Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Ovaj amandman je u stvari korektiv na amandman gospodina Mikovića. Dakle, kolega Miković je tražio da se prethodna saglasnost ukine, odnosno da se briše taj deo člana 13, a moj predlog je kompromis u smislu da Ministarstvo je u obavezi da saglasnost izda u roku od 15 dana.
Evo, ministre Kneževiću, imate mogućnost da pokažete dobru volju, da se ne pokaže ovde u Skupštini da apriori odbijate svaki amandman DS, ovaj amandman možete jednostavno prihvatiti. To neće povrediti čak ni ono što je napisano u obrazloženju koje ste dali, jer ste rekli da moj amandman ne prihvatate iz razloga što se po zahtevima za davanje saglasnosti postupa u opštim rokovima koji su propisani zakonom kojim se uređuje upravni postupak. Znamo da je to rok od 30 dana i tu ste dodali zarez, trudeći se da ti rokovi budu što kraći. Dakle, tu postoji, i kaže se – trudeći se da ti rokovi budu što kraći. Zašto onda ne bi prihvatili obavezu na sebe da uredite vašu administraciju na taj način da uspe da saglasnost da u roku od 15 dana.
Druga važna stvar kada su rokovi u pitanju jeste činjenica da smo mi danas u vašem izlaganju saznali da vi u narednih šest meseci planirate da donesete podzakonske akte. Dakle, ovaj zakon će u punom obimu početi da se primenjuje negde na leto ove godine.
Nadovezujem se na diskusiju koleginice Čomić. Smatram da nijedan zakon u ovu skupštinu ne bi smeo da uđe dok podzakonski akti za njega ne budu pripremljeni. Koji je cilj usvajanja zakona koji ne mogu da se primenjuju? Tu je problem, mi donesemo zakon, a ne možemo ga primenjivati jer se ispostavi da polovina ili trećina podzakonskih akata nije doneta u određenom roku ili nije nikada doneta. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam amandman kolege Janka Veselinovića.
Pročitao sam obrazloženje koje je dala Vlada zašto ne prihvata ovaj amandman, pa sam istovremeno, iako nisam pravnik, pročitao i član 206. Zakona o opštem upravnom postupku, gde se preciziraju neki rokovi od mesec ili dva meseca o upravnom postupku, a onda kaže – ako drugačije nije regulisano posebnim propisom. Zašto ne bi mogao ovaj rok da se utvrdi i da se nekim posebnim propisom reguliše i ova materija?
S druge strane, moram da iskoristim priliku zato što je ministar ovde da, osim podsticaja u poljoprivredi, treba u vrlo kratkom roku razmišljati i o podsticajima u šumarstvu ako se zna da osim poljoprivrede, koja je važna ekonomska grana, takođe je šumarstvo druga važna grana za Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da razumem pravnike koji ne znaju pravo. Zakon o upravnom postupku kaže da svaki akt koji donese ministarstvo je upravni akt na koga se odnosi Zakon o upravnom postupku. Dakle, ukoliko bi usvojili ovaj amandman, onda bi povredili taj zakon. Ovde to u obrazloženju jasno piše.
Međutim, kada neko pomeša zakone, Zakon o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa Zakonom o trgovini, a još čekam da mi se pokaže onaj amandman gde sam prozvan da sam na ovaj zakon podneo amandman u kome piše da ako se EU raspadne, da se ovaj zakon neće primenjivati, ako takav amandman postoji, voleo bih da mi ga pokažu oni koji su naveli da sam takav amandman podneo na ovaj zakon, ali se ispostavilo da pravnici ne poznaju pravo, pa zato nemam ništa protiv što puno studiraju. Pored toga što studiraju po 10 i nešto godina, oni opet ne mogu ništa da nauče iz svoje struke. Te diplome su mi malo pod sumnjom. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 14. dodaju novi naslov iznad člana i član 14a, sa ispravkom.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Liberalno-demokratska partija je podnela amandman koji govori o obavezi Uprave za agrarna plaćanja da vrši administrativnu kontrolu i kontrolu na terenu, ali, za razliku od ovlašćenja koja su jasno definisana u Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kada govorimo o Upravi za agrarna plaćanja mi smo ovim amandmanom hteli da bliže definišemo obavezu Uprave za agrarna plaćanja kada govorimo o direktnim podsticajima, a ta obaveza se odnosi u tom pravcu da Uprava za agrarna plaćanja vrši kontrolu na terenu jednom godišnje i da treba da obuhvati minimum 5% od svih korisnika koji su podneli zahtev za direktna plaćanja, ako se u slučaju ove kontrole otkrije jedan određeni procenat nepravilnosti, da se za sledeću godinu taj kontrolni deo kontrole na terenu poveća.
Zašto je ovaj amandman za nas iz LDP važan? Zato što predstavlja jedan način sistemske borbe protiv korupcije, zajedno sa onim amandmanom na član 11. kojim smo tražili da registar podsticaja bude javan, na taj način što će biti objavljen na sajtu ministarstva. Uz ovaj amandman koji treba da predstavlja kontrolu direktnih plaćanja, to predstavlja jedno sistemsko rešenje u borbi protiv korupcije, u slučaju da toga bude, kada govorimo o primeni mera koje su predviđene Predlogom ovog zakona.
Liberalno demokratska partija je u ovom sazivu Skupštine već nekoliko puta insistirala na tom jednom sistemskom karakteru borbe protiv korupcije. Podsetiću vas da smo mi već predložili deklaraciju o borbi protiv korupcije, gde smo jasno nabrojali deset tačaka šta je potrebno da se učini, predlagali smo anketni odbor o vezama nosioca krupnog kapitala sa političkim partijama.
Takođe, kada je bila rasprava o budžetu za 2013. godinu predložili smo amandman kojima bi bila uvedena obaveza Državne revizorske komisije da vrši kontrolu svih plaćanja iz budžeta ka Kosovu i Metohiji. Sve ove predloge koje smo predložili, vladajuća većina nije prihvatila i vidimo da i ovaj amandman, koji ide u tom pravcu, a taj pravac je sistemska borba protiv korupcije, vladajuća većina neće da prihvati.
Ponovo se vraćam na obrazloženje koje smo dobili od Vlade na ovaj naš amandman koji smo podneli, 14a. U ovom obrazloženju se kaže da amandman se ne prihvata iz razloga što je nadležnost uprave za agrarna plaćanja propisana Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je obrazovana ta uprava i utvrđen njen delokrug rada. Podsetiću vas ministre, da u ovom predlogu zakona o kome danas u pojedinostima govorimo, da imamo četiri člana, to su član 43, 44, 45. i 46. koji su prepisani iz Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, onda ne vidim razlog zašto je dato ovo obrazloženje za odbijanje našeg amandmana.
Mi ovim amandmanom nismo uveli dodatne nadležnosti Uprave za agrarna plaćanja, nismo učinili bilo šta što je u suprotnosti sa postojećim zakonom, samo smo jasno definisali obavezu, kada govorimo o direktnim plaćanjima, Uprave za agrarna plaćanja da vrši kontrolu na terenu u tačno utvrđenom procentu koji iznosi 5% minimum za tekuću godinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Ministre, pre nego što nešto kažem o ovom amandmanu, samo da se razumemo, ono što SPO priča o poljoprivredi, priča to od svog osnivanja, posebno od 2000. godine i odgovornost za sadašnje stanje nije na vama, nego na svim prethodnim vladama i zbog toga smo mi, pre dve, tri godine rekli na našem glavnom odboru i hiljadu puta ponovili da su mnogi miševi izgrizli snove SPO o evropskoj Srbiji i evropskom selu u 2013. godini.
Što se tiče ove kontrole, 75% sredstava, čini mi se u vreme dok je bila ministar gospođa Dulić Marković, je bilo nenamenski potrošeno i mnogo krivičnih prijava podneto. Postoji ona incercija iz Titovog perioda o korišćenju sredstava zelenog plana, kada uzmete sredstva za podsticaj poljoprivrede, a umesto objekata za poljoprivrednu proizvodnju ili prehrambenu proizvodnju nikne kuća i to niko ne koristi.
Sklonost ka tome postoji, prema tome, jednu vrstu kontrole je zaista potrebno uspostaviti, s obzirom na sva prethodna iskustva i da ne bismo u potpunosti obesmislili ovu priču kod naših poljoprivrednih proizvođača koji pravilno koriste svoja sredstva.