Hvala.
Reč ima gospodin Zoran Ostojić. Izvolite.

Vidite, jeste u pisanom obliku da su nam ista obrazloženja, ali u usmenom izlaganju, verujte da su različita, za razliku od Vlade koja je samo jedno obrazloženje dala, a ne više.
Hajde da kažemo ovako, ko vodi Vladu u kojoj sedite? Nekako mi se čini da najbolje razume tu praksu, imali su tada reč, sada nemaju. Rekao sam da smo mi u pisanju amandmana bili kreativni. Nisam rekao da smo bili originalni.
Da, tu praksu su uveli ovi koji sada vode Vladu, odnosno stožer su Vlade, imaju većinu, imaju predsednika. U bici za bolje sutra, u pokušaju da vas sprečimo da učinite još zla, kad kažem još mislim na to da ste prvo prethodno sve ovo radili sa drugim partnerima, sada radite sa ovima koji razumeju ovo "briše se", legitimno je, ne pravim opstrukciju, pričam argumentovano, čak smo vas vraćali na dnevni red, vi ste počeli, ne vi, nego drugi, i mi želimo da sprečimo ono što svi vi znate da ne valja. Svi vi znate. Kad odete kući savest, savest je deo ljudskosti, vi znate da smo mi u pravu.
Koji je dugi način? Drugi način je da dobijemo priliku da obrazložimo još jedanput i još jedanput zašto sa ovakvom praksom vođenja države treba da se prekine. Zato nam je teško da slušamo kad se međusobno optužujete, kad objektivno postoji, bar na ovom i hiljadu drugih primera, nešto što se zove kontinuitet.
Promenili su se ljudi, ali se teško menja politika. Na kraju krajeva, možda je to prirodno. Ne može gospodin Atlagić, da ono u šta je verovao 40 godina, ovako sad promeni, kao na primer neko ko mu sada vodi stranku. Zato smo i govorili da je lako promeniti svoje mišljenje, ali je teško promeniti tuđe mišljenje koje je postalo pogrešno onda kad si ti imao pogrešno mišljenje. Kad 20 godina pričaš jedno i zaludiš stotine hiljada ljudi i onda posle 20 godina kažeš – e sad ja tako više ne mislim, mislim suprotno, tvoja je odgovornost da učiniš sve da te ljude koje si zaludeo i koji misle pogrešno i čija je politika, odnosno podrška politici dovela zemlju u katastrofu, da im kažeš sad i vi treba da promenite mišljenje, kao što sam ja. Ja sam odgovoran čovek i neću samo svoje mišljenje da promenim, nego ću učiniti sve da promenim i mišljenje stotina hiljada ljudi koji su mislili od belog da je crno, a od crnog da je belo i druge ljude ubeđivali u to.
(Marijan Rističević, s mesta: Da od belog je brašno.)

Hvala.
Reč ima gospodin Atlagić. Izvolite.
(Bojan Đurić, s mesta: Da li ste čuli ovo?)

Poštovana predsedavajuća…
(Bojan Đurić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodine Đuriću, slobodno možete da koristite mikrofon i da se prijavite. Ne morate da mi dobacujete.
Prethodno sam gospodinu Atlagiću dala reč za repliku.
Molim vas da budemo strpljivi.
Izvolite, gospodine Atlagiću.

Gospodin Ostojić verovatno mene ne poznaje ko sam i šta sam, ni kako sam mišljenje imao. Zaista ovo ne bih komentarisao, njegovo mišljenje o meni, a njegovo mišljenje o problemima znaju građani Srbije i šire, a znaju i mene, Hvala bogu. Ja isto njega ne poznajem. Ne znam otkud mu ovakve ocene? Hvala lepo.

Hvala.
Po Poslovniku, narodni poslanik Bojan Đurić,. Izvolite.

Rukopisi ne gore, gospodine Atlagiću, ali to je manje bitno.
Da li ste čuli primedbu gospodina Rističevića pre nekoliko minuta, gospođo Kovač? Ako niste čuli, onda u redu, onda nema povrede Poslovnika. Ja mislim da je to sramota za ovaj parlament.

Hvala.
Zaista nisam čula. Ništa zaista nisam čula sa ove strane. Pratila sam prethodnog govornika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, replika. Izvolite.

Ne znam kojim ste se mojim rečima našli povređeni, gospodine Atlagiću?
Iskreno da vam kažem, gledao sam vas na suđenju Slobodanu Miloševiću. Bili ste svedok tamo, a pre neki dan kad smo raspravljali o produženju mandata vojnika u misijama, pričali ste da je to u skladu sa vanjskom politikom Svetog Save i da sa Rusima imamo srodstvo pravoslavno vizantijsko.
Siguran sam da ste decenijama bili član Saveza komunista, a verujem da ste obavljali i visoke partijske funkcije u toj partiji. O tome sam mislio, kada je neko pričao kako su Srbi najstariji nebeski narod i kako je legitimno raditi šta god u odbrani ognjišta.
Ljudi koji su pripadali jednoj ideologiji postali su zaluđenici neke druge ideologije. Ti koji su zaludeli, ako su sada promenili mišljenje, treba da učine sve i da i njih vrate na pravi put. Ne mislim da je pravi put bio ono što ste decenije Saveza komunista, ali ne mislim zaista da šaljemo vojnike u skladu sa vanjskom politikom Svetog Save.