Zahvaljujem vam se što uvažavate moje sugestije i voleo bih da tako nastavimo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, pa da privedemo, ako je moguće, kraju.

Peti put moram da kažem, zbog obrazloženja Vlade da se radi o hipotetičkom amandmanu - šta će biti ako bude, da ja povlačim taj amandman. Da bih ga povukao, to moram pismeno. Da bi to uradio pismeno, moramo da završimo raspravu jer imam još jedan amandman, potpuno svestan onoga što sam napisao. Jedino što sam želeo jeste da omogućim da zakon funkcioniše i u slučaju eventualnog raspada EU. Na ovo su svi skočili zaštitnički da ja nemam pojma više ko šta štiti. Ne vidim zašto je problem u ovom amandmanu. Nekome nije problem što dva puta više uvozimo robe nego izvozimo, ali im je problem jedan amandman sa kojim sam želeo da se nesmetano primenjuje zakon i u slučaju nekog dešavanja.
Dakle, povlačim ovaj amandman. Da bi to uradio, moram da uradim pismeno. Da bi to uradio pismeno, mora rasprava da se završi, jer imam još jedan amandman. Hvala.

Narodni poslanik će pismeno povući amandman. Mislim da je besmisleno sada više o njemu raspravljati.
Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Gospodine predsedavajući, samo zbog negovanja našeg lepog srpskog jezika, očekujem da se povlačenje amandmana izvrši u pisanoj formi, a naravno da bude pismeno.

Reč ima Gorica Gajić.

Trebali ste prvo meni da date reč, javila sam se pre gospodina, mog kolege Milivojevića. Upravo sam to htela da kažem, da amandman treba u pisanoj formi da se uputi. Nemojte više to "pismeno". Moja koleginica Milica Vojić Marković je ceo dan juče i danas govorila o tome. Hajde da negujemo naš dobar i lep srpski jezik na pravi način, pravilno da govorimo i pravnički. Znači, u pisanoj formi.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Slažem se. Uvek pozdravljam tu ambiciju da se štiti naš jezik, ali onda je u pisanom obliku, nije u pisanoj formi, ali hajde da završimo ovim detaljem. Očigledno će gospodin Rističević na ovaj ili onaj način povući amandman. Ali, gospodin Rističević meša dve stvari. Jedno je pitanje da li građani imaju poverenja u to da Srbija postane ili da treba da postane članica EU.
Gospodine Rističeviću, građani Srbije nemaju nikakvu dilemu da su u pravilu proizvodi koji dolaze sa teritorije EU kvalitetniji. Gospodin Ljajić je ovde, on će vam potvrditi kakvi su procenti, kakav je obim naše trgovinske razmene. Više od dve trećine je sa zemljama članicama EU. Ljudi ne kupuju proizvode iz EU zbog toga što su evrofanatici i evroentuzijasti, nego zbog toga što su racionalni. To nikakve veze sa politikom i odnosom prema EU apsolutno nema.

Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev.

Demokratska stranka Srbije je ozbiljno pristupila analizi Predloga izmena i dopuna Zakona o trgovini i zaista smo u amandmanima koje smo podneli gledali da budemo konstruktivni, da ne ulazimo u neke političke rasprave, niti da ovde probudimo neku raspravu, da se svede na to ko je evroskeptik, ko je za EU a ko nije. To će vam i ovaj sada naš amandman koji ću obrazložiti dokazati.
Ovim amandmanom smo predložili da unutar deklaracije nije dozvoljeno skraćeno stavljati naziv zemlje, nego mora da bude pun naziv zemlje. Znači, ako je već ovaj prethodni amandman, ako ste mislili da smo imali neku nameru ili nešto protiv EU, ovaj amandman vam pokazuje da nam to nije bila namera. Namera je da se zaštite svi akteri na tržištu. Naravno da treba da štitimo interese trgovaca da mogu da posluju u najboljim mogućim uslovima, ali takođe treba da štitimo i interese potrošača.
Ne treba da ulazimo u to da li je potrošaču bitniji brend ili zemlja gde se proizvodi i odakle se uvozi, da li potrošač gleda i odlučuje na osnovu toga, nego samo da ne treba da dođe u zabunu, znači, samo da ima informacije koje su mu potrebne. Sada zaista možemo ovde da ulazimo u polemiku da li je meni bitno u kojoj zemlji je određen brend proizveden ili nije ili vama jeste ili nije ili da li su podjednakog kvaliteta proizvodi koji su proizvedeni u Nemačkoj, a njihov je brend, ili u nekoj drugoj zemlji.
Da se vratimo na ovo zašto smo ovde i šta ovaj zakon predviđa. To je da sve aktere na tržištu zaštitimo i damo im sve moguće informacije. Mislimo da ako skraćenice postoje što se tiče zemalja, da mogu da dođu potrošači u zabunu i da nisu sve skraćenice jasne, kao recimo CAR, kao Centralnoafrička Republika, čak i NRK. Da li razmišlja potrošač, da li svakome može da padne na pamet da je to zemlja proizvodnje Kina.
Zato smo podneli ovaj amandman, kao i prethodni, samo da potrošačima omogućimo da imaju sve informacije koje su im potrebne i da onda oni odlučuju, na osnovu informacija koje imaju, da li žele da kupe određeni proizvod ili ne. Hvala.