Hvala.
Da li još neko želi reč? Izvolite.

Pošto se slabo i zna i dosta malo govori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ja sam se pripremila. Pretpostavila sam da ćete me tako nešto pitati. Prosto, to se kao prirodno nameće u svakoj raspravi koju vaša poslanička grupa vodi.
Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom predviđa da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine. Ovaj sporazum će sigurno važiti do ulaska Srbije u EU. Kada će to biti, to ne znam ja, ne znate ni vi. Možemo samo da nagađamo, ali nećemo se time baviti. Rekla sam da nikada neću licitirati datumima kao neki koji su ovaj posao obavljali pre mene, i ne samo oni nego je svako u ovoj zemlji voleo da procenjuje kada će to Srbija postati članica EU.
Osnovni princip ovog sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom jeste da je trgovina slobodna, sa izuzetkom spiska roba na koji se i dalje naplaćuje carina i na tom spisku je 39 proizvoda iz Srbije na koje se plaća carina prilikom uvoza u Rusiju i 17 proizvoda na koje se plaća carina prilikom uvoza iz Rusije u Srbiju. U julu 2011. godine je potpisan Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i o pravilima i određivanju zemlje porekla robe, uz Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine i ovim protokolom je liberalizovano oko 99% trgovine sa Ruskom Federacijom. Predviđeno je da se carina naplaćuje na određen broj proizvoda u našem izvozu. Ne bih ja sada nabrajala proizvode, ne bih vas zamarala time.
Ali, apsolutno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ni na jedan način ne ometa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisala sa EU kao prvi ugovorni odnos između Srbije i EU. Ako vi mislite drugačije, navedite mi samo u kom to delu SSP ili u kom delu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, gde se te dve stvari potiru, preklapaju i gde jedna drugoj smetaju? Znači, samo da ponovim – do ulaska Srbije u EU, što je jedan poduži period, važiće i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.

Hvala.
Replika, gospodin Đurić. Izvolite.

Trudio sam se da budem precizan. Ovi odgovori koje ste vi dali su tačni i oni su vrlo važni, ali nije to jedini segment naših odnosa sa EU i sa Rusijom. Dakle, radi se o nekim drugim elementima. U međuvremenu, postoje neke nove tendencije, neke nove odluke evropskih organa, pogotovo kada se radi o željenoj diversifikaciji, da tako kažem, izvora energenata, odnosno onih puteva ili onih prodavaca, dobavljača od kojih oni dolaze.
Kao što znate, sudovi u različitim zemljama, mislim i Evropski sud, u nekom trenutku su doneli odluke koje su postale obavezujuće. Ja sam vas pitao da li naši trenutni ugovorni aranžmani, recimo, nedavno zaključeni ugovor o dugoročnoj kupovini gasa od "Gasproma" odnosno od Ruske Federacije mogu da budu problematični, povodom otvaranja različitih poglavlja u pregovorima? Ne kažem da se oni neće primenjivati do datuma stupanja u članstvo, samo kažem da ćemo mi u međuvremenu imati obavezu ili da ih promenimo, da ih na neki način modifikujemo, što je moguće u poslu, ali onda ćemo ruskoj strani dugovati neku drugu vrstu kompenzacije ili penala a to nikad nije dobro.
U ovom trenutku sam se setio još jedne stvari. Recimo, da li ćemo moći da ispunimo jedno od ključnih pravila EU u oblasti energetske sigurnosti, odnosno bezbednosti, a to je ili da imamo sopstvene rezerve, apsolutno kontrolisane, pod našom ingerencijom, naftnih derivata za 90 dana ili da imamo svoju naftnu kompaniju? Da li ćemo mi to moći da ostvarimo uz ovakve aranžmane sa Ruskom Federacijom?

Hvala.
Izvolite, gospođo Grubješić.

Ne znam da li ćemo do tada imati našu naftnu kompaniju, do ulaska u EU. Ja se iskreno nadam da hoćemo, kao i većina nas, videćemo. Za sada imamo 49%. Pardon, nemamo više. Prodato je. Izvinjavam se. Imamo 49% od gasovoda Južni tok, ali, ulaskom u EU, to sam zaboravila da pomenem, kada prestane da važi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Srbija će primenjivati Sporazum o partnerstvu i saradnji, EU – Rusija, koji je na snazi od 1997. godine.
Može se očekivati da će EU i Rusija sklopiti novi sporazum, o kome se trenutno pregovara i koji će dodatno liberalizovati međusobnu trgovinu.
Rusija je po značaju treći uvozni partner EU. Učestvuju u ukupnom uvozu EU sa 10,6%. Kada je reč o izvozu, Rusija je četvrti partner EU i učestvuje u ukupnom izvozu sa 6,4%. Novi sporazum o kojem se trenutno vode pregovori između EU i Rusije – Partnerstvo za modernizaciju, dizajniran je da unapredi saradnju između EU i Rusije. Tako da ne vidim potrebu da stalno objašnjavamo ili da imamo dilemu jednu ili drugu. Jedno i drugo se apsolutno ne isključuje u ovom trenutku, što se tiče ekonomske saradnje.

Hvala.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Ne isključuje se, naravno, ako država pametno pristupi tom procesu. Upravo na to je usmerena moja ambicija da o toj temi razgovaramo. Energetska saradnja, cena gasa, uslovi pod kojima se isporučuje, bila je jedna od ključnih tema sastanaka samita EU i Rusije, koji je održan pre nekoliko dana.
Mene zanima da li naša Vlada, da li naša država na neki način učestvuje u tom procesu? Mi, naravno, ne možemo da učestvujemo, kao što to mogu zemlje članice EU, ali ako se već pravi nekakav okvir koji će i za nas, nadamo se što je moguće pre, ukoliko ne pobedi politika gospodina Atlagića, biti obavezujući, da onda budemo makar na toj strani u pregovorima, odnosno da pravimo sebi okvir koji nam je najbolji.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST CREDIT SUISSE BANK LONDON, VOJVOĐANSKE BANKE AD NOVI SAD, UNICREDIT BANK SRBIJA AD BEOGRAD I DEUTSCHE BANKE AG LONDON PO ZADUŽENjU JAVNOG PREDUZEĆA "SRBIJAGAS" NOVI SAD
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov iznad člana 1. i član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Sledeći su argumenti. Već smo davali garancije od 70 miliona evra za "Galeniku". Ona knjigovodstveno vredi 20 miliona evra. Prihodi su 50, rashodi su 80, gubici ogromni, preko 100 miliona. Neko je rekao da ide iz Vlade predmet, da ćemo sledeće godine probati da nađemo strateškog partnera. Odvaljena je cifra od 100 miliona…