Hvala vam.
U danu za glasanje ćemo se izjasniti o povredi Poslovnika.
Gospodin Atlagić, po kom osnovu?
(Marko Atlagić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
(Marko Atlagić: Izvinite, direktno sam spomenut, po imenu i prezimenu.)
Ime i prezime? Ko vas spomenuo? Stvarno se ne sećam toga.
(Marko Atlagić: Gospodin Stefanović.)
Izvolite. Izvinjavam se.

Izvinite se, gospodine predsedavajući. Primam izvinjenje.
(Predsedavajući: Još jedanput se izvinjavam.)
Hvala još jedanput.
Gospodine predsedavajući, generale, povređen je član 104. Drago mi je što gospodin Stefanović vodi brigu o ovoj diskusiji o izbeglim, odnosno proteranim Srbima iz Hrvatske. Gospodin Stefanović je dobro konstatovao. Sa njegovom konstatacijom se potpuno slažem. Ali, gde se ne slažem? Ne slažem se u ovom delu zadnjem. Tačno je da prethodne vlade nisu dovoljno vodile računa o proteranom, odnosno prognanom stanovništvu iz Hrvatske. Ako i ova Vlada bude tako radila, gospodine Stefanoviću, bez brige budite da je nećemo prozivati. Ali su činjenice koje ste vi videli i koje sam ja video u ovoj Skupštini, da je ova Vlada, na predlog naše Skupštine, bar jedan korak učinila, a taj korak ste svi čuli.
Prognani Srbi iz Hrvatske dobili su socijalno osiguranje, ako niste znali sada vas informišem i prognani iz Hrvatske, dakle, duplo, da kažemo, što je objavio i "Službeni glasnik". Neću reći da je to mnogo, ali to je prvi korak. Smatram da je drugi korak zapravo prihvatanje rezolucije koja je podnesena, odnosno dogovorena u koalicionom sporazumu.
Dakle, ne želimo nikoga štititi, ali hoću reći da i za ovaj kratki period hoćemo da pozdravimo ovo što je ova vlada učinila. Ako to bude radila i ubuduće, isto ćemo pozdraviti, a ukoliko ne bude, izvinite, prozivaćemo svakog onog ko se ne bude držao koalicionog sporazuma. Drago mi je što pokazujete interes za prognano, odnosno proterano stanovništvo. Hvala lepo.

Borislav Stefanović, po kom osnovu se javljate?

Po osnovu replike. Pomenut sam četiri puta.

Možete repliku gospodinu Atlagiću zato što vas je on spomenuo, ostali vas nisu spomenuli.

Uvaženi gospodine generale, pomenulo me je pre toga tri poslanika po imenu, ali nije važno, vama ću da pričam.
Dakle, prvo, prvi korak je bio ne taj važan korak koji ste spomenuli nego je bio dobijanje državljanstva od strane ove države koje Slobodan Milošević nije hteo da da. Znači, to smo prvo uradili. Uradili smo i niz drugih veoma pozitivnih stvari, od kojih se neke nisu javno dovoljno eksponirale, a neke jesu. Ali, sve u svemu kad se podvuče crta nedovoljno. Nedovoljno sad, nedovoljno tad, a bojim se i ubuduće. To je ono gde se vi i ja sigurno slažemo, bez obzira da li ćete to reći ili ne. To je prva stvar.
Drugo, nisam ništa govorio protiv ovog ili onog pokreta. Imam moj stav, moja uverenja koja su potpuno poznata javno, ali je činjenica da moram da reagujem kada neko kaže da međunarodno pravni odnosi mogu da imaju ideološki predznak u smislu titoizma i komunizma. Kao što to nemoguće u pravnom smislu i političkom, tako je nemoguće da postoji i četnička međunarodno-pravna ideologija, kao što ne može da postoji četničko ribolovstvo ili četnička poljoprivreda. Prema tome, tu je bila moja reakcija. Znam da će to svi ovde podržati, negovali ove ili one tradicije, mislim, negovali one koji su se borili ili one koji se nisu borili.
U suštini, mislim da je dobro da nekad i u ovoj skupštini možemo čuti te razlike jer one u neku ruku i poboljšavaju odnose u našem društvu. Ono što je sigurno, jeste da imamo mi naših državljana u Crnoj Gori. Ti naši državljani, neki su otišli tamo da rade, ali njihov broj, na našu sreću, zato što su otišli trbuhom za kruhom, manje je značajan u odnosu na broj našeg naroda koji živi u Crnoj Gori. Zbog toga mislim da je mnogo važnije, ako hoćete, mnoštvo tih koji su otišli su otišli na primorje, tako da Herceg Novi već obavlja tu funkciju. Ali, na severu Crne Gore ne postoji nikakva zaštita niti bilo kakav način da se tamo gde je možda najteže pomogne u svakom smislu. Naravno, u skladu sa konvencijama i zakonima zemlje domaćina.

Reč ima Mirko Čikiriz.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Mislim da je zbog javnosti veoma bitno da se iznesu neke političke ocene. Raspad Jugoslavije započeo je u velikoj meri krivicom Srbije zbog toga što nije bila spremna da shvati šta znači raspad Sovjetskog Saveza, odnosno mirni razlaz razdruživanja Slovačke i Češke, rušenje Berlinskog zida i nije imala sluha za ono što se dešava u Evropi. Želeli su iz Beograda mrtvom Titu da nose štafetu mladosti i prvi su uveli sankcije Sloveniji sa zamagljivanjem javnosti da će Slovenci da pocrkaju gladni bez našeg krompira, pasulja itd. jer nas kolektivno ne vole.
Međutim, vrhunac tih gluposti je bio 1999. godine kada su rekli da će izbiti treći svetski rat jer će nas braniti braća Rusi, braća Kinezi, da će Rusi poslati S-2, 30.000 Kozaka, da će sve učiniti da odbrane Kosovo i Metohiju, a Kina i SAD su tada imale spoljno-trgovinsku razmenu od 132 milijarde dolara i takav zajednički interes koji ne bi pokvarili zbog 10 Jugoslavija i 10 Kosova. Kada sam pričao o tome da emocije ne mogu da vode spoljnu politiku, upravo sam mislio na ove naše gluposti koje su posle 2000. godine u velikoj meri ispravljane, koje se ispravljaju sa ovim sporazumima i podsetio sam na neka istorijska sećanja, a kako je Kraljevina Jugoslavija imala dobrog sluha za međunarodno-pravne odnose pokazuje i to da je Vlada bila u Londonu, da je kralj bio u Londonu, da je kralj sahranjen u Americi i da ga je premijer kralja Petra Drugog pre neki dan i dočekao u Beogradu, što pokazuje da i oni polako dolaze k sebi i ispravljaju svoje zablude. Hvala.

Reč ima Neven Cvetićanin.

Zahvaljujem, predsedavajući, na reči koju ste mi dali. Imam kratku repliku za uvaženog gospodina Borka Stefanovića i na neki način bih da mu odam priznanje jer smatram da je dobro kada neko prizna da je pogrešio u terminologiji. Zahvaljujem vam se što ste priznali da ima srpskih državljana u Crnoj Gori. Smatram da je dobro što smatrate da i o njima Srbija treba da vodi računa. Nema ih samo na primorju, ima ih svugde na čitavoj teritoriji Crne Gore. Smatram da je dobro da naprosto oko toga treba da imamo nacionalni konsenzus, da to ne može da bude unutarstranačko pitanje oko koga se politizuje da Srbija treba da otvori još jedan konzulat u Crnoj Gori i to na severu.
Dakle, javio sam se, na neki način i srećan što i DS i sve druge partije u ovoj skupštini na jedan dobar, kvalitetan način shvataju državni interes Republike Srbije koji se upravo sastoji u tome da Srbija dobije još jedan konzulat u Crnoj Gori. To je pod broj jedan.
Pod broj dva, svi zajedno tu treba da radimo jer su nas građani birali ne da bi se svađali, raspravljali ili ulazili u beskonačni niz replika, da se i pitanje državljanstva reši sa Crnom Gorom tako da svi oni koji sada imaju crnogorsko državljanstvo u Crnoj Gori, a osećaju se kao Srbi, dobiju mogućnost da dobiju i srpsko državljanstvo. Da bismo taj zadatak izveli, ne treba da se hvatamo za terminološke razlike, ne treba da ulazimo u diskusije koje nemaju svoju specifičnu težinu.
Završavam konačno ovu svoju repliku na neki način srećan i zadovoljan što se od različitih stranaka čula zapravo veoma slična spoljno-politička strategija jer partije ukoliko su ozbiljne ne mogu da imaju jednu improvizovanu spoljno-političku strategiju. Zahvaljujem na pažnji i strpljenju. Hvala vam.