Hvala.
Sada da se vratimo na temu dnevnog reda.
(Zoran Ostojić, s mesta: Kako to mislite?)
Nisam vas razumela, gospodine Ostojiću? Šta kako mislim to? Molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda. Valjda sam ja zadužena za vođenje sednice?
Dakle, ukoliko niko ne želi reč o amandmanu, prelazimo na sledeći amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Dakle, naveo sam zbog čega tražimo da se usvoji naš amandman. Mislimo da će nastati nepopravljiva šteta davanjem ove garancije i da će garancija da se aktivira već početkom sledeće godine, posebno u okolnostima kada je rečeno da više garancija neće biti.
Priča da se sprema plan reorganizacije je prazna priča, jer ta priča traje već četiri godine i svaki put se pominjala kada smo davali garancije kada je prethodna Vlada to zahtevala.
U svakom slučaju, situacija u kojoj predstavnici sadašnje Vlade, ministarka govori tako o onome ko vodi "Srbijagas", a onda ta vlada traži da damo garanciju, priznaćete da nije baš sasvim prirodna i normalna. Bar u tom kontekstu, kad već u nekim važnim stvarima ne možete da se dogovorite, platforme itd, bilo bi lepo da povučete ove zakone, da se prethodno dogovorite, jer taj menadžment treba da bude na korist od ovog novog kredita ili treba da dođe neki drugi čovek.
Podsećam vas da je ta vlada imenovala ponovo Bajatovića pre usvajanja Zakona o javnim preduzećima, da ne bi potpao pod udar Zakona o javnim preduzećima, nekoliko dana pošto je gospođa ministarka sve ovo izgovorila o gospodinu Bajatoviću. Još jedan apel da uvažite naše argumente.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Ovo je vreme po amandmanu, naravno.
Pa, uz sve ove razloge o kojima smo do sada govorili, moram da se vratim na prvo pitanje koje sam postavio u večerašnjoj raspravi, a to je: za koje tačno namene će biti iskorišćeno 30 miliona evra koje dajemo "Srbijagasu", odnosno za koje se "Srbijagas" zadužuje u okviru projekta Južni tok?
Malo pre sam naveo šta sve spada u osnovna sredstva kompanije koja je osnovana da bi građane Srbije uredno snabdevala gasom. Dodaću sada još neku imovinu "Srbijagasa". To su koke i petlovi. Oko 101 hiljadu ih je imao "Srbijagas" na kraju 2011. godine.
Ne znam, ne bavi se time "Gasprom", o kome toliko govorite, ne bavi se takvim poslovima i ne bavi se ni jedna druga gasna kompanija ni u okruženju, ni u Evropi.
Ovde je mnogo govoreno o tome da ćemo u budućnosti dobiti povoljnije cene. Zanima me u ovom trenutku taj odgovor, očekujem od gospođe Grubješić, kako je na kraju zatovreno pitanje vraćanja duga od 30 miliona s kraja 2000. godine? Da vas podsetim, vi to odlično znate, to je onaj dug koji je nastao tako što je Vlada Zorana Đinđića, odnosno Vlada formirana posle "Petog oktobra", želela da uđe u reviziju starog sporazuma sa Rusijom, sporazuma Mirka Marjanovića i za tih nekoliko meseci pregovora je nastao taj dug i on se vukao nerešen do danas. "Srbijagas" je, prema rečima ministarke ili ministra Bačevića, preuzela obavezu da taj dug vrati. Od kojih sredstava će se taj dug vratiti i pod kojim uslovima?

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o tome da smo mi zaista želeli da se u stvari ovaj zakon povuče iz procedure, zato što smo svesni posledica koje će nastupiti ukoliko ovaj zakon bude usvojen, odnosno, ukoliko vladajuća koalicija bude u ovom parlamentu glasala za ovaj zakon.
Mi to nismo mogli na drugi način da postignemo, odnosno, nismo mogli na drugi način da podnesemo amandmane nego samo tako da se svaki pojedinačni član ovog zakona, kao i svih ostalih zakona koji su danas na dnevnom redu, jednostavno brišu. To nije ništa neobično, to se već dešavalo u parlamentu, to jesu radili pravni prethodnici stožerne stranke koja je danas na vlasti i to je prosto legitimno. Mi na to imamo pravo.
Međutim, vi prosto nemate pravo na to da tu spiralu zaduživanja samo nastavite da gradite. Dakle, nemate pravo da ovu državu još više zadužujete i nemate pravo da obrazloženje za to nalazite u propustima nekih prethodnih vlada. Sada ste vi na vlasti, vi morate da preuzmete tu odgovornost. Vi ste ti koji ste potvrdili mandat starom-novom direktoru "Srbijagasa", vi ste ti koji govorite, malo po kuloarima, malo po medijima, malo po žutoj štampi, da nešto niste zadovoljni sa menadžmentom "Srbijagasa". Međutim, faktički, ništa ne preduzimate. Dakle, ostaje na čelu "Srbijagasa" čovek koji je i u prethodne četiri godine bio direktor. Ponovo će da vodi tu veliku kompaniju.
Nastavljate zaduživanje. Mi u ovom obrazloženju zakona nismo videli nijedan, apsolutno nijedan jedini argument koji govori u prilog tome zašto i kako mislite da će da se poštuje namena kredita za koji se garantuje.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Bojan Đurić, Ivan Andrić i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Mislim da smo o ovome već dovoljno rekli i više neću analizirati sve aspekte zbog čega je neprihvatljivo da na ovaj način dajemo nove garancije "Srbijagasu". Ali, moram da završim ovaj deo o "Srbijagasu" jednim pitanjem koje zapravo ima najviše veze sa ovim što je vaš resor, potpredsednice Vlade. Znam da i vaša politička partija, ni kada su pisani i usvajani energetski sporazumi ili naftno-gasni sporazumi sa Rusijom nije bila zadovoljna svim njihovim elementima. Kako vam danas izgleda sa pozicije potpredsednice Vlade zadužene za evropske integracije? Da li neki elementi tih poslova, tih sporazuma, onako kako oni glase, ili neki elementi u međuvremenu preuzetih obaveza, mogu da budu problematični sa stanovišta naših evropskih integracija, bilo sa stanovišta sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ili budućih pregovora o članstvu Srbije u EU?

Hvala.
Da li još neko želi reč? Izvolite.

Pošto se slabo i zna i dosta malo govori o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom, ja sam se pripremila. Pretpostavila sam da ćete me tako nešto pitati. Prosto, to se kao prirodno nameće u svakoj raspravi koju vaša poslanička grupa vodi.
Sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom predviđa da se za robu za koju se može dokazati da je poreklom iz Srbije ne plaća carina kada je namenjena za tržište Rusije, osim ako nije izuzeta iz režima slobodne trgovine. Ovaj sporazum će sigurno važiti do ulaska Srbije u EU. Kada će to biti, to ne znam ja, ne znate ni vi. Možemo samo da nagađamo, ali nećemo se time baviti. Rekla sam da nikada neću licitirati datumima kao neki koji su ovaj posao obavljali pre mene, i ne samo oni nego je svako u ovoj zemlji voleo da procenjuje kada će to Srbija postati članica EU.
Osnovni princip ovog sporazuma o slobodnoj trgovini s Rusijom jeste da je trgovina slobodna, sa izuzetkom spiska roba na koji se i dalje naplaćuje carina i na tom spisku je 39 proizvoda iz Srbije na koje se plaća carina prilikom uvoza u Rusiju i 17 proizvoda na koje se plaća carina prilikom uvoza iz Rusije u Srbiju. U julu 2011. godine je potpisan Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz režima slobodne trgovine i o pravilima i određivanju zemlje porekla robe, uz Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000. godine i ovim protokolom je liberalizovano oko 99% trgovine sa Ruskom Federacijom. Predviđeno je da se carina naplaćuje na određen broj proizvoda u našem izvozu. Ne bih ja sada nabrajala proizvode, ne bih vas zamarala time.
Ali, apsolutno, ovaj sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ni na jedan način ne ometa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine potpisala sa EU kao prvi ugovorni odnos između Srbije i EU. Ako vi mislite drugačije, navedite mi samo u kom to delu SSP ili u kom delu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, gde se te dve stvari potiru, preklapaju i gde jedna drugoj smetaju? Znači, samo da ponovim – do ulaska Srbije u EU, što je jedan poduži period, važiće i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom.