Gospodine Arsiću, vi to tako niste definisali. Ta razna tumačenja , evo još nismo ni usvojili zakon, već otvaraju mogućnost za razne zloupotrebe. To je jedno.
Drugo, ako treba Republička komisija da podnosi izveštaje Skupštini Srbije, da li to znači da mi treba da budemo zatrpani gomilom materijala i da radimo posao Republičke komisije, umesto da taj posao prepustimo njima, jer ih zbog toga i biramo? Suština je upravo u tome, da li imamo jedan organ koji treba da bude nezavisan, koji treba da podnosi Skupštini Srbije izveštaj, ali da onda kada ga podnosi, samim tim Republička komisija prestaje da bude nezavisna?
Šta imamo kao posledicu kada imamo takav primer? Imamo to da će se vršiti direktan politički pritisak i onda džabe donosimo ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kolega, mislim da jeste problem ove države što Narodna skupština često nije bila u funkciji da razmatra izveštaje državnih organa.
Kao opozicioni poslanik, voleo sam i pokušavao sam da znam šta to rade državni organi, kakvi su njihovi izveštaji, da ih vidim, da ih razmatram, da pričam o njima u ovoj sali. Vrlo retko sam imao tu priliku. Zato ako ta gospoda koja su u Komisiji i koji sede u Komisiji znaju da će jednog dana svi da sednu ovde i da budu kritikovani od opozicije, ako su grešili, bogami i od ove vladajuće većine, voleo bih da vidim kakve će odluke da donose – hoće li one biti u skladu sa zakonom ili će biti u skladu sa nekim drugim interesima?
Najbolji način kontrole svih organa jeste njihova javnost u radu. Ne postoji bolja kontrola. Neću da koristim neke izraze koje su neki drugi koristili, zato što ih niko nije razumeo, kao što je transparentnost. Ali, javnost u radu je nešto što je najbolji sistem načina borbe protiv korupcije. Baš zato ti izveštaji moraju da se podnose Skupštini. Vaš je izbor da li ćete da ih gledate, da li ćete da ih čitate ili ćete da ih bacite odmah u korpu. To je vaše pravo kao poslanika.

Gospodine Petkoviću, replika. Izvolite.

Vrlo kratko, prosto da završavamo. Vi vidite da sam ozbiljno pristupio ovoj temi i jednostavno se uključio u ovu raspravu. Nisam od tih poslanika koji će, ono što dobije kao materijal, da baci u korpu. To odmah da znate. Ne radi se uopšte o tome.
Zapravo, radi se o principu – da li imamo jedan organ koji treba da, pre svega, i ovim zakonom da bude uređen? Da li on treba da ima određene dužnosti i obaveze? Treba. Naravno da treba njegovo poslovanje i rad da bude javan, ali mora da ima i određenu odgovornost za ono što radi. Zbog toga ti ljudi koji se tamo postavljaju, treba da budu stručni i zbog toga smo čak tražili da sekretar Republičke komisije ima iskustvo od 10 godina, da ono što gledaju, a to su ozbiljni papiri, ozbiljna dokumentacija, i razumeju.
Skupština Srbije ovde donosi zakone i to je posao narodnih poslanika. Ako uz to sada treba da se bavi i raznom dokumentacijom, onda hajde da pretvorimo ovaj dom u Republičku komisiju za zaštitu prava. Nemam ništa protiv.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala.
Nadam se da neće moj komentar izazvati reakcije koje će trajati dugo, kao kada je bila rasprava oko amandmana.
Možda da nije ovakav haos na polju javnih nabavki, možda bi ovako nešto bilo i opravdano. Kada imamo jedan haos i kada imamo nekontrolisano trošenje javnih sredstava poreskih obveznika, naših građana, onda moramo da dajemo posebna ovlašćenja Komisiji, jer, po stoti put kažemo, ulazimo u problem ako ne stanemo tom zlu na put, stvarno ćemo ući u problem.
Ne vidim nijedan razlog da u ovom trenutku, i slažem se sa kolegom Arsićem, da u perspektivi, ako bude bilo kakvih problema u primeni ili se zloupotrebljavaju, da ćemo moći da uradimo izmene i dopune i tako promenimo ono što ne funkcioniše ili se zloupotrebljava.
Još jednom kažem da je zakon odličan, da je bio na javnoj raspravi, da su svi imali priliku da upute sugestije, komentare, primedbe, predloge, sve ostalo i da je dobro što će otpočeti jedan novi period u kome izražavamo nadu da će se uvesti potpuna kontrola u polje javnih nabavki, da neće biti zloupotrebe kod naručioca, da neće moći ponuđači da rade tako da se dogovaraju sa naručiocima, tako da mislim da ovo ne treba da bude predmet rasprave više i molio bih da krenemo dalje.

Reč ima gospodin Arsić.

Kada već dolazimo do toga šta treba da radi Narodna skupština to je regulisano Ustavom, Zakonom o Narodnoj skupštini u članu 15. nadležnosti Narodne skupštine, pa kontrola – u ostvarivanju kontrolne funkcije Narodna skupština vrši nadzor nad radom Vlade i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara, kontrolu i nadzor nad službama bezbednosti, guvernera NBS, Zaštitnika građana, drugih organa i tela u skladu sa zakonom. To su nadležnosti Narodne skupštine i nemojte da se odričete tih nadležnosti ni kada ste u vlasti, ni kada ste u opoziciji, zato što su vam uvek potrebne.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 164. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Mihajlov, Petar Petković, Milan Lapčević i Aleksandar Pejčić.
Predstavnik predlagača i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 165. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušica Morčev, Dejan Mihajlov i Petar Petrović.
Predstavnik predlagača i nadležni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Dejan Mihajlov.