Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarka, nakon više od 50 minuta da se konačno vratimo na temu dnevnog reda. Ako smo čekali tačno pet godina od trenutka potpisivanja gasno-naftnog sporazuma sa Rusijom mislim da ovih pedesetak minuta nije izgubljeno vreme i da neće značiti ništa u daljoj realizaciji ovog projekta na čijem početku se nalazimo. Njegov početak je determinisan upravo ovim zakonom koji nam omogućava onu prvu realizaciju, prvog koraka, a to je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.
Rešavanje pravno-imovinskih odnosa u svakoj investiciji je između ostalog najteži posao, ali kao što kaže kineska poslovica – put od hiljadu milja počinje prvim korakom, tako i ovde. Pogotovo je to ovde to složen posao zbog činjenice da je u pitanju jedan linijski građevinski objekat, infrastrukturni, dugačak nekih 400 ili 500 kilometara na čijem se zahvatu nalazi preko 10.000 katastarskih parcela.
Da nastavim, ako je moguće, u tom smislu poslanička grupa NS smatra da predloženi zakon predstavlja prvi konkretan korak u realizaciji ovog kapitalnog međunarodnog projekta.
Pored primedbi koje smo čuli tokom prepodneva od ovlašćenih predlagača, a vrlo malo od ovih diskutanata koji su govorili po osnovama replika jedni drugima, malo se toga čulo i mislim da vredi radi javnosti, radi građana Srbije napomenuti da je ovim zakonom potvrđena ekonomska finansijska sigurnost svih vlasnika, odnosno korisnika parcela na čijem se potezu nalazi trasa, široka trasa gasovodnog pravca i da će u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti ona biti pravično određena kroz eksproprijacionu naknadu.
Što se tiče narednih elemenata koji su sadržani u ovom zakonu o eksproprijaciji i pripremi imovinskih pitanja, o pitanju realizacije gasovoda "Južni tok" smatramo da je u članu 4. izvršena definitivna i konačna diferencijacija i napravljena konačna razlika između potpune eksproprijacije, za šta smo čuli da će biti primenjena na samo tek nekih 45, 46 ili 47 hektara od ukupno par desetina hiljada hektara u odnosu na onu koja se vrši kao nepotpuna ili delimična eksproprijacija ili ona eksproprijacija koja će utvrditi privremeni status službenosti pristupa tim parcelama u cilju nekog tekućeg, odnosno investicionog održavanja ovog gasovoda.
Mislim da je ovaj zakon dosta bio konkretan i direktno usmeren ka obavezama koje na sebe preuzimaju, kako državni organi i institucije, tako i republički, odnosno lokalni u cilju obaveze bržeg pribavljanja dokumentacije koja, kao što znamo, nažalost, u našoj praksi je vrlo duga, vrlo usporena i uvek je prisutno ono birokratsko, kada se jedan običan investitor pojavi pred šalterom, ona čuvena rečenica, odnosno obrazac koji fali, a to je FT1P – fali ti jedan papir.
U ovom slučaju, upravo odredbama ovog zakona, nadam se da će on biti primenjen i u budućnosti i na, ne samo na gasovod "Južni tok", nego i na ostale gasovodne sisteme koji će biti interkonektivnog karaktera sa susednim zemljama, Rumunijom, Bugarskom, BiH, Republikom Srpskom, Makedonijom, da se brže rešavaju imovinsko pravna pitanja kako bi se omogućila brža realizacija. Pogotovo, kažem problematičnih građanskih objekata koji se prostiru velikom dužinom, velikim pravcem, odnosno tih infrasturukturnih objekata koji su linijskog karaktera.
Mislim da je Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije, podnošenjem ovog zakona na usvajanje, Predloga zakona na usvajanje, načinila i jedan komparativni korak koji je potpuno saglasan sa regulativama EU koji se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja tržišta, kako same EU, tako naravno tržišta Srbije kao zemlje koja aplicira pristupu članstvu EU. Ali, mislim da bi samo Ministarstvo energetike trebalo u budućem periodu da posebnu pažnju obrati na onu mrežu nižeg pritiska koja će da se razvede sa ovog glavnog cevovoda, sa mreže visokog pritiska, kako bi se omogućila ravnomerna snabdevenost cele teritorije Srbije gasom.
Zašto to kažem? Kažem iz tog razloga što je pre pet godina kada je naftno-gasni sporazum potpisan uveliko tada floktuisala ideja i sa jedne i sa druge strane i sa strane i sa domaće, da se upravo trasa gasovoda, ovog "Južnog toka", kreće pravcem iz Bugarske preko Dimitrovgrada, Pirota, Niša, a onda je za sve nas, dame i gospodo, 2009. godine, odnosno s početka 2010. godine bio šok kada smo saznali za tu čuvenu Uredbu, tadašnje Vlade Republike Srbije, iz oktobra meseca 2009. godine, kojim je usvojen Prostorni plan posebne namene i predviđena nova trasa preko Zaječara. Nemamo ništa protiv, da ide i kroz Zaječar, ali smatramo da je u tom smislu tadašnja Vlada trebalo da vodi više brige i računa da se u cilju smanjenja i troškova izgradnje, a ne samo troškovi izgradnje nego i kasnije tekućeg investicionog održavanja, da je bila prirodnija trasa dolinom i kotlinom reke Nišave i dalje niz Južnu Moravu, odnosno u širokom koridoru Koridora 10. Ova greška je sada nesumnjivo nemoguće za ispraviti i mi smo sada tu gde jesmo.
Ali, zato ja vas molim da, posebno vas gospođo ministarka, da obratite pažnju na dugoročne strateške razvojne planove koje "Srbijagas", recimo kroz nekoliko verzija nudi unazad par godina, a gospodin Bajatović nadam se da će potvrditi, da li je to tačno ili ne, kojim se, između ostalog u jednoj verziji predviđa izgradnja gasnih elektrana, u Republici Srbiji i kojim je u ovom dokumentu, da je kroz izgradnju na Novom Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Subotici, predviđeno ukupno 1470 megavata, što električno, što toplotno, a da ispod Save, dole, ono što predstavlja centralnu Srbiju, južno od Beograda, predviđena je izgradnja ukupno 320 megavata električno i toplotno.
Ja vas pitam – da li je principijelno da paritet odnos bude više od koliko bezmalo 1:5 u pogledu energetskih kapaciteta koji se planiraju izgraditi u Republici Srbiji. Da li je ovakav raspored prirodan i potreban i na kraju, nameće se pitanje da li je normalno tako? Ne sporim da Vojvodini i Novom Sadu treba električna toplana, ali da li i na osnovu kojih parametara je tamo zacrtano u tim projektima, da ona bude 300 megavata električno u odnosu na grad Niš za koji je zacrtano i predviđeno samo 100 i 100 megavata električno. Ako uzmemo u obzir druge pokazatelje, demografske, prostorne, to su gradovi iste veličine i tu je mrtva trka u tim pogledima i u tim parametrima.
Da li to znači da sada što u Vojvodini nema drva za seču, oni će se grejati na gas i proizvoditi električnu struju na gas i proizvoditi toplotnu energiju na gas, a mi dole na jugu da idemo u šumu i da sečemo drva?
Molim vas, ovo je bitno pitanje koje je potrebno razjasniti i sada, mislim da je bitno, jer nije prirodno ignorisati skoro četiri miliona građana koji žive južno od Beograda i Save, a na uštrb ovih dva i po ili tri miliona koji su na ovim geografskim i prostorni koordinatama.
Očekujem jedan odgovor koji će mi reći da ove podatke koje ja imam…

Hvala lepo, vreme je isteklo. Reč ima ministarka Mihajlović.

Samo nekoliko stvari da pojasnimo, ta trasa koju vi spominjete, da sada nije preko Niša, odmah da kažem, trasa preko Niša bi činila taj gasovod dužim 90 kilometara i mnogo skupljim i iz tog razloga, to je jedan od glavnih razloga zašto nije preko Niša.
Kada govorite o gasnim elektranama, one svakako jesu dobrodošle, a to gde će se baš tačno ograditi, sve te koje ste vi pobrojali, to je stvar daljih razgovora. Kada pominjete deo Vojvodine, moram da vas podsetim, da je Vojvodina najviše gasifikovana, odnosno 95% Vojvodine je gasifikovano u tom smislu osnove za gradnju gasnih elektrana, i sa te tačke gledajući taj faktor, mnogo je jednostavnije, nego za onaj drugi deo Srbije gde je gasifikacija negde ispod 40%. Imajući u vidu da mi inamo nacionalni plan gasifikacije i da smo se opredelili da koristimo taj gas, u tom smislu će gasnih elektrana biti. Ono što je važno, to je da to nisu samo gasne elektrane, odnosno takva kogenerativna postrojenja, da proizvode i toplotnu i električnu energiju i to je mogućnost da one budu efikasne preko 90%.
Nama su elektrane efikasne 30, 35, ili 45%, a sve ostalo se baca. To je naš interes, da imamo kogenerativna postrojenja, da imamo gasne elektrane, da one budu kao takva postrojenja i normalno, da obezbedimo svakom delu Srbije po što povoljnijoj ceni i toplotnu i električnu energiju.

Reč ima Dušan Bajatović, replika.

Odgovor je u stvari dala ministarka. Ja sam vojvođanski Srbin, isto takođe lokal-patriota, ali ne volim ove rasprave o Vojvodini ili Nišu, gde se razlikujemo.
Da se razumemo, gasne centrale tako velikog kapaciteta, ja ne znam odakle vama to niti da sam ja to rekao, jer nikada nisam video ni u jednom zvaničnom dokumentu Republike Srbije da je neko napravio takvu raspodelu gasnih centrala. Ako ćemo je praviti kogenerativnog tipa, ovako kako jeste jedini i ispravan pristup, za sada uslovi za preuzimanje toplotne energije imaju samo Beograd i Novi Sad, i logično je da se tamo grade i postoje mogućnosti da se gas dovede. Niš mora još uvek da poradi na količini toplotne energije koja može da se uzme. Dalje, treba uzeti i osobinu transportnog sistema EPS, jer moramo da vodimo računa i o tome. Pretpostavljam da će negde u središtu Srbije, možda kod Paraćina biti građena jedna gasna centrala, pošto su one vrlo fleksibilne, mogu da peglaju pikove i tako dalje i ukoliko se održi obećanje, ali ja nisam hteo da polemišem sa gospodinom Jovanovićem, ukoliko se potpišu gasne centrale, da se grade ovde, a biće trka u regionu, ponovo vam kažem, onda ćete moći da ih gradite samo ako imate specijalne isporuke gasa, a to znači, gas koji je po znatnoj nižoj ceni, odnosno gas gde možete da proizvedete električnu energiju po tržišnoj ceni.
Srbija tu ima odlične pretpostavke, baš zbog ovog strateškog sporazuma i mislim da bi to uradili tako. Prema tome, ja samo kolegi hoću da kažem – ja ne znam odakle su ti podaci. Pretpostavljam da će u stvari lokacija gasnih centrala, opredeljenje snage i svega ostalog, u stvari biti pre svega posao Ministarstva energetike, eventualnih strateških partnera i na kraju će o tome odluku doneti Vlada Republike Srbije. Prema tome, to što ste pročitali jednostavno nije tako.
Što se tiče trase, ja sam bio u Nišu svojevremeno i pokušao sam da objasnim ljudima, ova trasa koja je sada isprojektovana je tehnička trasa, jer da biste vi prodali gasovod, mora da se složi i Hrvat i Bosanac i Mađar i Italijan i Austrijanac. Niko neće da plaća dužu trasu transporta, jer se to praktično plaća po kilometru. Druga trasa u Srbiji nije ni bila moguća. Ono što smo izvukli je maksimalna dužina trase inženjerski tehnički u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Rajčić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Najpre vama, gospođo ministarka, mislim da bi dužina trase bila dobra da je što duža. Samim tim, povučete primarni vod što većom dužinom kroz svoju zemlju i imate veći kapital. Na kraju krajeva, ubirali bismo veću taksu na svakih 100 km dužine. Da li je tako?
Što se tiče podataka, odakle za izgradnju ovih gasnih elektrana? Naravno da ovog trenutka ni Beograd ni Novi Sad nemaju mogućnosti da grade ove elektrane, kogenerativnog tipa iz razloga što nemaju jednostavno dovoljnog kapaciteta gasa, dovoljnu količinu gasa koja stiže iz pravca Mađarske. Imaće onog trenutka kada stigne "Južni tok". Zato ste vi unapred i amputirali mogućnost gradu Nišu da na isti način učestvuje u proizvodnji i gradnji tih elektrana i učestvuje u celokupnom energetskom bilansu Republike Srbije.
Tako da, pitanje je odakle meni ti podaci? To je, ovde vidim, dokument koji se zove strateški projekti i javno preduzeće "Srbijagas", zasnovani na projekcijama do 2015. godine. Dakle, hoćete reći da ovo nije vaš dokument? Možemo onda pogledati neki vaš. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima gospodin Bajatović, replika. Izvolite.

Samo da ne bude sporno, Niš može sutra da napravi gasnu centralu od 450 megavata plus 150 kogeneraciju, što se tiče količine gasa koja može da stigne do grada Niša. Prema tome, Niš uopšte nije oštećen.
Osim toga, "Južni tok" kad se uradi, kompresorska stanica će biti kod Paraćina. Količina gasa kojom će moći da raspolaže grad Niš, ukoliko imamo mogućnosti da tamo napravimo industriju ili gasnu centralu, biće više nego dovoljna. Znači, već danas postoje svi uslovi da se u Nišu uradi gasna centrala onako kako je predviđeno.
Inače, možda ste dobili neku prezentaciju nekoga iz "Srbijagasa". "Srbijagas", mi smo se skoro doregistrovali i za proizvodnju električne energije i u ovom momentu zvaničan papir "Srbijagasa" o tome ne postoji. Mi imamo nameru da to predložimo, ali ministarstvu. Pre svega, treba Vlada da donese odgovarajuću strategiju i da znamo kakve ćemo imati uslove. Možda je neko radio neku prezentaciju, ali u Novom Sadu već postoji termoelektrana, toplana, postoji manji kapacitet u Zrenjaninu i u principu, ja bih iskoristio te kapacitete samo kada ima problem sa količinom električne energije.
Prema tome, dosta je kompleksno to pitanje, ali da ne bi moji prijatelji iz Niša ostali uskraćeni za odgovor, Niš i u ovom momentu ima količine gasa sa kojima može da napravi gasnu centralu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Jovanović. Izvolite.