazao gospođi Mihajlović, da ste slobodni, kažem to isto i vama, ali nemam to pravo.
Izvinjavam se, gospodine Đuriću. On je zamolio gospođu Mihajlović da se oslobodi obaveze sednice i slušanja ove rasprave. Lično mislim da i vi imate pametnija posla i da ste mnogo korisniji na onim zadacima koje jako dobro radite. Ali, opet kažem, imam s kim da razgovaram u ovoj sali.
Dakle, nekoliko stvari. Prvo, nemojte da pokušavate da anestezirate našu raspravu. Da li smo mi žustri ili nismo žustri, to neka ocene građani Srbije, jer je i tema vrlo žustra i žestoka. Ne mislim da ja plašim građane Srbije, još ih manje plaši gospodin Đurić, jer se mnogo više plaše poštara sa novim cenama, nego mene i gospodina Đurića. Mene kada vide, znaju ko sam, poslanik sam. Kada vide gospodina Đurića, znaju ko je, poslanik je, i to iz opozicije.
Vidim da ovde postoje dva pristupa u ovom zaduživanju. Prvi je analiza opravdanosti i svrsishodnosti kreditnog aranžmana za izgradnju, odnosno za održavanje južnog toka, a drugi je zbog tekućih poslovanja.
S druge strane, opet bih da govorim o onom drugom aspektu ovih kredita, kroz aspekt izbornih i predizbornih obećanja – ko je obećavao kredite, a ko je obećavao da se Srbija neće uopšte zaduživati.
Moram opet da vas podsetim na samo par vaših reči – "Srbija ne sme da se zaduži više ni jedan jedini cent. Ponavljam, svaki evro zaduženja je korak u sunovrat Srbije". Rečeno je na konferenciji SNS, decembra meseca 2012. godine, izgovorila gospođa Zorana Mihajlović.
Prošli put sam kazao, kada je bila rasprava u načelu – sekira koja padne u med, drva više ne seče. Ali, i prsti koji upadnu u med, ne mogu da drže tu sekiru. Lepo kaže naš narod – ne može da se bere med a da se ne ližu prsti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Za kraj pitam – zašto sada zadužujete Srbiju kada ste u predizbornoj kampanji tvrdili da to nećete raditi, jer to više nije vaša politička praksa?

Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić, replika. Izvolite.

Samo ću kratko.
Normalno, nije mi namera da disciplinujem ovde svoje kolege narodne poslanike, niti verujem da je to tako shvatio gospodin Đurić, a verovatno ni vi.
Podsetio bih samo na jednu stvar. Ugovor sa "Gazpromnjeft" je sledeći – Srbija ima 49%, a Rusija 51%. To je jedna stvar. Znači, nismo imali alternativu. Ako vi tako kažete da nismo pregovarali ni sa OMV, ni sa MOL, a bili su pregovori, to znam tačno i lobirao sam da to bude sa ruskom kompanijom.
Ne zaboravite, Srbija ima zlatnu akciju. Srbija može da zaustavi svaki proces i da natera svog partnera na rešavanje pitanja strateškim konsenzusom. To je mnogo važno da znate, za vašu informaciju.

Gospodin Đurić, replika. Izvolite.

Vrlo kratko.
Da podsetimo ljude, to nije bio jedini posao, bila je prodaja NIS i Ugovor o izgradnji, odnosno o održavanju Banatskog Dvora. U sva tri posla Srbija ima maksimalno 49%, ima neka garantovana prava kao manjinski akcionar. Bojim se da ćete ovim otvoriti pitanje, recimo, da li se u proteklih nekoliko nedelja radilo ili da li je menjan status preduzeća NIS - "Gazpromnjeft" i da li se možda na mala vrata smanjuju prava Republike Srbije kao suvlasnika? Bojim se da idemo tim procesom, ali to sada nije direktna tema dnevnog reda i ne bih da zloupotrebljavam postupak.
Neka ruska strana ili neka srpska strana proba da izbori ono što su imale druge zemlje. Druge zemlje su imale 50 – 50, imaju 50 – 50 i nisu napravile posao sa MOL. Bugarska nije napravila posao sa MOL. Ili, hajde da to uradimo na drugoj strani, kao neku vrstu kompenzacije.
Koliko godišnje novca ode na papirnate poslove kompanije "Jugoros gas"? Znate da je ta kompanija apsolutno nepotreban posrednik u poslu. Imao bih neko razumevanje da je to takođe kompanija 50 – 50, da Srbija i Rusija, odnosno "Srbijagas" i "Gazprom" dele na 50% tu proviziju koju uzmu, koja je nekada do 5%. To bi možda i bilo u redu, ako ruska strana insistira na takvom načinu poslovanja.
Ovde se radi o tome da smo manjinski partner i da izgubimo nekoliko miliona dolara svake godine. To za "Srbijagas" nije mali novac. Ni jedan novac koji je vezan pogotovo za ovu vrstu roba i usluga koje se pružaju građanima nije mali. Samo na tome insistiram.