Replika, spomenuo me je gospodin Čedomir Jovanović i to više puta, zato što i gospodin Ostojić treba da zna da kada sam ja govorio o Borisu Tadiću, govorio sam o predsedniku DS i to je suštinska razlika između predsednika Republike i predsednika stranke, zato što po Ustavu, predsednik Republike odražava jedinstvo svih građana Republike Srbije i ne može biti politička figura jedne političke stranke, a najmanje njen predsednik.
Što se tiče izvornog oblika, mislim da smo to pitanje već apsolvirali i ja bih voleo da vidim gospodina Čedomira Jovanovića u njegovom izvornom obliku, dok je bio šef poslaničke grupe DOS-a ponovo i da ga vidim u onom izvornom obliku kada je bio potredsednik Vlade Republike Srbije.
Postavljam pitanje, ako je on imao neka prava koja je iskoristio, zašto to osporava meni ili bilo kom drugom poslaniku ovde? Voleo bih da vidim i to njegovo izvorno ponovo, barem još jednom.

Hvala.
Reč ima Zoran Ostojić, replika. Izvolite.

Gospodine Arsiću, mislim da niste razumeli Čedomira Jovanovića. Nije on rekao da bi vas voleo da vidi u vašem prethodnom obliku sa potkošuljama i bedževima, nego je rekao kada ste već promenili politiku, promenili imidž, kada ste postali evro radikali, onda treba uvek da se ponašate u skladu sa tim novim imidžom. Kada se zaboravite i kada se vratite u prošlost u govoru, u načinu, u vređanju, onda bi trebali da prilagodite dres-kod, pa vam onda ne bi odgovarali.
Mi vama sada odgovaramo zato što duboko verujemo da vi želite da ostanete na vlasti i posle sledećih izbora, svesni da ćete na vlasti ostati ako Srbija dobije kandidaturu. To što je vaš boravak na vlasti loše za Srbiju, to je cena koju očigledno Srbija treba da plati, jer je datum početka pregovora dobar za Srbiju.
Mi smo sve vreme dosledni, pričamo jedno te isto, bez obzira koliko to naš rejting pogađa. Mi želimo da Srbija napreduje. Vi ste sada, imate većinu, ali naša obaveza je da kažemo da postoji sukob između predsednika i Vlade. S naše tačke gledišta, bolje je što je Vlada, hajde da kažem, u ovom trenutku izašla jača i što će se pregovori nastaviti raširenih ruku, ali smo rekli da strepimo da je u obrazloženju stavljena mina pregovaračima, odnosno budućim dogovorima i da može da se u jednom trenutku sruši, ako se promeni nekakav odnos snaga.
Znači, Čeda Jovanović nije vas vraćao u prošlost. Dobro je da se promenite. Dobro je što svi pričate sada kako treba uvažiti realnost, itd. Mi samo apelujemo da probate da utičete na one na koje ste uticali sa prethodnom politikom, jer vi to možete bolje nego mi.

Hvala.
Sledeći govornik je narodni poslanik Maja Gojković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovani ministre prosvete, pošto ste ostali jedini u sali kao predstavnik predlagača, što naravno ne umanjuje vaš značaj, evo ja ću govoriti u svom izvornom izdanju  iako je to neki problem nekim poslanicima koji su govorili pre mene i sa svim svojim kapacitetom kućnog vaspitanja, pošto su poslanici čak uspeli, govoreći o ovako izuzetno važnoj temi, da se dotaknu i toga.
Jedan sam od poslanika u ovom parlamentu koji strpljivo na ovoj danas zakazanoj sednici prisustvuju od početka, sve do ovog trenutka i pažljivo sam, prvo, došla sam sa nadom da ćemo razgovarati o jednoj od najozbiljnijih tema i najbolnijih problema u ovoj državi, a to je tzv. pitanje rešavanja Kosova i Metohije.
Od prvog momenta, do sada, izaći ću sa ove sednice parlamenta sa jednim vrlo nepovoljnim utiskom i možda moj utisak toliko nije važan, jer sam politički obeležena ličnost, koliko je važan utisak koji građani Srbije nose sa ovog zasedanja.
Podsetiću uvažene kolege kako je počela ova sednica. U ovaj parlament, najviši zakonodavni dom, ne samo najviši zakonodavni, nego i predstavnički dom, ušao je predsednik Republike Srbije, kao jedan od inicijatora, odnosno tvorac Platforme, kao jedna važna politička figura u svakoj državi.
Ono što je javnost videla, to je da deo parlamenta ustaje da pozdravi svog predsednika, bez obzira kakvo je njegovo ime i prezime, dok jedan, srećom, manji deo koji je ostao da sedi šalje SMS poruke, telefonira.
Neki ne iznenađuju u svom političkom ponašanju, ali su me iznenadili kolege poslanici koji se često u svom političkom obraćanju Srbiji, pa i povodom ovog predloga rezolucije, pozivaju na državotvornost i ustavnost. Iznenadile su me kolege koje su do juče ustajale kada je ulazila druga osoba, takođe predsednik ove države, koji su nastavili da pokazuju svoj odnos prema državi Srbiji i da pokazuju odnos prema parlamentu.
Zato je dosta poslanika utrošilo ovo dragoceno vreme da se javlja po povredi Poslovnika, po članu 106, kako nije dovoljno uvažen parlament i jedni drugima se, kada god su lično bili nešto povređeni, ne obraćamo dovoljno sa uvažavanjem. Prisustvovali smo, umesto da pričamo duže o samoj suštini ove rezolucije, ili o strategiji koju država predlaže pregovaračkom timu Srbije i utrošili smo vreme u nekakvim frojdovskim analizama kada se ko prepoznao u kojoj rečenici u istoriji ove države - da li je vodio, da li je prozvan ili nije prozvan, što zaista građane ove Srbije ne interesuje, koliko smo mi kao egocentrične osobe, političari uopšte, prozvani u nekom momentu.
Naravno da će utisak sa ove sednice biti vrlo nepovoljan u javnosti Srbije, a ne bi trebalo. Danas se, da skrenem pažnju kolegama koji su se pozivali i na vaspitanje, na bonton, na prošlost, na potkošulje i ne znam ni ja šta, i pokušavali da budu duhoviti, ali mesto danas u ovom parlamentu uopšte nije pitanje duhovitosti nego ozbiljnosti onoga zbog čega smo jutros uopšte i došli.
Da skrenem pažnju onima koji će govoriti posle mene, danas se pred nama nalazi Predlog rezolucije o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji. Smatram da je izjašnjavanje o ovom predlogu u parlamentu koje nije samo najviše zakonodavno telo, nego da vas podsetim, najviše predstavničko telo, jer ovde predstavljamo građane Srbije a ne samo članove naših stranaka, a važno je iz više razloga.
Prvo, smatram da je jedan od najvažnijih razloga taj što posle dužeg vremena Vlada Republike Srbije predlaže parlamentu jedan akt kojim utvrđuje osnovne principe za dalje razgovore i rešavanje, kako se to u narodu kolokvijalno kaže, pitanja KiM. Moram da primetim, da kažem Vladi Srbije i da poručim da je to veoma hrabar politički čin. Ova vlada je vrlo hrabro otvorila dijalog i sa javnošću, pre nekoliko nedelja, danas dijalog i sa poslanicima, ne dijalog radi dijaloga, nego je očigledno da Vlada hrabro traži što veću podršku za svoj predlog zakonodavnom telu ove države.
Ovo ističem iz razloga što su prethodni osnovi za pregovore sa Prištinom ostali državna tajna za ovaj parlament, ili možda čak nikada nisu ni doneti u Vladi, a to smo danas čuli od aktuelnog premijera. Uostalom, nikada nemamo nikakav dokaz za to, osim ako dokaz nije ono što se 2010. godine pojavljivalo u pojedinim i veoma strogo kontrolisanim medijima, koji su tvrdili da je Vlada zaista donela ove principe.
Po meni, cilj ove rezolucije je da Srbija želi da pokaže da će se na početku sledećih pregovora, koji će se desiti za koji dan, odnosno nastaviti, boriti za sebe a ne za druge, kako je to većinom do sada bilo. Ovde smo svi svedoci, neko je prisustvovao sednici Vlade, neko ima druge informacije, da je na sednici Vlade održane 9. januara, zaista potvrđen jednoglasno, to želim da podvučem, državni pristup, odnosno državna politika o KiM, kao i o onome što izgleda nekome ovde smeta, o daljem toku evrointegracija Srbije.
Očigledno je to, svidelo se to nekome ili ne, da postoji jedinstvo u vladajućoj koaliciji o svim najvažnijim pitanjima u ovoj državi, bez obzira na sav trud, spin doktora da ubede javnost drugačije.
Šta znači spin doktori? To može da potvrdi ministar inostranih poslova šta to znači u diplomatiji, koliko je to važna i opasna stvar, a oni koji se nisu bavili spoljnom politikom profesionalno do sada, neka uzmu udžbenik gospodina Živorada Kovačevića, o veštini pregovaranja diplomatskih pregovora i onda će pročitati koliko su ove težnje, spinovanja nejedinstva Vlade po ovom pitanju i predsednika države izuzetno bile opasne.
Nažalost, danas u ovom parlamentu je bilo amaterskog spinovanja od pojedinih poslanika na ovu vrlo važnu temu, a to je čak i pokušaj predlaganja nekih amandmana, što je, normalno, naše poslaničko i poslovničko pravo – pet sati "silovanja" Srbije, ako smem uopšte da uzmem pravo da nazovem to tako, ali, recimo da sam podvukla paralelu između knjige Majkla Liza "Silovanja Srbije" i onoga što se danas u ovako važnoj temi dešavalo u ovom parlamentu, gde smo pet sati čekali da neko od svog spinovanja na kraju povuče svoj amandman i prestane da maltretira Srbiju, jer nije uspeo u pokušaju da se dokaže da nema jedinstva povodom ovako važnog pitanja.
Ozbiljnost političke situacije u Srbiji u kojoj se nalazi naša država u ovom trenutku, a nalazi se u ozbiljnoj političkoj situaciji i svi građani ove države, nameće nužnost tog jedinstva i nameće nužnost političke stabilnosti. Mislim da bi za sve nas bilo dobro, bez obzira kojim političkim strankama pripadamo, da li smo vlast ili opozicija, da se ta neophodnost jedinstva postigne i u ovom uvaženom domu, bez obzira što je jedan deo sednice bio obeležen sporadičnim tonovima, najblaže rečeno bih rekla disonantnih, iz pojedinih poslaničkih klubova, što mogu sa žaljenjem samo da konstatujem kao neko ko zaista misli da, ako u nečemu treba da postignemo jedinstvo, to je pitanje rešavanja problema KiM.
Rezolucija koju nam je predložila Vlada Srbije je prvi, daću takvu ocenu, ozbiljan državotvorni potez koji je Srbija povukla posle dužeg niza godina, zato što uz političku rezoluciju i našu strategiju ostvarenja državnog i nacionalnog cilja, a to su svakako očuvanje celovitosti države i omogućavanje, kako je navedeno u rezoluciji, boljeg života za sve građane Srbije, pristupanjem EU.
Zašto je to još uvek ostalo pod oznakom poverljivosti? To znaju diplomate i to zna svako ko je učestvovao u postupku pregovaranja, i to ima u udžbenicima koji se bave spoljnom politikom i koji se bave veštinom pregovaranja, zašto je to takođe veoma važna stvar.
Uostalom, u obrazloženju je otkriveno mnogo toga. Najveće vrednosti ove rezolucije su upravo ta suština, a to je ono što se ističe i ponavlja da RS nikad ne priznaje nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, da srpska zajednica ima pravo da živi u miru i sigurnosti i da Srbija teži sporazumnom i celovitom rešenju za KiM i ono što je veoma važno i hrabro od ove Vlade spremna je da učini ustupke ne bi li došlo do gore iskazanih ciljeva.
Sigurna vrednost ove rezolucije je odredba u kojoj je navedeno da svaki dogovor koji bude postignut u pregovorima mora doprineti i evropskim integracijama Srbije. Srbija treba da se bori da ostvari svoje pravo, da i ona bude članica EU, a sa druge strane da se bori u granicama svojih mogućnosti za opstanak naše civilizacije i srpske kulture na Kosovu. Iznenadilo me je da niko nije spomenuo taj segment rezolucije, jer koliko je ova borba za očuvanje naše civilizacije i srpske kulture na KiM značajna svedoče primeri naše diplomatske bitke pri UNESKU. To je poslednji put bilo 2011. godine kada smo sprečili da se srpska kulturna baština proglasi kulturnim dobrima Kosova.
Da podsetim uvažene kolege da se na Kosovu nalazi 1.500 dobara srpskog duhovnog blaga među kojima su Veliki Dečani, Pećka Patrijarhija, Sveti Arhangel i Bogorodica Ljeviška, Gračanica itd, da ne zadržavam vašu pažnju koja je znatno opala. Napominjem da su ova dobra najbolji čuvar verskog i nacionalnog identiteta Srba na KiM i da svojim postojanjem sprečavaju prekrajanje istorije čiji smo svedoci svakodnevno. Svaki pokušaj otuđivanja srpske baštine na KiM vodi njenoj asimilaciji i gubitku identiteta, što nam je zagarantovano od strane međunarodne zajednice i EU koja često zatvori oči nad takvim pokušajima.
Očuvanje naše civilizacije i kulture u okviru Evrope gde nam je po dubokom ubeđenju mesto kulturološki, geografski i ekonomski svakako ne sme da bude ni u kakvoj suprotnosti i mislim da ta dva pojma, te dve odrednice Evropa i naša civilizacija i kultura nisu ni u kakvom konfliktu. Očigledno je da Beograd, odnosno Vlada RS iskazuje svoj čvrst stav ovom rezolucijom da nastavlja sa pregovorima, samo što ovog puta aktuelna Vlada želi da zna da li u tom procesu diplomatske veštine postizanja kompromisa uopšte postoji i druga strana sa kojom se vrši dijalog, jer za dijalog u svakom slučaju treba dve strane.
Za kraj se postavlja pitanje ko može da bude protiv ovako definisane rezolucije i ciljeva, koji njom žele da se postignu? Da li je to neko ko, ne mislim samo na ovaj parlament, mislim mnogo šire, ne želi da KiM budu deo Srbije ili neko ko smatra da nije nužno poštovati parlament i obaveštavati ga o daljem razvoju razgovora sa predstavnicima parlamenta ili neko ko smatra da treba umanjiti značaj jedinstva u odbrani državnih interesa koji je 9. januara postignut u Vladi i koji će u većoj meri i glasanjem o ovoj rezoluciji danas u parlamentu biti potvrđen? Prihvatam da ima i takvih koji imaju izvesne političke izgovore, ili političke razloge zašto su protiv nečega. Zbog toga smatram da bi bilo bolje da Skupština u što većoj meri stane iza ove rezolucije i da se glasovima poslanika da veća snaga pregovaračima, a pregovori se nastavljaju, koliko vidimo medijski, 17. januara.
Zbog toga pozivam poslanike svih poslaničkih grupa da danas prihvate rezoluciju Vlade bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju i nedvosmisleno glasanjem podržimo Vladu i pregovarački tim, da podržimo rezoluciju kao jedinu realnu i dobru šansu za nastavak težnje za očuvanjem Srbije na KiM, kao i cilju Srbije, kako je to navedeno u rezoluciji, da se ubrza integracija ne samo Srbije nego čitavog regiona zapadnog Balkana u EU. Shodno tome, poslanici SNS će danas ili u danu za glasanje podržati rezoluciju Vlade RS. Zahvaljujem.

Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Marko Jakšić.

Dame i gospodo, ispred Srba sa severa Kosova imam, da tako kažem, čast imajući u vidu da su oni dali podršku platformi predsednika Nikolića i poslali pismo samom predsedniku Nikoliću u kome se kaže da su oni protiv ove rezolucije. Zašto? Iz razloga što je i sam predsednik Nikolić rekao da je platforma zbog koje su pristali jednostavno zaobljena, nema više onu oštru ivicu ili da kažemo da je otupela. Zašto je to tako? Da li je to pre svega zbog uticaja članova Vlade ili zbog uticaja međunarodnih prijatelja, nama ostaje u budućnosti da vidimo.
Ono što je bitno i važno da se kaže jeste da ova rezolucija pre svega je rezolucije za dobijanje datuma za pristupanje EU. To je tačno i to je ono što svi mi osećamo i vidimo. Ona predstavlja što i članovi DS kažu da je ovo nastavak sa kontinuitetom prethodne politike u kojoj se takođe zahvaljuju predsedniku Vlade, da je taj napor ojačao tako što je postavljena granica između centralne Srbije i Kosova, što je ta famozna fus nota skinuta i što smo dobili jedan nukleus koji se zove oficir za vezu, a u stvarnosti će značiti pre svega otvaranje diplomatskog predstavništva.
Ono što mi sa naše strane možemo da kažemo jeste da u ovom naporu pre svega same Vlade vidimo jednu patološku želju za ulazak u EU, gde možemo da čujemo da ljudi iz vlasti kažu da oni ne mogu da shvate da njihova deca ne mogu da žive bez EU. Da bi njihova deca mogla da žive u EU srpska deca sa KiM treba da žive u jednoj monstrum državi, da ne kažemo da treba da žive u tzv. "žutoj kući". Gde je tu ljudska solidarnost? Gde je tu srpska solidarnost?
Ako treba da se podsetimo reči Đura Jakšića, koji kaže – mi Srbi nesmo, mi braća nesmo ili vi neste Nemanjin soj. Ono što je takođe važno da se kaže jeste da priča o bolnim ustupcima kada je u pitanju ulazak u EU, jer zaboga Srbija će da ostane gladna, ima za cilj da pokaže našu nestvarnu želju da se nađemo u savezu koji bukvalno prepada.
Ovaj deo Srbije nikada nije bio gladan. Na 20 kilometara odavde, od ovog doma, postoji Vinča, postoji sedište evropske civilizacije i kulture, i odavde je bukvalno i nastalo pismo. Gladni ljudi nisu u stanju da pišu pismo.
Takođe, imali smo prilike da čujemo od visokih predstavnika vlasti da oni jednostavno moraju da sednu sa Albancima za pregovaračkim sto, jer zaboga tu postoji meni. Od kad i kako je problem Kosova i Metohije postao kulinarski, da ne kažem ugostiteljski problem?
Čujem od predstavnika sadašnje vlasti da oni trče, takozvano drugo poluvreme. Nije tačno, jer najveći deo ljudi sadašnje vlasti i članovi prethodne Vlade, znači, bio u prvom poluvremenu. Uostalom, predsednik sadašnje Vlade je potpisao sporazum sa Euleksom, koji jednostavno pravi granicu između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
Takođe, smo čuli od predstavnika Vlade da su, zaboga, Srbi napravili stravično veliku grešku što zadnjih 13 godina nisu napravili svoje institucije. Jedna naopaka logika. Zar su Srbi trebali da postanu, kao Albanci, separatisti, da se jednostavno dele od Beograda?
` Ono što mi, na svoj način, možemo da kažemo, jeste, želim da prenesem ovde poruku, pre svega predsedniku Vlade Srbije od strane kosovskih Srba, da on nema blagoslov da tokom pregovora u Briselu trguje sa institucijama srpske države, upravo sa onim koje 13 godina žestoko branimo, za cenu dobijanja datuma za početak pregovora o EU.
Želim da prenesem poruku kosovskim Srba koji kažu da nikakvi prihodi od carina ne zanimaju Srbe. Srbi hoće da se vrate u poreski sistem države Srbije i mi ne želimo da prodajemo državu zarad carina.
Ono što je na samom kraju važno da se kaže, pre neki dan sam čitao Žitije Svetog Simeona, normalno na sadašnjem jeziku, koje je nastalo pre 800 godina, i ništa ne bi bilo neobično da nam američki ambasador ne kaže da nam daje za pravo da mi Srbi imamo pravo da se služimo svojim jezikom. Zar narod posle toliko godina treba da prihvati da se služi svojim jezikom, a američki ambasadori čiji je uticaj na politička zbivanja u Srbiji jako veliki.

Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Reagovaću kratko na konstatacije koje je izneo gospodin Jakšić. Smatram da su apsolutno politički nekorektne. Nemate pravo da tako govorite. Ja ne trgujem srpskim interesima. Pregovaram u ime Republike Srbije i u ime Vlade Republike Srbije sa onim istima sa kojima ste i vi pregovarali, gospodine Jakšiću, sa kojima ste vi sedeli za istim stolom. Šta ste postigli u tim razgovorima? Šta su Srbi imali od tih vaših glagoljivih reči?
Pričate o carini. Da li sam vam pročitao kada je počela da se naplaćuje carina? Godine 2001. Gde ste bili do sada? Nisu vas zanimali Srbi na jugu, da li je tako? Zanima vas samo sever. Nisam dogovorio plaćanje carine. Carina se ne plaća.
Vi hoćete to i to. Tako je, gospodine Jakšiću. Hoću da idem i da sutra držim sednicu Vlade u Prištini, ali ne mogu. Ne mogu. Da li možete vi? Nemojte terati narod na kolektivne žrtve. Vi imate lično pravo da se žrtvujete, ali nemojte terati narod, a da im pre toga ne kažete šta ćete uraditi da ih zaštitite.
Pričam o ozbiljnim stvarima. Ne pričam o trgovini, kao što priča gospodin Jakšić. Koja trgovina? Za datum za otpočinjanje pregovora. Kakav datum za otpočinjanje pregovora? Da li mislite da je sada stanje idealno? Mislite da je stanje takvo da treba da se borimo da zadržimo status kvo?
Šta mi čekamo, da nam gospod Bog rešiti naše probleme? Voleo bih da je sve to moguće. Nemojte vi da mi govorite o KiM. Moja partija, na čijem sam čelu, je vodila rat za KiM. Nemojte da se komešate, jer je tako. Tako je zato što je tako. Vi ste pobedili tog što je vodio rat na izborima politikom da je bio ratni zločinac i da želite u EU.
Kako sada delite drugome lekciju da je neko danas odredio granice? Ko je odredio granice? Da li plaćate sada carinu kada prelazite? Kako pričate onda o granicama? Šta se desilo jedanaestog? Da li se promenio režim? Nemojte da lažete ovaj narod.
Drugo, želim da vam kažem potpuno otvoreno, dokle ćete više da govorite da bez Kosova nema opstanka Srbije? Kako možete takve stvari da govorite? Šta to znači? Ako Kosovo nije u Srbiji, ili nemamo suverenitet nad Kosovom, ili teritorijalni integritet, Srbija ne postoji. Šta je za vas ovih ostalih šest, sedam, osam, devet miliona ljudi?
(Siniša Kovačević, s mesta: To je duša bez tela.)
Tako je, gospodine Kovačeviću, ali Srbija je bila duša bez tela pet vekova pod Turcima. Nismo izgubili veliku misao o Kosovu. Stara Srbija. Tamo gde je nekada bila stara Srbija, danas tamo više ne živi veliki deo srpskog naroda. Duša Srbije je možda pomerena na druge krajeve. Da li je danas možda Pijemont srpstva možda Republika Srpska?
Šta vi mislite da ćete sada zbog toga što imate lokalne zamisli koje su neostvarive da će kolektivno zbog vas da se žrtvuje sedam miliona ljudi? Neće. Ne govorim da ja neću, nego vam govorim iz iskustva.
Nemojte postavljati ciljeve koje ne možemo da dosegnemo. Nemojmo da vodimo bitke u kojima ćemo da izgubimo. Dajte da vodimo neku bitku u kojoj ćemo da pobedimo.
Šta je u ovom predlogu za vas toliko ne prihvatljivo da ste malo pre rekli predsedniku Nikoliću da ćemo predati Kosovo za datum? Kako to da predamo? Zbog čega? Da li je predsednik Nikolić predložio da nema priznanja KiM, kao nezavisne države? Da li je predložio da se formira zajednica srpskih opština? Da li je predložio da se donese ustavni zakon o suštinskoj autonomiji KiM, a u skladu sa Ustavom Srbije? Šta je to van politike koju ste i vi predlagali ranije?
Imali ste platforme sa kojima ste išli. Da li ste vi odgovorni za to što niste ispunili svoju platformu? Da li ste odgovorni? Da li ste imali platformu sa kojom ste išli? Sa kim ste pregovarali u Beču? Sa Tačijem, da li je tačno? Ko je tada bio predsednik Kosova? Da li je Čeku bio premijer jedno vreme? Da li ste sa njim pregovarali. O čemu vi sada meni ovde pričate?
Nemojte da mi delite lekcije, molim vas. Znači, vi ste pregovarali sa njima. Tači je bio i u Ranbujeu. Kad smo već kod toga, jeste i vi bili na čelu Vlade Srbije kada je proglašena nezavisnost KiM? Šta ste preduzeli? Šta, održali smo hitnu sednicu Skupštine i zaključili za nas da je apsolutno neprihvatljivo. Održali smo molebdan, održali smo miting, zapalili ambasade, razvalili kioske i zadovoljili smo srpski nacionalni i državni interes. Nosimo Ustav ispred sebe kao štit, ali to nije dovoljno, nažalost, za srpski narod koji živi na KiM. Na KiM možda živi više Srba na jugu nego na severu. U kojim uslovima oni žive? Jel vas to interesuje? Jel su oni morali da prihvate sve ovo o čemu vi govorite, i carine i lična dokumenta i registarske tablice? Šta smo mi preduzimali svih ovih godina?
Napadali ste Miloševića, 1999. godine jeste izgubio rat, ali je bar ostvario Rezoluciju 1244. Vi niste uspeli tu Rezoluciju 1244 ni da sačuvate, zato ćutite. Znači, ovo su veoma ozbiljne optužbe, gospodine Jakšiću. Ja ne uspostavljam granicu prema Kosovu. Kosovo je isto tako moje kao i vaše. Isto tako, ja nisam pregovarao ni sa kim i prvi put u istoriji s nekim pregovaram oko Kosova.
Ništa novo nije dogovoreno, osim oficira za vezu koji imaju sedište u misiji EU, jel to problem? Da li je problem, mi imamo oficira za vezu pri NATO. Uostalom, nismo mi glasali, dame i gospodo, početkom 2000. godine za evroatlanske integracije kako ste s vi svi zajedno glasali tada u DOS-u.
Znači, apsolutno poštujem to što vi govorite. Imao sam sastanak sa srpskim opštinama, sve što su tražili sam im realizovao. Vi ste sami rekli da ne želite da plaćate carine Prištine, jel tako? Jel plaćate carine? Ne plaćate. Ali, čekajte, postoje drugi delovi srpskog naroda koji tamo plaćaju. Postoje na svim drugim prelazima osim na ova dva. Ko je za to kriv? O tome ste ćutali 10 godina, zato što niste mogli da realizujete ništa bolje. Šta ćete da radite? Sila boga ne moli.
Da vas pitam jednu stvar. Što niste naredili, kada je proglašena nezavisnost, ako ste rekli - svim sredstvima ćemo se boriti da odbranimo teritorijalni integritet i suverenitet? Što nije predsednik Vlade tada naredio, zajedno sa predsednikom Republike, mobilizaciju, pa da primenimo sva sredstva za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Jel vi mislite da su gusle najbolje sredstvo koje imamo? Ne, teritorija se brani silom. Ako to nećete, onda nemojte da terate narod, da narod kolektivne zablude plaća svojom krvlju, a na kraju ćemo ih ostaviti na cedilu. Zato valjda idemo da postignemo neki dogovor i neko rešenje.
Vi unapred kažete da mi imamo za cilj, vi sad kažete – pregovori su izdaja srpskih nacionalnih i državnih interesa. Što ste vi onda učestvovali u toj izdaji svih godina? Neki od vas su pregovarali sa tim Albancima. Da vam kažem, što ste više pregovarali, oni su bili sve jači i jači i sve nezavisniji i nezavisniji. Uostalom, Vlada utvrđuje i vodi spoljnu i unutrašnju politiku. Ne tražim ja da podržite vi rezoluciju da bi sebe opravdao. Mi nosimo odgovornost za ovu politiku i snosićemo je. Narod Srbije treba da bude uveren da nikad nećemo uraditi ništa što nije u interesu naše zemlje. A šta je u interesu zemlje? Dozvolićete da postoje različita mišljenja. Vaša koncepcija se ne slaže sa koncepcijom većine stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je suština.
Ne želim da se svađam, niti bilo šta, ali ne prihvatam da vi mene nazivate izdajnikom. Znate da je ta koncepcija propala. Uostalom, 2000. godine su naši iz SPS gađali Koštunicu u Kosovskoj Mitrovici jajima, nazivajući ga izdajnikom. I šta? Izgubili smo. Prema tome, nemojte da se bavimo nečim što je propalo. Nemoj da se bavite pitanjima, nemojte da se čudite, vi ste organizovali skupove u kojima ste ovu vladu nazvali izdajničkom vladom, nemate pravo na to, jer to može da bude samo vaše mišljenje. Ne možete da govorite u ime nikog drugog. Naravno, ja ne procenjujem i ne ocenjujem da sam uvek u pravu, ali priča o tome da smo rešili da damo Kosovo za datum, za EU, da smo uspostavili granice, da je ovo rezolucija o evropskim integracijama, apsolutno je ova rezolucija skoro slična i po tekstu sa onim što smo usvajali i u vaše vreme, da implementacija priznaje i prihvata nezavisnost ovih sporazuma, mislim da tu, što se toga tiče, nema ni zrnca istine.
Uostalom, dame i gospodo, ako mislite da ova vlada ne radi dobro svoj posao, podnesite zahtev za njenu smenu. Možda nekome nije važno kad mu kažete da je on izdajnik, meni jeste, zato što je moja partija bila na stubu srama 20 godina zato što je branila Srbiju i Srbe u BiH i Srbe na Kosovu itd. Uhapšen nam je predsednik stranke i odveden u Haški tribunal zato što je branio svoju zemlju. Sada vi treba da tako govorite i o meni, kao da ćemo mi sada ostvariti nešto što se ne bi moglo zamisliti da može bilo ko iz naše stranke uraditi i neće.
Prema tome, izvinjavam se ako reagujem, ne umem da reagujem, ne umem da klimam glavom i da okrećem drugi obraz kada neko govori neistinu, ne umete ni vi.
Gospodine Aligrudiću, da vas pitam – da li ste možda vi pustili albanske teroriste iz zatvora 2000. godine? Jeste ih možda amnestirali? Da li ste oslobodili od odgovornosti one koji su bombardovali Beograd? Što niste uhapsili Solanu kad je došao u Beograd posle 2000. godine, nego ste mu ukinuli presudu? Da li ste vi možda išli na sastanke sa Madlen Olbrajt za rušenje Miloševića, zajedno sa svima ostalima? Jeste, jeste, Koštunica.
(Slobodan Samardžić dobacuje s mesta.)
Čekajte, znači, vi niste ni bili u DOS-u, jel tako?
(Slobodan Samardžić dobacuje s mesta.)
Madlen Olbrajt je bila…
(Slobodan Samardžić dobacuje s mesta.)
Evo, tu je Velja, možda ste zajedno išli sa Veljom.
Znači, nije korektno da se na takav način obračunavate sa ovom vladom Srbije, zato što u Srbiji nikad neće biti nacionalnije Vlade od ove koja je sada. Vaša vlada koja je bila tada nije bila dovoljno nacionalna. Jer, da je bila dovoljno nacionalna, sigurno ne bi prećutala sve ovo o čemu sam govorio.
Mi smo prihvatili sve ove amandmane koje smo danas dogovorili. Prihvatamo i amandmane Odbora za KiM. Ne znam da li treba da čitam te amandmane?
Gospodine Samardžiću, ja se nisam javio za repliku. Ja sam predstavnik predlagača i mogu da se javim kad god hoću. Nemojte vi, profesore, da razrešavate problem. Vi ste ih dovoljno zakuvali. Prvo ste učili đake da treba da idu u EU, sada treba da ih odvikavate od toga. Radovali ste se datumu, kada je bila Studija izvodljivosti…
Prihvatamo amandmane Odbora za KiM i oni time postaju sastavni deo teksta i o njima nema potrebe da se izjašnjavamo. Takođe, Vlada je donela odluku, na osnovu onog razgovora koji smo imali danas, na zahtev više poslaničkih grupa, nevezano od DS i od načina na koji oni žele da glasaju, to me ne interesuje – skinuta je oznaka poverljivosti sa Platforme. Kao što sam i rekao, Platforma koja je usvojena na sednici Vlade je u 95% teksta ista kao što je i ona koja je u obrazloženju. Ali, pošto su postojale sumnje od strane DSS i od strane DS i nekih drugih, da li tu postoji isti tekst ili ne, jednostavno, smatrali smo da je potrebno da učinimo i taj gest. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Borislav Stefanović.