Verovatno smo mi iz DSS možda i dosadili predlagaču i javnosti, ali prosto, mi smo ozbiljno pristupili rešavanju i analizi ovog zakona, stavili smo veliki broj amandmana, od kojih ni jedan nije prihvaćen, a javnost je imala prilike da vidi, jer su sve to argumentovani amandmani, smisleni, koji su u funkciji popravljanja ovog predloga zakona i gotovo čitavog sistema javnih nabavki u Srbiji.
Mi smo tražili da se briše član 161. – kontrola kod naručioca, jer smatramo da se članovima republičke komisije za koje smo već videli da nisu svi pravne struke, da ima onih koji imaju znanja iz nekih tehničkih nauka, koje nemaju veze sa pravom, daje ovlašćenje organa, da kažem, organa MUP ili poreske policije.
Samo ću pročitati - član republičke komisije koji sprovodi kontrolu, ovlašćen je da izvrši pregled, kopiranje dokumentacije u vezi sa predmetnom javnom nabavkom, ali to sve u prostorijama naručioca, za pečat i poslovne prostorije, dokumenta za vreme kontrole, uzme izjave od predstavnika naručioca i drugih zaposlenih kod naručioca. Ako je potrebna posebna pisana izjava, odrediće se rok za dostavljanje izjave republičkoj komisiji.
Ovo su nadležnosti iz domena drugih postupaka koje sprovodi policija i koje sprovodi tužilaštvo i koje u nekim oblastima sprovodi finansijska policija, davanje republičkoj komisiji nadležnosti da pečate poslovne prostorije, dokumente, da saslušavaju predstavnike naručioca i ovlašćenje koje daleko prevazilazi stručne sposobnosti članova republičke komisije. Naša je bojazan da ovo može da dovede do niza zloupotreba prilikom realizacije ovog člana.
Drugo, meni je žao što kolega Cvijan nije tu, koji je predsednik Odbora. Sa njim sam pričao pre ove sednice, da je ovo vrlo nategnuta ustavna kategorija, da se dozvoli da članovi komisije, bez ovlašćenja suda, saslušavaju pečate prostorije. Imovinska prava, povreda stana, prava prostorija, mogu da se ograniče jedino na osnovu zakona i na osnovu sudske odluke.
Ovde dolazimo u situaciju da članovi republičke komisije, koji možda nemaju znanje iz prava, procesnog prava ili bilo koje drugo saznanje iz toga kako se vodi ova vrsta istražnog postupka, idu kod naručioca, saslušavaju pečate prostorije, istražuju, vrše ovlašćenja tužilaštva, policije ili finansijske policije. Za nas, ovo rešenje je krajnje ustavno sporno i može da otvori niz mogućnosti za zloupotrebe, koje mogu da imaju nesagledive posledice.
Zamislite da sada neko dođe u neko javno preduzeće, da zapečati sve prostorije, saslušava ljude, saslušava direktora, a da to nije ni tužilac, ni policija, ni finansijska policija, niti ima odluku suda da to može da radi. Ovo otvara mogućnost za zloupotrebe i samim tim što ta lica, članovi republičke komisije, ne moraju po pravilu da imaju znanja, neophodna za vršenje ovog posla.
Smatramo da nije dobro da ovo postoji. Ako postoji potreba, naravno, postojaće da se vrše ove nadležnosti, da republička komisija treba da uspostavi dobru saradnju sa tužilaštvom i policijom i da se krajnje efikasno, kao što je to sada i počeo potpredsednik Vlade, Vučić, vrši borba protiv korupcije i da se krajnje efikasno i brzo sankcionišu oni koji bi prekršili ovaj zakon.
To je ono što, u ostalom, svima nama treba da bude cilj, da svi segmenti društva i države funkcionišu dobro i efikasno, a ne da pokušavamo da u jedan zakon utrpamo i prvostepene prekršajne postupke, i ovlašćenja tužilaštva, policije, članova republičke komisije i sve ostalo da bi se obezbedila efikasnost.
Cela država mora efikasno da funkcioniše. Kao što sada Vlada ima apsolutnu i bezrezervnu podršku za borbu protiv kriminala i korupcije, tako ćete imati podršku u svim drugim segmentima koji se odnose na izgradnju efikasne države, koja će da se obračuna sa kriminalom korupcije i kroz ovaj zakon i kroz sve druge zakone koji to mogu da obezbede. Hvala.