Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.
Iz diskusije mojih prethodnika očigledno je da izmenama ovog zakona je nastavljeno sa giljotinom propisa što će olakšati posao svim pravnim licima koja se bave trgovinom. To znači da će veliki broj pravnih lica koji se bave trgovinom, a ima ih puno, lakše i slobodnije obavljati svoju delatnost. Trgovina je specifična i po tome što se i svi proizvođači bave direktno ili indirektno trgovinom. Tako da izmenama i dopunama ovog zakona pored pravnih lica koji se bave trgovinom olakšavamo posao i svim proizvođačima. Složićete se da je to jedan od načina da se automatski uposli i više ljudi.
To je jedan od razloga zbog koga će poslanička grupa JS upravo i podržati ove izmene i dopune Zakona o trgovini. Ovakvom sečom propisa u trgovini biće ugašena i neka nepotrebna državna tela, kao što su Javna agencija za poslove unapređenja trgovine, Centar za razvoj trgovine, a sa druge strane uvodi olakšani analitički mehanizam za prikupljanje podataka u robi od vitalnog značaja, kao što su ulje, brašno, mleko. Pojedini članovi starog zakona su onemogućavali, pa čak i sprečavali konkurenciju. Ono što je bitno je da trgovci više ne moraju da rade elaborate za objekte veće od 2000 kvadratnih metara, ili da šalju elaborate Centru za trgovinu i lokalnoj samoupravi na odobrenje.
Uvodi se pravni osnov za tužbu, za nematerijalnu štetu, zbog narušavanja poslovnog ugleda pravnih lica u pogledu radnji nelojalne konkurencije. Ono zbog čega vredi pohvaliti ovaj zakon je pojednostavljena procedura za otvaranje velikih trgovinskih lanaca, kako domaćih tako i stranih. To će direktno uticati na povećanje konkurencije, što za posledicu ima ponudu nižih maloprodajnih cena. Zdrava konkurencija će svakako uticati na cenu potrošačke korpe, koja je u ovom trenutku veliko opterećenje za sve građane Srbije.
Ovim zakonom će i mali trgovci biti zaštićeni u odnosu na velike trgovinske lance, upravo zbog činjenice da će se smanjiti ta nelojalna konkurencija. Malo pre, je bilo, u jednom trenutku i komentara da se mali trgovci pre svega žale kada kontrole izađu na teren da uvek obilaze one koji imaju prijavljene radnje, a da sve one koje se bave trgovinom na crnom, nekako zaobiđu. Ne direktno ovim zakonom, naravno, ali drugim zakonima i ovlašćenjima, tržišnoj inspekciji je dat zakonski osnov i već su na terenu upravo počeli da kontrolišu one ljude koji se bave trgovinom na crnom, tj. sivom trgovinom.
Politika, zakon i život moraju da budu usklađeni. Dve godine stari zakon je bio u primeni i u praksi su uočene potrebe za unapređenjem pojedinih njegovih delova, a što se najviše odnosi na smanjenje administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata. Poslanička grupa JS će baš zbog toga podržati ovaj jednostavan i pragmatičan zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, složiću se sa kolegama koji su rekli da razgovor o ovom zakonu, koji je veoma važan, možda ovo vreme nije najprimerenije, da smo možda umorni, jer smo ovde ušli u 11 sat rada, ali ja ću se iskreno truditi da dam svoj maksimum, jer DSS je ozbiljno pristupila analizi ovog zakona. Podneli smo određen broj amandmana, zaista dobronamerno da ukažemo na neka rešenja koja mislimo da su možda, ovim predlogom nisu obuhvaćena i možda smo imali viđenje rešenja nekih od problema na drugačiji način, sa kojima će te se i vi složiti.
Moje kolege su govorile o značaju trgovine, kao privredne grane. Pored toga, koliko po obimu prometa, po učešću bruto domaćem proizvodu, po broju zaposlenih lica koja posluju u trgovini, a to je oko 200 hiljada. Izmena ovog zakona treba da im pomognu, da trgovina zaživi, da naši trgovci mogu da nastave da rade, da se trgnu iz onoga, to je znate došlo do velikog pada u prometu, da posluju sa gubicima. Odnos 2008. na 2011. godinu, gubici su se udvostručili. U 2008. godini bili su 26,5%, 2011. godine 55,3%, za 2012. godinu nemamo podatke, zato što još uvek nisu izašli zbog završnih računa. Ali, ono što je sigurno to je da nije dobro trenutno stanje, da teško posluju, da treba da se borimo za svako radno mesto, za svaku trgovinu i da, jednostavno, poboljšamo uslove rada.
Određena rešenja iz važećeg Zakona nisu zaživela u praksi, vi ste to rekli, i mi se slažemo sa vama i treba da ih menjamo. Neka rešenja treba da poboljšamo i da pojedina rešenja unapredimo, u tom smislu što ćemo administrativne prepreke za poslovanje privrednih subjekata, jednostavno izbaciti. Jedna od ključnih promena, koja je zaista za pohvalu, je prepreka za investicija oblasti trgovine u vidu studija, uticaja za velike trgovinske formate i sami ste rekli da to nije u praksi zaživelo, da čak nije ni bilo zahteva, tj. da nije bilo primene.
Naša bojazan je jednino, i smatramo da treba da postoji neka vrsta zaštite da ne bi došlo do monopola. Zakonom o zaštiti konkurencije, definisano je da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na relevantnom geografskom tržištu, znači to je granica za monopolsko učešće, ne treba da pređe 40%. I smatramo da treba da se obrate, kada se otvaraju tako veliki formati, Komisiji za zaštitu i konkurenciju Republike Srbije i da ima Komisija u nekom razumnom roku odgovori da li posle urađene analize tržišnog udela preduzeća, da li možda na određenoj teritoriji lokalne samouprave, da ne dođe možda do monopola da bi smo zaštitili sve učesnike, sve trgovce, kako male tako i velike, na određenoj teritoriji.
Osvrnula bih se i na jedan od najvećih problema u trgovini, to je siva ekonomija. Prethodne kolege su govorile o tome, ona zaista predstavlja najveću prepreku u razvoju trgovine u Srbiji. moja koleginica vam je iznela podatke neke, koji se tiču sive ekonomije, a to je koliko se samo, što se tiče PDV od prometa roba gubi, neke procene su od 540 miliona evra do 800 miliona evra, da postoje različite procene prometa sive ekonomije od 2,7 milijardi do 4,6 milijardi evra godišnje. To zaista nisu zanemarljive sume.
Mislim da treba da stavimo akcenat na kontrolu velikih distributivnih centara, da vidimo kako te velike količine uopšte dospevaju na naše tržište, kako se ta distribucija sprovodi u tim velikim količinama i mislim da je to jedan od ključnih problema i da država treba da iznađe način da se osmisli neka strategija kako da se reši taj problem, kroz adekvatan zakonski okvir, efikasno sudstvo i uvođenje kontrole tokova roba, od carinjenja do plasiranja na tržište.
Većina zemalja EU, ali i Rusija, Kina, Kanada i još neke zemlje, distribuciju većih količina robe u sivoj zoni, tretiraju kao organizovani kriminal i suzbijaju je pojačanim merama kontrole i rigoroznom kaznenom politikom koja obuhvata visoke novčane kazne, zatvorske kazne i oduzimanje imovine vinovnicima.
Mislim da trebamo da se pozabavimo tim pitanjem, da razmislimo da te neke oštrije kaznene mere i da se možda čak i kod uvede da je to možda pod organizovani kriminal, da jednostavno pokušamo to da sprečimo i da tu sivu ekonomiju smanjimo na nivo koji neće biti na sadašnjem.
Kolege su takođe pričale o inspekciji. Probleme koje imamo, što se tiče inspekcija nije problem inspektora, već adekvatnih propisa i u postupcima. Imamo neusklađenost inspekcija. Znamo da što se tiče trgovine, a to je tržišna inspekcija, zatim imamo inspekcije kao što su sanitarna, veterinarska, poljoprivredna, ekološka, sve one borave u objektima. Nadam se da znate da po nekom istraživanju, kaže se da u malim trgovinama inspekcija boravi 17 dana godišnje, u većim po 32 dana godišnje. Treba da postoji kontrola, inspekcija treba da bude prisutna, ali to opterećuje rad, pogotovo što nisu usaglašeni svi pravilnici inspekcija i oni ne treba samo da budu tu da se gleda, da trgovac strepi da li će doći do neke kazne, da će dolazak inspekcije podrazumevati gubitak za tu trgovinu. Treba da se stavi akcenat na preventivu i na edukaciju.
Preventiva znači da sve ono što su nepravilnosti koje se uoče, a ne oštećuju direktno budžet Republike Srbije, ili nisu neki ozbiljniji prekršaji, da treba da im se ukaže na to, da im se da neki razumni rok da se to ispravi. Tako, da se napravi saradnja između inspekcije i trgovaca.
Ono što smo zapazili, gledajući predloge izmena i dopuna ovog zakona je član 11, koji se odnosi na član 43. važećeg zakona, to je regulisanje radnog vremena trgovina, gde se po novom predlogu daje lokalnim samoupravama da odrede radno vreme trgovinskih objekata. Mislimo da je važeće rešenje bolje rešenje i da treba da ostane nepromenjeno, zato što i domaći i strani investitori, kada ulažu i kada žele da otvaraju objekte, njima informacija o radnom vremenu je i te kako važna za pravljenje biznis plana i svojih troškova, zavisi koliko će smena da se radi, koliko će radnika biti potrebno.
Smatramo da te informacije, ako trebaju da prikupljaju od lokalne samouprave do lokalne samouprave, ako je to sklono promenama, da nije dobro. Bolje je da je zakonski određeno kada rade, a da se kao što je dosadašnjim zakonom bilo predviđeno, da lokalna samouprava može, po specifičnosti, da odredi da ili produži radno vreme, da kreće ranije ili kasnije, u zavisnosti od potreba određene lokalne samouprave.
O izmenama i još nekim našim sugestijama koje smo predložili govoriće moja koleginica. Ja zbog vremena neću govoriti više o tome. Zaključiću s time da smo zaista želeli dobronamerno da ukažemo na neka naša zapažanja, da poboljšamo ovaj zakon zato što je izuzetno važan, kažem zbog trgovine koja je izuzetno važna privredna grana u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dragana Đuković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, 2010. godine usvojen je aktuelni Zakon o trgovini. Nakon višemesečne javne rasprave i višegodišnjeg rada na izradi tog akta, trgovci u Srbiji su dobili zakon koji je u praksi, hajde da kažemo, dosta primenljiv. S obzirom na to da se većina stanovništva kod nas i bavi trgovinom, a nakon ukidanja taksi i raznih nameta za trgovce kroz set finansijskih zakona koji je usvojen u ovoj Skupštini krajem prošle godine, predložene izmene i dopune Zakona o trgovini svakako će dovesti do unapređenja poslovnog ambijenta.
Osim toga, najznačajnije izmene ovog zakona su smanjenje administrativnih prepreka, brisanje studije uticaja, ukidanje administrativne procedure, dakle, javne agencije i uvođenje posebnog oblika pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije.
Ovim zakonom ukidaju se i posebni uslovi za zaposlene, daju se veća ovlašćenja jedinicama lokalnih samouprava i uvode se tzv. jedinstvene kepo knjige vezane za promet u objektima. Izmenama člana 43. stav 4. Zakona o trgovini značajno će se proširiti ovlašćenja lokalnih samouprava u pogledu uređivanja radnog vremena i to u skladu sa komunalnim redom lokalnih samouprava.
Kada se govori o smanjenju tzv. administrativnih prepreka, to podrazumeva i dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnosi na promet i strukturu trgovinske mreže, koji je do sada teretio sve trgovce, što je dodatno opteretilo poslovanje jer su trgovci morali da dostavljaju podatke u određenim rokovima dok se izmenama to sad odnosi na tačno ciljane, odnosno targetirane podatke i određene kategorije trgovaca.
Jedna od bitnih, ako ne i najbitnija, izmena Zakona o trgovini jeste upravo ukidanje studije uticaja na strukturu tržišta, odnosno na brisanje člana 45. Zakona o trgovini. Aktuelni zakon primenjuje se više od dve godine i u tom periodu studija uticaja za trgovinske objekte, čiji ukupni prodajni i skladišni prostor iznosi više od 2000 kvadratnih metara, očigledno nije dala očekivane rezultate, ili jednostavno taj koncept nije bio dobro osmišljen, te je najbolje predloženo rešenje, dakle, ukidanje te studije.
U skladu sa ciljevima racionalizacije i merama štednje Vlade Republike Srbije i kroz ove izmene i dopune Zakona o trgovini, ukida se postojanje javne agencije, odnosno Centra za razvoj trgovine, što će dovesti do smanjenja trošenja budžetskih sredstava a samim tim i poboljšati stanje u finansijama Republike Srbije.
Ovim izmenama uvodi se poseban oblik pravne zaštite zbog nelojalne konkurencije i to je, u stvari, kao što je ministar već rekao, prvi put kod nas u trgovini da se uvodi jedan ovakav oblik pravne zaštite poslovnog ugleda putem tužbe za nematerijalnu štetu.
Ove izmene i dopune Zakona o trgovini svakako treba podržati u Danu za glasanje iz razloga što će se njima olakšati razvoj trgovine i u ovaj sektor uvesti još bolji red.
Ovako usvojene predložene izmene i dopune Zakona o trgovini mogu samo doprineti kako razvoju ovog sektora tako i, jednim delom, razvoju čitave države. Pošto u obrazloženju, naravno, piše da neće biti potrebna nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, nema razloga da se uz sva ova poboljšanja predložene izmene i dopune Zakona o trgovini ne usvoje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se, između ostalog, na početku pridružiti kritikama koje su izrekle kolege pre toga, a to je da mi nemamo ni elementarni plan rada, ne za nedelju, nego za jedan radni dan, što je stvarno fascinantno za ovaj naš parlament. Dokle god to ne budemo imali, ne verujem da ćemo moći uopšte da idemo dalje i da ne pričamo o nekoj EU.
Nismo ovde zbog toga, nego zbog izmena i dopuna Zakona o trgovini. Kako je na Odboru za privredu pomoćnik ministra rekao, cilj zakona je unapređenje poslovnog ambijenta, preciziranje odredbi u Zakonu o trgovini koji je donet 2010. godine, a stupio na snagu početkom 2011. godine, smanjenje određenih administrativnih procedura, odnosno prepreka, kako je to navedeno i kako su već sve moje kolege rekle. To je nekoliko članova koji se odnose na studiju uticaja na strukturu tržišta, ukidanje Centra za razvoj trgovine, dostavljanje određenih obrazaca o podacima o prometu i strukturi tržišta itd. Ministar je negde izjavio da je cilj ovih izmena liberalizacija tržišta i ukidanje restriktivnih odredbi koje su postojale u Zakonu o trgovini.
U svakom slučaju, podržavamo i potpuno se slažemo sa liberalizacijom tržišta, ali svakako do neke određene granice, a ne u potpunosti i sa ukidanjem određenih restriktivnih odredbi, ali u delu da one ne budu u potpunosti ukinute, već na neki način pojednostavljene, kako bi dobili mnogo kvalitetnije odredbe i bolje primenjivali zakon, a da on može da posluži svrsi da se zaštite trgovci i da trgovina kao privredna grana, koja zapošljava najveći broj ljudi od svih grana privrede prosto se i dalje razvija, unapređuje kako bi se još više ljudi zaposlilo upravo u ovoj privrednoj grani.
Čuli smo da su izmene zakona, ne bih to ponavljala, došle ovde pred poslanike bez konsultacija i sa Unijom poslodavaca Srbije, ali i sa Asocijacijom malih i srednjih preduzeća. U toj Uniji poslodavaca Srbije, koliko sam razumela, nalaze se predstavnici skoro svih, odnosno većine velikih i srednjih trgovina i najvećih udruženja malih trgovaca, tako da ne bih se baš složila da je njihovo mišljenje zanemarljivo. Ali, u svakom slučaju, verujem da će biti još izmena ovog zakona.
Ono o čemu je moja koleginica govorila, to je najveći problem koji imamo i koji ne znam da li se uopšte rešava ovim zakonom, a to je problem trgovine u sivoj zoni. Imamo tu legalnu trgovinu i imamo ovu u sivoj zoni koja predstavlja za sada nerešiv problem. Mislim da izmenama ovog zakona takođe nije rešen: Promet na crnom tržištu, čuli ste koliki je, toliki da može da eventualno pokrije i deficit u budžetu Republike Srbije. Tu se gubi na PDV, kao što je koleginica rekla, ali i na porezima i doprinosima, na porezu na dobit, akcizama i drugim taksama i naknadama. Takođe, istakla bih da npr. trgovina na crno živinskim mesom i mlečnim proizvodima može da bude izuzetno štetna po zdravlje ljudi, pre svega zato što poljoprivredna i veterinarska inspekcija uopšte ne pregledaju te proizvode, tako da može da dođe do velikih problema.
Mi nemamo nekog jasnog plana, niti sistema u razvoju i unapređenju trgovine, kao jedne od najvažnijih privrednih grana, niti ovaj zakon koji treba da bude sistemski, odnosno ove izmene menjaju nešto u tome. Znamo da tamo gde odredbe nisu precizne, gde nisu jasne, tu ima prostora za manipulaciju i tada prosto ni sam zakon ne može da posluži svrsi i može da dođe do neuspeha.
Preko 500.000 ljudi radi na crno, radi neprijavljeno i tu se gube veliki prihodi. Inspekcije i nadležne službe ne rade dobro svoj posao. Smatramo i već su moje koleginice govorile, ali sigurno nije na odmet da se ponovi, da rad inspekcijskih službi treba da se u svakom slučaju unapredi, da se npr. objedine sve inspekcijske službe, da ne budu one na različitim mestima, u različitim ministarstvima, nego da se objedine u okviru jedne institucije. Mislimo da tržišna inspekcija predstavlja jednu od važnijih karika u okviru Ministarstva koje može da se još bolje i još više postara da se spreči ova nelojalna konkurencija.
Istakla bih takođe da je tržišna inspekcija u toku protekle godine podnela 4.425 zahteva za pokretanje postupka pred nadležnim sudovima tamo gde su utvrdili da postoje određene neregluarnosti u okviru trgovinskih radnji. Međutim, znamo kakvo je naše sudstvo, dosta sporo i ti se procesi sigurno dosta i otegnu, tako da zaista mislim da je rad inspekcije jedan od najvažnijih elemenata kako bi unapredili, kako bi trgovina uopšte u Srbiji opstala, a eventualno se i unapredila.
Zakonom o trgovini, za koji smo sada dobili predlog izmena, nadležnost u suzbijanju sive ekonomije prebačen je na lokalne samouprave za koje, kao što i mnogi smatraju, i mi između ostalog smatramo, lokalna samouprava nema dovoljno kapaciteta, a možda nema dovoljno ni interesa da se baš pozabavi povremeno tim ljudima, koji se na taj način zaposle u toj trgovini na crno itd, tako da je dosta teško za lokalne samouprave da se izbore. Zato je mnogo bolje, opet se vraćam na tu inspekciju koja bi time trebalo da se više, ozbiljnije i sistemski bavi.
Takođe, ovde bih navela i da su brigu oko postavljanja tezgi i sličnih stvari u lokalnim samoupravama preuzele komunalne inspekcije. Na primer, komunalna inspekcija u opštini Čajetina, odakle dolazim, ima samo jednog zaposlenog, zato što mi imamo 16.000 stanovnika i prema ovom zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, mi imamo samo jednog opredeljenog za te poslove, a na Zlatibor dolazi godišnje preko 300.000 ljudi i imamo ogroman broj tezgi, prodavaca koji su na trgovima, ulicama i prodaju svoje proizvode. Prosto, jedan inspektor ne može sa tim da se izbori, a komunalnu policiju imamo samo u gradovima, nemamo u opštinama. Uopšte nisu uzete u obzir specifičnosti pojedinih opština, npr. turističkih opština. Da li je to Čajetina, Vrnjačka Banja, Sokobanja, Brus, Raška, koje bi možda trebalo da imaju komunalnu inspekciju. Dakle, i drugi zakoni treba da rade, odnosno da imaju određene odredbe kojima bi se unapredila i poboljšao razvoj trgovine.
Što se tiče ostalih odredbi i izmena zakona, reagovali smo amandmanima. Možda bi se više trebalo pozabaviti pojednostavljenjem određenih procedura, ali nikako ukidanjem određenih odredbi bez alternative i bez cilja. Uzrok lošeg rejtinga Srbije među investitorima je upravo poslovno okruženje koje želimo ovim izmenama zakona da unapredimo. Jedno su neke naše želje, želje Vlade i slično, a drugo su ostvareni rezultati. Tu je disproporcija zaista velika.
Ono što je najvažnije i na čemu nam najviše zameraju, bez obzira što imamo nisku cenu rada i imamo niže poreze nego zemlje u okruženju, to je svakako nedostatak vladavine zakona i sudske zaštite u velikoj meri. Tako da, opet sa neke treće ili četvrte strane, reforme sudstva takođe dosta utiču na dobru primenu ovog zakona.
Kada govorimo o trgovini, opet se možemo nadovezati i na građevinsku industriju. U drugoj polovini prethodne godine su se za 20% uvećale cene građevinskog materijala. Imamo problema sa plasmanom proizvoda, naročito kod ovih manjih trgovina i država tu mora naći način da pomogne.
Smatram da smo se ovim zakonom trebali pozabaviti promenom fokusa sa nelegalnih trgovaca na legalne. Znamo da je neka simbolična kazna, ako se dođe u situaciju da se kazni neko od nelegalnih trgovaca radnji, 3.000 do 5.000 dinara i slično. Te inspekcije stalno idu u one legalne, odnosno u one koje posluju, registrovane su radnje i slično. Kod njih se uvek nađe nešto da se kazne, a ovi koji rade na crno, o staju nekažnjeni, a na primer, dešava se da na tim svojim tezgama imaju robu u vrednosti od preko 10.000 evra. Ono što treba da uradimo je da otklonimo pravnu nesigurnost i svaku mogućnost korupcije.
Naš cilj kao poslanika, odnosno Vlade i Ministarstva za trgovinu treba da bude da svima obezbedimo mogućnost da oni imaju interes da rade u skladu sa zakonom. Mi nekako do sada to nismo činili, jer vidimo po poslodavcima koliko ima radnji i radnika, koliko prometa na tržištu je na crno.
Što se tiče Centra za razvoj trgovine, koji se ovim izmenama zakona ukida, samo sam htela da postavim pitanje – ko će to sada da radi? Koliko je tu bilo zaposlenih? Šta će da bude sa tim zaposlenima? Kada je 2010. godine predlagano da ovaj centar zaživi, kaže se da je on trebalo da se bavi razvojnim i stručnim poslovima iz razvoja tržišta i trgovine, da definiše mere ekonomske politike, jer samo kroz posedovanje odgovarajućih pouzdanih podataka o stanju trgovine i stručnom analizom istih, može se unaprediti razvoj trgovine, obavlja poslove koji se odnose na strateški razvoj tržišta, trgovine, praćenje stanja, razvoja tržišta, analiza, modeli, predlozi, efikasno planiranje itd. To sve piše na sajtu i to sam pročitala.
Interesuje me na koji način će to sada da se realizuje i da li smo odustali od ciljeva ako ukidamo sam ovaj centar? Slično je i sa Studijom koja je trebalo da definiše, odnosno da pokaže uticaj na strukturu tržišta za ove trgovinske objekte preko 2.000 kvadrata. Kada je uvođen ovaj termin, kaže se – uveli smo da se spreče potencijalni dogovori trgovinskih subjekata na određenim tržišnim područjima da ne bi ostvarivali monopolske pozicije i da usmerimo razvoj u pravcu ostvarenja, interesa potrošača i razvoja konkurentnosti. Isto pitanje – da li smo odustali od cilja ako ukidamo ovu studiju? Treba ipak da vodimo računa i o ovim tradicionalnim trgovinskim radnjama, porodičnim radnjama koje, ipak, u oblasti trgovine zapošljavaju najveći broj ljudi.
Htela bih da napomenem da će, a mislim na trgovinu i volela bih da čujem šta vi mislite koliko će se na samu trgovinu odraziti i primena SSP, odnosno u ovom trenutku prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima? Carine su od 1. januara snižene na nulu za pojedine industrijske proizvode – gumu, kaučuk, plastiku, aluminijum, bakar, krzno i nešto od građevinskog materijala, nove i polovne automobile, od početka 2014. godine, čak na 96% do 97% poljoprivrednih proizvoda će imati mogućnost slobodnog uvoza, kao i industrijskih proizvoda. Kako da unapredimo industriju ako ćemo da snizimo cene industrijskih proizvoda u Srbiji, što se tiče, npr, svežeg voća, povrća, žitarica, mesa, mleka, suvih šljiva, začinske paprike itd.? Carine neće u potpunosti početkom 2014. godine biti ukinute, ali biće smanjene za 20% do 80% od postojećih carina. Odraziće se na sektor trgovine, a to sam i rekla i zanima me u kom obimu? Da li ćemo, u svakom slučaju, kompletno srozati tu trgovinu i smanjiti broj zaposlenih u trgovini? Sigurno da će u narednom periodu, ovakvom politikom i uvećanjem poreza, doći u situaciju da se sve više i više ovih trgovinskih radnji zatvara.
Na kraju bih samo još htela da kažem ono što sam i prethodno pomenula, a to je da energija svih privrednih grana mora da bude na snazi kako bi unapredili razvoj trgovine. Na primer, trgovina kao turistička ponuda može da bude u svim vodećim, odnosno velikim evropskim i svetskim metropolama. Prihodi od trgovine čine od 25% do 50% ukupne javne potrošnje. Tako mi, na primer, na Zlatiboru imamo zaista veliki interes da se ova oblast uredi, da inspekcija dobro radi kako ljudi koji dolaze ne bi bili nezadovoljni tom trgovinom i tom vrstom usluge kada dođu na odmor.
Takođe je i planiranje infrastrukture od izuzetne važnosti za kvalitetan razvoj trgovine. Moramo, kako sinergiju svih privrednih grana, tako i zakona da iskoristimo, da pripremimo, napravimo i organizujemo, kako bi trgovina koja zapošljava najviše radnika u privredi u Srbiji napredovala i unapređenje pravnog sistema, rad inspekcija, ono što je suština, a naravno, jednake mogućnosti za sve i to je osnova da svi imaju interesa da rade po zakonu. To treba da bude cilj ovog zakona i to treba da bude naš cilj za svaki zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo  predsedavajuća, uvaženi gospodine Ljajiću, ne mogu da kao predstavnik opozicije kažem da ste dobar ministar, ali mogu kao član DS da ste najbolji ministar u ovoj Vladi. Prvo, kada pogledam, nije praksa da mi iz opozicije hvalimo bilo kog ministra ove Vlade.
Moram da vam kažem da ste vi ministar koji je tačno na vreme došao na sednicu danas. Bili ste tačno u sedam sati u ovoj sali, čime ste pokazali da poštujete i narodne poslanike i Narodnu skupštinu Republike Srbije, za razliku od mnogih vaših kolega.
S druge strane, vi ste, gospodine Ljajiću, najbolji ministar, ne zato što sedite u lošoj Vladi i lošem okruženju. Evo, kada pogledate, recimo, vašu poslaničku grupu i pogledate druge poslaničke grupe, sem mojih kolega iz jedne druge vladajuće stranke, svi oni koji su sedeli u prvim redovima, sada polako dolaze na sednice kao državni sekretari. Znači, svi ministri su svoje poslanike već pokupili za državne sekretare i druge funkcije. Ovi ovde ljudi od prvog dana sede u istom sastavu nepromenjenom, a vi ste nastavili da vodite Ministarstvo sa onim ljudima koje ste zatekli, jer ste želeli da nastavite kontinuitet tih reformskih procesa u Ministarstvu trgovine. To je dobro.
S druge strane, kao član Demokratske stranke, kao predsednik opozicione stranke ne mogu da ne primetim da ima određenih propusta kada je reč o trgovini, ali ne zbog vašeg vođenja ovog resora, ne zbog ovog predloga zakona koji vi donosite i koji ćemo mi ovde podržati ili nećemo podržati, u zavisnosti od toga kako se bude razvijala i rasprava po amandmanima, već zbog toga što kada unazad pogledamo situaciju u Srbiji, bilo je mnogo reči da je naša trgovina u velikim problemima zbog monopola, da je naša trgovina u velikim problemima zbog jako visokih cena hrane, prehrambenih artikala, da je to stvar načina na koji Demokratska stranka vodi, da je to stvar monopola jednog domaćeg trgovinskog lanca. U međuvremenu, desile su se velike strukturne promene, ne samo političke promene u Srbiji, desile su se promene da je jedan trgovinski lanac je privatizovan. S druge strane, konkurencija je prilično poboljšana, ali kada uporedite cene, kada pogledate granične prelaze, i dalje vidite naše građane koji idu da kupe hranu u Segedin, pa čak i u Budimpeštu. Ove koji se vraćaju iz Grčke sa letovanja pune gepeke automobila vidite sa prehrambenim artiklima. Znači, hrana je i dalje skupa u Srbiji. Očigledno je da tu postoji neki problem.
Dobra je vaša najava da će trgovinski lanac "Lidl" doći u Srbiju. Dobro je što IKEA dolazi u Srbiju i što vi stvarate ambijentalne uslove, zakonske okvire da ti trgovci dođu i da se ti trgovinski lanci se otvore, ali postoji veliko pitanje za ovu Vladu - zbog čega uprkos brojnih optužbi na račun Demokratske stranke, da smo mi obezbedili i omogućili monopol, zbog čega danas, kad tog monopola više nema, oličenog u jednom domaćem trgovinskom lancu, zbog čega i dalje naši građani odlaze u inostranstvo da kupe prehrambene artikle i zbog čega je ovde sve skuplje na akcijskim prodajama, nego u inostranstvu?
Neću da reklamiram bilo koje proizvode i bilo kog proizvođača, ali pogledajte nešto što se kod nas prodaje na akcijama i kako te akcije izgledaju u trgovinskim lancima u Mađarskoj, u Hrvatskoj i u nekim drugim razvijenim zemljama EU.
Kada dalje govorimo o ovom zakonu… Pa ne mogu da iznosim primere, jer ja ne mogu da reklamiram bilo koje. Niste u pravu i nije lepo da dobacujete, ali objasniću vam posle rasprave, pošto veoma uvažavam vaše mišljenje, pa ću vam tačno kazati primere šta je, gde i kako jeftinije na akcijama. Uostalom, imate na sajtu potrošača.
Jedna stvar mi smeta, gospodine Ljajiću, kada je reč o donošenju ovog zakona, a to je što određeni ljudi koji sede sa vama u Vladi, određene političke stranke, nemaju smelosti i hrabrosti i da vam iznesu zamerke, nego nalaze svoje portparole, kroz usta određenih unija, asocijacija, udruženja i onda oni vrlo neprincipijelno kritikuju ovaj vaš zakon. Prvo, niste vi kreirali ovaj zakon, ovo su samo izmene jednog zakona, kao što ste kazali, koji je donet 2010. godine i koje su se nametnule kroz praksu sprovođenja tog zakona.
Svaka politička stranka, bilo da je u Vladi, bilo da je u opoziciji, ima pravo da iznese kritike i na vaš račun i na račun ljudi koji donose zakon. Ne mora da govore kroz usta nekih organizacija, udruženja, strukovnih udruženja, da nalaze svoje plaćene portparole, nego mogu jasne zamerke da iznesu na zakon i da kažu – nama se sviđa što nema javne rasprave, nama se sviđa što ima javne rasprave.
Vidim ovde da Unija poslodavaca saopštava da ste vi bez konsultacija sa zakonitim predstavnicima privrede dostavili Narodnoj skupštini predlog izmena i dopuna Zakona o trgovini.
Moram da kažem da sam lično kao narodni poslanik obavešten, kao i moje kolege o svim raspravama koje su vođene kada je reč o ovom zakonu. Sećam se kada je rađena strategija trgovine, kada je pripreman prvi zakon o trgovini donet 2010. godine. Tada sam bio član Odbora za trgovinu i turizam. Da li znate koliko je trajala rasprava? Godinu dana. Svi koji su imali primedbe, sugestije, mogućnost da utiču na taj zakon, imali su prilike da to urade, tako da zaista mislim da te nedobronamerne kritike kada određene političke stranke imaju na političkom terenu, na prostoru političke scene Srbije određene svoje portparole koji kao glasnogovornici neke druge politike, treba da stanu iza svojih reči, a ne da stavljaju maske i da se kriju iza drugih organizacija ili drugih institucija.
Mi smo čuli da je ovo bicefalna vlada ili policefalna vlada i to lično od premijera, ali, znate, oko nekih važnih strateški dokumenata koji se donose mora da postoji neka usklađenost i usaglašenost. Ne može neko da nastupa sa važnim strateškim dokumentom ili zakonom tako što će vas ovde u parlamentu podržavati, ali čim izađe iz ove sale, nalaziti načine da se opstruira i da se na razne načine podmeću klipovi pod točkove.
Kada govorimo uopšte o ovom zakonu, mislim da je dobro da se stvaraju ambijentalni uslovi za dovođenje novih trgovinskih lanaca. Da li će ova studija uticaja na strukturu tržišta ukidanje te obaveze doprineti ili neće doprineti razvoju trgovinskih lanaca u Srbiji? Pa svakako će smanjiti birokratske prepreke. S druge strane, ko god je hteo da otvori trgovinski lanac nije imao mnogo prepreka od lokalne samouprave. Od lokalne samouprave se prosto otimaju za bilo koju investiciju, a unazad godinama mi smo pospešivali potrošački mentalitet, jer ovde su bili zainteresovani pre svega trgovci da dolaze, ali važno je voditi računa o malim trgovcima, o malim samostalnim trgovinskim radnjama, jer nije svejedno da li će se 20, 30 malih trgovinskih radnji, koje izdržavaju nekad šezdesetak porodica, preko noći zatvoriti ili neće zatvoriti, ali mislim da ovo ukidanje obaveze izrade studije o uticaju na strukturu tržišta za objekte površine veće od 2.000 m2 je jedna dobra odluka. Neće ona bitnije uticati na te stvari koje se tiču zatvaranja malih samostalnih trgovinskih radnji, jer prosečan objekat koji će, recimo, "Lidl" otvarati u Srbiji je 1.500 m2. To su veličine tih malih samoposluga.
Veliki trgovinski lanci koji se otvaraju na dve, tri i četiri hiljade metara kvadratnih prvo se sve više pokazuju kao nerentabilni u mestima u Srbiji. Dolazim iz Kruševca i znam gde tamo kupujem i šta kupujem.
Kad već napominjem Kruševac, tu primećujem veliku nelogičnost i tu će me podržati sve moje kolege koje dolaze iz tog regiona, iz Vrnjačke Banje, iz Kruševca, iz Trstenika. Kada dođem slučajno na pijacu na Vidikovcu, recimo, u Beogradu, tamo na rafovima možete da kupite šta god hoćete, od dezodoransa, pomada, higijene, kućne hemije, svega ima. U Kruševcu te ljude prilično gone kada to iznesu na pijacu. Reč je o najsiromašnijim građanima, najsiromašnijim slojevima našeg društva. Ti ljudi traže zaštitu narodnih poslanika kako se vlast menja. Ako smo mi na vlasti, onda oni idu kod opozicije, ako smo mi u opoziciji, onda idu kod nas. Koja stranka je u opoziciji, oni kod njega dolaze i pokušavaju da nešto ostave za sebe i kažu – izvinite, kako je moguće da nas ne jure u Pančevu, ne jure nas u Beogradu, ne jure nas na Vidikovcu, na Kaleniću, ali nas jure u Čačku, Kruševcu, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji? Taj nejednak aršin, gde neki ljudi u nekim delovima Srbije nešto mogu, u nekim ne mogu, nije dobar. S druge strane moram da napomenem još nekoliko veoma važnih stvari koje su važne za poboljšanje privrednog ambijenta. Vi ovde preuzimate i u okviru Ministarstva jednu ingerenciju koja je dobra. Mislim da Ministarstvo ima pun kapacitet da te ingerencije preuzme, a tiče se brisanja ovog centra za razvoj trgovine i preuzimanje tih ingerencija Centra za razvoj trgovine od strane Ministarstva.
Mislim da ministarstvo ima dovoljno kapaciteta da preuzme taj Centar za razvoj trgovine. To su poslovi koji su veoma značajni, kako za trgovce, tako i za građane, jer se odnose na analizu i razvoj tržišta i trgovine. Mislim da tu neće biti nikakvih problema.
Naravno, podržaću vas u daljem dobrom radu. Mislim da ste se pokazali u ovim godinama, ne samo u ovom kratkom periodu u Ministarstvu trgovine, nego i u onim drugim sektorima, gde ste preuzeli odgovornost za upravljanje tim sektorom. Kao jedan dobar ministar iza vas nikada nisu ostajale afere, nerazjašnjena neka pitanja i pitanja koja bi opterećivala vašu političku biografiju ili odnose unutar koalicije.
Mislim da ćete kao ministar trgovine dati dobar doprinos. Apelovaću na vas da i dalje, kada uspostavljate trgovačke bilateralne odnose sa zemljama sveta, budete jedan od retkih pravih predstavnika i ambasadora srpske privrede ovoga trenutka, jer nažalost neke druge institucije, koje su taj posao radile u prethodnom periodu, više nisu na tim mestima i oni koji su bili ambasadori privrede, koji su nas mirili sa svetom i otvarali vrata, sada polako tom istom svetu dele packe, svađaju nas sa tim svetom, kompromituju nas, zatvaraju nam vrata koja smo mi otvorili.
S druge strane, ima ljudi koji poput potpredsednika Vlade otvaraju neka druga tržišta naše zemlje i čitavog sveta i to je dobro. Generalno nemamo puno poverenja u ovu Vladu i u njene kapacitete da taj posao radi i za sada ste jedna od retkih svetlih tačaka koja taj posao našeg ambasadora, ambasadora naše privrede, radi na valjan način, imaćete punu podršku u tom radu.
Naravno, ovo zakon koji je pripremila DS 2010. godine, mi smo ga izglasali. Tada sam govorio sve najbolje o tom zakonu. Smatram da je dobar, da je reformski. Sada oni koji su ga te godine kritikovali, moraju da glasaju za njega.
Za kraj, naravno, šta sam ja uradio. Pripremio sam stenografske beleške da vas malo podsetim kako su kolege iz vladajuće većine tada diskutovali o ovom zakonu za koji će sada ovde da glasaju. S obzirom da nema tv prenosa, a ja već govorim 13 minuta, možda vam to zadovoljstvo ostavim kada bude tv prenosa. Vidim da me moj uvaženi kolega i prijatelj ubrzava da to sad kažem. Mnogo je bolje kada ima tv prenosa, nego sada verujte, trebaju građani da vide kako se ponašate kada ste opozicija, a kako kad ste u vlasti i da kada ste u opoziciji za vas nešto ne valja, ali kad sednete u fotelju sve je dobro samo da što duže sedite u fotelji. To zadovoljstvo ću tada da priuštim kada budemo raspravljali o amandmanima.
Vama se gospodine ministre zahvaljujem i pružam vam podršku da nastavite tim tempom zajedno sa ljudima koji sede pored vas, u vašem timu. Želim vam da budete ambasador Republike Srbije na svim horizontima i svim meridijanima, jer taj posao odlično radite. Hvala.

Narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.