Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću oko uporednog zakonodavstva. Ko vodi prekršajni postupak kada su u pitanju carinski postupci? Jedan diplomirani pravnik i dva carinska službenika. To sada već ima u zakonu.
To da su lica koja se nalaze u sastavu komisije ne ispunjavaju uslove, samo ću pročitati šta se članom 141. opredeljuje kada bi mogao da bude član republičke komisije. To je – za predsednika republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove potrebne za izbor za sudiju osnovnog suda, osim u vezi sa Pravosudnom akademijom i ko ima radno iskustvo od pet godina u oblasti javnih nabavki.
U stavu 3. se kaže – za člana republičke komisije može biti birano lice koje ispunjava uslove za izbor za sudiju osnovnog suda, osim uslova u vezi sa Pravosudnom akademijom i ko ima radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Isto tako, u stavu 5. se kaže – da se najmanje četiri člana republičke komisije bira među licima koje ispunjavaju uslov iz stava 3. ovog člana.
Znači, ta komisija će imati četiri pravnika od šest članova koji moraju da ispunjavaju uslove da bi bili sudije osnovnog suda. Zašto je bitno da ovo stoji u zakonu? Osim što imamo negativna iskustva, kada je u pitanju pokretanje i vođenje postupka u vezi kršenja Zakona o javnim nabavkama sa našim sudovima za prekršaje, imamo i situaciju, a to moram da kažem, da je za mnoge od sudija za prekršaje postupak javnih nabavki je postupak za koji nemaju dovoljno prakse i iskustva. Imali smo situacije, i ako neko ko ispunjava određene uslove, a nije radio u toj oblasti, sudi u nekom prekršajnom postupku da da oslobađajuće presude baš zbog toga što nema dovoljno iskustva u ovoj materiji.
Ostajemo pri tome da republička komisija ima pravo da vodi prekršajni postupak za kršenje odredbi ovog zakona, pogotovo iz razloga što je kapacitet tih ljudi takav da oni mogu da budu sudije osnovnog suda.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Gospodine Arsiću, u produžetku ili u sredini člana 141. koji ste čitali stoji da za člana republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti, ekonomske i tehničke-tehnološke nauke na studijama drugog stepena. Znači, članovi republičke komisije biće ljudi koji nemaju nikakvo pravno znanje i koji su tu iz stručnih razloga, što je potpuno opravdano. To ne sporimo, čak šta više i podržavamo.
To samo govori u prilog nama, našoj činjenici, našem argumentu, našem amandmanu da prvostepeni prekršajni postupak treba da vode sudovi za prekršaje. To je nešto što je za nas, u ovom trenutku, potpuno ispravno, da uspostavimo jedan jedinstven pravni sistem u Republici Srbiji i da se fokusiramo na prekršajne sudove koje treba ojačati, osnažiti, poboljšati da bi mogli da sprovode svoje postupke. Na ovaj način uvodimo konfuziju.
Što se tiče Uprave carina, Uprava carina je po meni nešto potpuno drugačije od onoga što imamo u ovom zakonu. Ne možete porediti deo Ministarstva finansija, jer Uprava carina spada u deo Ministarstva finansija, sa republičkom komisijom. Potpuno je neadekvatno poređenje i po nadležnosti, i po odgovornosti, i po ovlašćenjima koje ima Uprava carina.
Razmislite još jednom o tome da se kroz izmenu Zakona o prekršajima formira posebno veće u prekršajnim sudovima koji bi na efikasan način rešavalo pitanja po žalbama iz postupka javnih nabavki. To je za nas rešenje koje bi bilo potpuno u skladu sa pravnim poretkom. Tada ne bi bilo iskakanja, jer ako napravimo presedan, izuzetak, u ovom slučaju, desiće se da će u narednim zakonima organ koji se bude formirao hteti da vodi prvostepeni organ za prekršaje.
Prosto, predlažemo rešenje koje bi bilo potpuno usklađeno sa pravnim poretkom i koje bi omogućilo jednu izvesnost u postupcima, koji se vode pred sudovima, za sve učesnike u takvim postupcima.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Ponovo ću da podsetim da Komisija ima šest članova i predsednika. Četvorica moraju da budu diplomirani pravnici i moraju da ispunjavaju uslove da mogu da budu i sudije osnovnog suda. Samo tri člana pripadaju drugoj grupaciji, što ne znači da ne mogu i ta tri člana da budu pod istim uslovima izabrani, odnosno da ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana.
Ne mogu da kažem da delimično niste u pravu, ali činjenica jeste da, kao što i naša mreža osnovnih sudova i sudova posebne nadležnosti, zbog čuvenih zakona koji su bili glasani 2008. i 2009. godine, je još uvek u jednom stanju da nije dovoljno funkcionalno.
Osnivanje jednog takvog posebnog suda za prekršaj, koji bi se bavio samo iz oblasti privrednog kriminala za prekršajna dela, u ovom trenutku, ja sam vas tako razumeo, hajde da ne bude samo za postupak javnih nabavki, nego da bude za prekršaj iz oblasti privrede, u ovom trenutku stvarno nije moguće da izađemo u susret, imajući u vidu kakvo nam je finansijsko stanje.
Ovako imamo komisiju koja mora da postoji i zašto ne bi ona koja ima, budite sigurni, daleko veći kapacitete, nego sada naši sudovi za prekršaje, da vodi prekršajni postupak?
U svakom slučaju, zahvaljujemo se na dobrim namerama da popravite ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, kolege poslanici, ovo je jako važna tema, obzirom da se sad otvorilo nekoliko pitanja koja ukazuju na konceptualne razlike, razlike u pristupu.
Pozvaću se samo na obrazloženje zašto je odbijen naš amandman. Upravo iz toga proizlaze ovi problemi. Rekli ste da su prekršajni sudovi pokazali izuzetni neefikasnost. To piše u obrazloženju za odbijanje amandmana, a sada tokom diskusije ste rekli još niz stvari koje zaista zavređuju komentar, jer mogu da stvore probleme u narednom periodu. Rekli ste da su sudije loše radile u predmetima javne nabavke i da su donosile presude zbog neiskustva kojima su oslobađale pojedina lica za koje je neko pretpostavio ili ko je pokrenuo prekršajni postupak, da bi se o tome odlučivalo.
Ako već ulazimo u tu polemiku, onda treba da vidimo ko je to utvrdio. Ovde je jedna grupa od 138 narodnih poslanika predložila zakon i ovako iznete ocene. Znači, vi imate uvid u te podatke i da su veliki broj predmeta, koji su se vodili u prekršajnim sudovima po javnim nabavkama, radile sudije koje su neiskusne, koje ne znaju taj posao i da su loše presuđivale. Gde je opasnost tog stava? Ako iz toga izdvojite zaključak da prekršajni sudovi ne treba to da rade, to znači da sutra neki predlagač zakona može niz oblasti da izuzme iz prekršajnog postupka i da formira posebne organe koji će da presuđuju na osnovu procene da su nestručne i neiskusne sudije to radile.
Slažem sa vama i to je bila osnovna kritika DSS sve ove četiri godine, da je pravosuđe u jako lošem stanju i da je loš zakon o mreži sudova i da je loš reizbor i da su predmeti prepunili sudove i da ima velikih problema u pravosuđu, ali ne možemo na osnovu toga izuzimati oblast iz pravosuđa i dodeljivati specijalizovanim organima. Tu nastaje problem.
Znači, pre nego što se uđe u takve kvalifikacije, naravno, treba da se uradi ozbiljna analiza i da se kaže – mi imamo podatke o broju prekršajnih predmeta koji su rešeni na ovaj i na ovaj način, o sudijama koje su to radile, pa da se pokrenu postupci protiv tih sudija koje su neiskusne, nestručne, nesposobne, koje su presuđivale.
Jako je važna tema i zato smo insistirali da se ne formira poseban sud, nego da se formira veće koje bi se bavilo ovim poslovima i da se vidi u okviru prekršajnog suda da li postoje sudije koje bi se na ovoj temi specijalizovale. Ovako možemo ući u jednu situaciju da se stvara atmosfera da su sudije u pojedinim temama nestručne i da moramo da izuzimamo pojedine oblasti iz prekršajnih sudova, da ih dodeljujemo specijalizovanim organima, državnim organima, posebnim organizacijama koje bi vodile prekršajne postupke, a svi znamo da u mnogo takvih slučajeva su propisani prekršaji za pojedina dela.

Reč ima gospodin Arsić.

Ne bih da budem zlurad, da me tako shvatite, ali vaša vlada je uvela tu praksu da carine imaju svoje sudije za prekršaje.
Ne možete da merite Ministarstvo finansija sa ovom komisijom, koja je nezavisnjna u svom radu, a Ministarstvo finansija, koje vodi prekršajni postupak preko Uprave za carine, je organ izvršne vlasti. Ko ima veću nezavisnost?
Zbog takvih odredbi Zakona o carinskom postupku i o carinskoj administraciji otvorite sajt Ustavnog suda, pa vidite koliko im se osporava. Pozivam se na to, da vidite kako izgledaju paralelni sudovi iz organa državne vlasti, a sasvim drugačije ova materija koja se reguliše.
Što se tiče sadašnjih sudija za prekršaje, ti podaci koje vam iznosim bili su dostupni svima. Čak je jedan vaš poslanik bio kada je bila rasprava o javnim nabavkama, kada je učestvovala i DRI, kada su oni izneli svoje podatke u koliko su predmeta postupili i podneli prekršajne prijave, koliko krivičnih prijava, koliko je bilo oslobađajućih, koliko je bilo pravosnažnih. Što je najgore, kada su sudovi za prekršaje u pitanju, postupak donetih pravosnažnih, bez obzira da li su oslobađajuće ili nisu, jedva da se kreće 10%. U tome i jeste problem.
Sada ostavite nama da za ovaj mandat uredimo sudove za prekršaje, da ih ospsobimo da počnu da rade posao kako treba, a slažete se da to nije moguće uraditi za nekoliko meseci, a da ovaj zakon uđe u primenu i ne trpi dok se to ne desi. To je bila naša namera. Kada se sudovi za prekršaje opšte nadležnosti urede, postave na sistem kako treba, onda ćemo sigurno imati izmene i dopune ovog zakona, da nadležnosti vratimo njima koje im i pripadaju, ali do tog trenutka ne smemo da dozvolimo da jedan zakon trpi zbog posledica koje je neko drugi proizveo, a koje nažalost svi mi doživljavamo.

Hvala.
Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Radaković, Jovana Joksnjimović i Biljana Hasanović Korać.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Radaković. Izvolite.