Apsolutno se slažemo, to su svi naši predstavnici rekli, da je bilo ogromnih zloupotreba u javnim nabavkama i da je motivacija predlaganja ovog zakona apsolutno opravdana. Čak smo rekli da je veliki broj rešenja koje predlaže ovaj zakon dobar. Mi smo ponudili amandmane koji će ovo da poprave, ali ne možemo da prihvatimo činjenicu da se borimo protiv zloupotreba u javnim nabavkama, da kršimo neka vekovna pravila da jedan organ ne može da optužuje, da utvrđuje istinu i da presuđuje.
Hoćemo da verujemo u institucije, hoćemo da verujemo u tužilaštvo, hoćemo da verujemo u sudove. Ako kažemo – mi njima ne verujemo, to će da radi neki organ, to stvara opasne presedane.
Možemo da se složimo da institucije nisu bile dobre, ali ne možemo da princip da se poštuju institucije i njihov rad ignorišemo. U ovom slučaju naša razlika između vas i nas u ovom konceptu je da mi hoćemo da verujemo institucijama, bez obzira na probleme koje imaju i da njima prepustimo da rade i da jačajući te institucije dođemo do toga da se ovaj zakon najefikasnije moguće primeni i njegova dobra rešenja u praksi spreče zloupotrebe. Ne želimo da stvaramo posebne organe koji će koncentracijom moći u svojim rukama te iste institucije devalvirati. Želimo da jačamo institucije i koje naš osnovni zahtev. Želimo da poštujemo pravila koja su svugde poštovana.
Još jednom da ponovim. Ne može organ, koliko god preka potreba bila da se spreče zloupotrebe, da utvrđuje i da presuđuje.

Hvala.
Izvolite, gospodine Mihajlov. Po amandmanu?

Da.
Republička komisija ima sedam članova. Imajući u vidu sve ovo što je gospodin Palalić rekao, da republička komisija odlučuje o postupku zaštite i prava ponuđača, to je prvo ovlašćenje, jedno veće republičke komisije, da članovi republičke komisije istražuju, sprovode istražni postupak, pečate prostorije i sve ostalo i treće ovlašćenje da vodi prekršajni postupak, a imamo samo sedam članova republičke komisije. Od koliko članova će se sastojati veća republičke komisije ukoliko će od tih sedam članova biti pet pravnika, od četiri do pet, da kažemo da ima pet? Znači, pet pravnika treba da formiraju tri veća koja će da odlučuju u jednom postupku. Od tih pet pravnika nijedan ne sme da se ponovi da bude u ta dva veća, jer bi to značilo da je sam postupak po sebi ništav zato što ne može i u jednom i u drugom postupku da odlučuje isti član republičke komisije.
Vi hoćete da mi kažete da pet sudija, pet članova republičke komisije, u tri postupka koja će se voditi pred republičkom komisijom, a to je odluka o zaštiti prava, da određeni članovi republičke komisije idu i sprovode istragu u prostorima naručioca, da vide da li postoji ugovor, da li ne postoji ugovor, da saslušavaju, da pečate prostorije i da u treći postupak koji će da vodi, a to je prekršajni postupak, i sve je to tih pet ljudi. Mislim da nije realno da se taj postupak sprovede na način kako ste ga planirali. Onda treba da predvidimo da republička komisija ima mnogo više članova, da se formira posebno prekršajno veće koje bi se samo tim bavilo u okviru republičke komisije i koje ne bi imalo dodira sa svim ovim prethodnim postupcima koji slede raspravu o prekršaju koji će se učiniti.
Mislim da ovako postavljenu, sa ovim brojem članova republičke komisije će ovo biti teško sprovodivo i dolazićemo u situaciju da neke odluke neće moći da se sprovedu zbog nedovoljnog broja članova, zbog sukoba interesa i zbog toga što će dolaziti do ovoga da te kadija u jednom postupku tuži, a u drugom sudi i dolaziće do toga da će opet sistem da se parališe.
Zato razmislite o povećanju broja članova Republičke komisije, ili ako, već insistirate na prvostepenom prekršajnom veću u okviru Republičke komisije, da se ona posebno formira i da se ti članovi Republičke komisije bave samo tim poslom, da nemaju dodira sa ovim drugim, kako bi se obezbedilo ustavno načelo nepristrasnog suđenja u prekršajnim i svim drugim postupcima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Stalno se ponašate kao da je Komisija strana u postupku. Ona je arbitar. Nije strana u postupku, ona je arbitar u postupku javnih nabavki, o tome se radi, između ponuđača i naručioca javne nabavke. Zašto sada dovodite tako nešto u pitanje, s jedne strane?
S druge strane, ko bira te članove Komisije? Narodna skupština. Ona i bira i razrešava. Vama one dobre odredbe zakona razumem da nisu sporne i voleo bih da možemo i da imamo kapaciteta, ne kao predlagača, nego da država ima kapacitet da tu bude i više članova, da to bude, kao što vi predlažete da bude i posebno veće za prekršaj u sastavu tog organa. Ali ne možete da kažete, u suštini, prekršajni postupak u ovom delu je na nivou upravnog spora. Postoji sudska zaštita i ne možete da kažete – kadija te tuži, kadija te sudi. Pokrenulo je, dobilo je rešenje i na osnovu tog rešenja je neko uložio žalbu Upravnom sudu. Ako ima osnova, žalba će da bude usvojena.
Prevashodni cilj jeste da pokušamo sa onim resursima koje danas imamo, i finansijskim, i tehničkim i kadrovskim da smanjimo mogućnost zloupotreba u postupku javne nabavke.
Isto tako sam potpuno siguran, zato što je ovaj zakon u mnogo čemu novina, da će da pokaže i svoje dobre strane, ali da će da pokaže i svoje loše strane. Od toga ne bežimo i to prihvatamo kao deo odgovornosti. Ne bežimo od toga da tamo gde smo pogrešili, napišemo izmene i dopune zakona i otklonimo te greške. Hajde da pokušamo da donesemo zakon da vidimo gde je on to dobar a gde loš. Ovako ako nastavimo, zahvaljujem se na konstruktivnim raspravama, ali ako nastavimo ovako, u suštini, samo usporavamo donošenje ovakvog zakona.

Reč ima narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.
Samo da vas obavestim, gospodine Petkoviću, vaša poslanička grupa ima na raspolaganju još pola minuta.

Pošto zaključujemo ovu raspravu, hoću da kažem da će nju obeležiti jedna potpuna kontradiktornost, gospodine Arsiću.
Kada ovde govorimo o Republičkoj komisiji za zaštitu prava i da tu postoji koncentracija moći, vi kažete da je to nezavisan i stručan organ. Kada ja podnesem amandman da treba da se poštuje dostojanstvo Republičke komisije, vi u obrazloženju kažete – veliki stepen nezavisnosti dovodi do neodgovornosti u radu. Odlučite se da li je u pitanju nezavisan organ ili nije, da li je samostalan ili nije, a ne ad hok, od amandmana do amandmana, da iznosite stavove koji nisu konzistentni.

Vreme. Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Nezavisnost se ogled u donošenju odluke, a kontrola se ogleda u podnošenju izveštaja. To je očigledno moja i vaša različitost u pogledu shvatanja nezavisnosti. Ta komisija mora da podnosi izveštaj Skupštini i da bude pod kontrolom Skupštine. Ona nije nezavisna od Skupštine, šta je uradila, već je ona nezavisna dok vodi postupak, a odgovara nama za rezultate tog postupka jesu li oni bili u skladu sa zakonom ili nisu. Ne može da bude apsolutno nepovredivost za odlike koje se ne donose u skladu sa zakonom, pa makar to bili i članovi ove komisije.

Petar Petković, replika. Izvolite.