Imamo neku nedoumicu i zaista je ovde, kao što smo rekli, sve zaista bila dobra namera. Ovde želimo, možda mi nismo dobro razumeli ova rešenja koja ste vi stavili, pa želimo da nam pojasnite. Ako ne, nadamo se da ćete prihvatiti ovaj naš amandman zato što mislimo da član 149. stav 3. koji reguliše da ponuđač može da podnese zahtev za zaštitu prava najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda. Do sada je to bio poslednji dan za podnošenje ponuda.
Jasna nam je namera da ste želeli da sprečite zloupotrebe da ponuđači koriste mehanizam da pokrenu zahtev za zaštitu prava u poslednjem trenutku i to je u redu. Ali, imamo jedan mali problem, član 63. kaže… Ne znam da li da ponovim?
(Predsednik: Samo nastavite.)
Dobro. U članu 63. se kaže da ponuđači imaju mogućnost da u roku od pet dana pre isteka roka za predaju ponude mogu da traže pojašnjenje što se tiče postupka konkursne dokumentacije, sadržaja poziva i šta ako u tih pet dana ponuđač traži pojašnjenje što se tiče, recimo, tenderske dokumentacije? Naručilac da pojašnjenje, to onda postaje sastavni deo dokumentacije. Onda ponuđač, kako smo mi videli, tražila sam da mi date pojašnjenje jer možda nismo najbolje razumeli, ne može da podnese zahtev za zaštitu prava ponuđača zato što je ovim članom 149. stav 3. rečeno da je to bilo najkasnije sedam dana pre isteka roka za podnošenje ponuda.
Još jednom ću naglasiti da mi razumemo vašu nameru, da ste želeli da sprečite ove zloupotrebe u poslednjem trenutku, da ponuđači izađu sa zahtevom, ali, trebali su da se usklade ovi rokovi. Možda da smo stavili da nije najkasnije sedam dana, nego četiri dana, da bar 24 sata imaju? Ili da se nađe neko rešenje, ako ste već odbili brisanje ovog člana, tj. stava 3. člana 149, mogli ste kao predlagač da predložite i da uskladite ovo nekim predlogom da rok bude drugi. Hvala.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Iz jednog prostog razloga, zato što onog trenutka kada zatraži da mu se objašnjenje, on je zaustavio rokove za podnošenje žalbe i sada oni počinju da teku od onog trenutka od kada mu bude dostavljeno pojašnjenje.

Hvala.
Na član 153. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petković.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Naš amandman je u funkciji da se postupak ubrza. Prosto, to je član koji govori o postupanju naručioca posle prethodnog ispitivanja zahteva za zaštitu prava ponuđača i roka u kome se ispituje, naravno. Mi samo kažemo u članu da se dopuni tačka 1. da se posle reči – zaštitu prava, dodaju reči – ukoliko kao osnovan oceni svaki od navoda podnetog zahteva za zaštitu prava.
Mi preciziramo ovaj član, upravo radi efikasnosti primene ovog zakona, da bi se sprečile podnošenje onih zahteva za prethodno ispitivanje koji bi bili u funkciji odugovlačenja postupka. Mi ovde govorimo samo da se ovaj član dopuni sa rečima - ukoliko kao osnovan oceni svaki od navoda za zaštitu prava ponuđača. Znači, da može da se uzme u obzir samo onaj zahtev koji je osnovan, a da oni zahtevi koji su neosnovani i koji nisu u funkciji efikasnog sprovođenja određene nabavke, efikasnosti postupka, tačnosti, istinitosti, da se ti zahtevi odbace koji su u funkciji zloupotrebe prava koje se garantuju ovim zakonom.
Smatramo da ovo rešenje može da doprinese da se spreče zloupotrebe postupak koji će sigurno biti ukoliko neko ima nameru da se sam ovaj postupak nabavke kompromituje i da se spreči izbor najpovoljnijeg ponuđača. Hvala.

Hvala.
Na član 156. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ranka Savić, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 157. amandman je podneo narodni poslanik Saša Dujović.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 157. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petković.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Ovo je jedan u nizu amandmana koji se odnosi na prekršajni postupak. Mi tražimo ovde da se iz člana koji se odnosi na odluke republičke komisije izbriše – odlučivanje o prekršajnom postupku i to je u skladu sa onim što smo ranije predlagali, gde se mi ne slažemo da republička komisija ima mogućnost donošenja prvostepenih prekršajnih odluka.
S toga konzistentno kroz sve ostale članove imamo amandmane koji brišu to ovlašćenje republičke komisije, jer smatramo, ponoviću to i ovde, da treba raditi na unapređenju prekršajnog suda. U okviru prekršajnog suda izmenom zakona predvideti posebno veće koje bi se bavilo i postupcima državnog revizora i postupcima kroz Zakon o javnim nabavkama i kroz mrežu sudova koja svakako nije dobra i tu se slažemo da to treba popraviti i napraviti jedan sistem, pravosudni, koji će u Srbiji funkcionisati.
Mi imamo jedan pravosudni sistem koji sporo funkcioniše i nakon gromoglasne reforme koja je najavljivana prethodnih godina, taj sistem ne funkcioniše. Opet su sudovi usko grlo pravde, izricanja pravde, sprovođenja pravde u Srbiji. Mi ovde treba da menjamo sudove i da menjamo mrežu sudova, a ne donosimo rešenja koja su hibridi u našem pravnom sistemu, koji mogu u nekom trenutku da naprave štetu i da otvore jedno pravilo da svi organi koje ćemo ovde formirati ili organi čije ćemo način rada menjati, da im damo da vode prekršajne postupke. Time da napravimo haos i unesemo zabunu u ustavnu odredbu gde građani imaju pravo da znaju kako funkcioniše pravni sistem i da napravimo jedan haos i da sludimo građane, ponuđače, naručioce, pred kojim sudovima i na koji način se vodi postupak.
Zato smatramo da treba promeniti mrežu sudova, dopuniti Zakon o prekršajnim sudovima i republičkoj komisiji ostaviti onu nadležnost koju ima. Državni revizor je ustavna kategorija. Republička komisija je institucija koja se uvodi zakonom. Znači, ostaviti nadležnost koju ima državni revizor a to je da pokreće prekršajni postupak. Hvala.

Hvala.
Na član 161. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petković.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Verovatno smo mi iz DSS možda i dosadili predlagaču i javnosti, ali prosto, mi smo ozbiljno pristupili rešavanju i analizi ovog zakona, stavili smo veliki broj amandmana, od kojih ni jedan nije prihvaćen, a javnost je imala prilike da vidi, jer su sve to argumentovani amandmani, smisleni, koji su u funkciji popravljanja ovog predloga zakona i gotovo čitavog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Mi smo tražili da se briše član 161. – kontrola kod naručioca, jer smatramo da se članovima republičke komisije za koje smo već videli da nisu svi pravne struke, da ima onih koji imaju znanja iz nekih tehničkih nauka, koje nemaju veze sa pravom, daje ovlašćenje organa, da kažem, organa MUP ili poreske policije.
Samo ću pročitati - član republičke komisije koji sprovodi kontrolu, ovlašćen je da izvrši pregled, kopiranje dokumentacije u vezi sa predmetnom javnom nabavkom, ali to sve u prostorijama naručioca, za pečat i poslovne prostorije, dokumenta za vreme kontrole, uzme izjave od predstavnika naručioca i drugih zaposlenih kod naručioca. Ako je potrebna posebna pisana izjava, odrediće se rok za dostavljanje izjave republičkoj komisiji.
Ovo su nadležnosti iz domena drugih postupaka koje sprovodi policija i koje sprovodi tužilaštvo i koje u nekim oblastima sprovodi finansijska policija, davanje republičkoj komisiji nadležnosti da pečate poslovne prostorije, dokumente, da saslušavaju predstavnike naručioca i ovlašćenje koje daleko prevazilazi stručne sposobnosti članova republičke komisije. Naša je bojazan da ovo može da dovede do niza zloupotreba prilikom realizacije ovog člana.
Drugo, meni je žao što kolega Cvijan nije tu, koji je predsednik Odbora. Sa njim sam pričao pre ove sednice, da je ovo vrlo nategnuta ustavna kategorija, da se dozvoli da članovi komisije, bez ovlašćenja suda, saslušavaju pečate prostorije. Imovinska prava, povreda stana, prava prostorija, mogu da se ograniče jedino na osnovu zakona i na osnovu sudske odluke.
Ovde dolazimo u situaciju da članovi republičke komisije, koji možda nemaju znanje iz prava, procesnog prava ili bilo koje drugo saznanje iz toga kako se vodi ova vrsta istražnog postupka, idu kod naručioca, saslušavaju pečate prostorije, istražuju, vrše ovlašćenja tužilaštva, policije ili finansijske policije. Za nas, ovo rešenje je krajnje ustavno sporno i može da otvori niz mogućnosti za zloupotrebe, koje mogu da imaju nesagledive posledice.
Zamislite da sada neko dođe u neko javno preduzeće, da zapečati sve prostorije, saslušava ljude, saslušava direktora, a da to nije ni tužilac, ni policija, ni finansijska policija, niti ima odluku suda da to može da radi. Ovo otvara mogućnost za zloupotrebe i samim tim što ta lica, članovi republičke komisije, ne moraju po pravilu da imaju znanja, neophodna za vršenje ovog posla.
Smatramo da nije dobro da ovo postoji. Ako postoji potreba, naravno, postojaće da se vrše ove nadležnosti, da republička komisija treba da uspostavi dobru saradnju sa tužilaštvom i policijom i da se krajnje efikasno, kao što je to sada i počeo potpredsednik Vlade, Vučić, vrši borba protiv korupcije i da se krajnje efikasno i brzo sankcionišu oni koji bi prekršili ovaj zakon.
To je ono što, u ostalom, svima nama treba da bude cilj, da svi segmenti društva i države funkcionišu dobro i efikasno, a ne da pokušavamo da u jedan zakon utrpamo i prvostepene prekršajne postupke, i ovlašćenja tužilaštva, policije, članova republičke komisije i sve ostalo da bi se obezbedila efikasnost.
Cela država mora efikasno da funkcioniše. Kao što sada Vlada ima apsolutnu i bezrezervnu podršku za borbu protiv kriminala i korupcije, tako ćete imati podršku u svim drugim segmentima koji se odnose na izgradnju efikasne države, koja će da se obračuna sa kriminalom korupcije i kroz ovaj zakon i kroz sve druge zakone koji to mogu da obezbede. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Arsić. Izvolite.