Gospodine predsedavajući, prekršen je Poslovnik član 107. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje. U prethodnom obraćanju uvaženog kolege, više od pola izlaganja se direktno obraćao, što nije dozvoljeno i mislim da ste prekršili Poslovnik, jer ste trebali da ga opomenete.
Zaista se više neću javljati za reč. Žao mi je što neki ljudi ostaju slepi za dobronamerne pouke, za dobronamerno iskazane neke činjenice i vidim da i dalje, ne više običnim putem, auto-putem idu i gledaju unazad, a šta će im se desiti, šta da rade, to je njihov izbor.

Moram konstatovati da što se tiče neposrednog obraćanja, to je praksa i jedne i druge strane. Prema tome, morate priznati da se tako slično ponašate i primer svaki od vas treba da da za ponašanje u ovoj skupštini.
Nisam primetio da se baš direktno obraćao. Jeste u vas gledao.
Smatram da nije povređen Poslovnik.
Da li mislite da treba da se izjasnimo?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Dobro.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajući, mi smo zaista u neravnopravnom položaju. Poslanička grupa SNS ima dva šefa poslaničke grupe i dajete reč naizmenično jednom i drugom, po istoj temi javljaju se da bi branili SNS. Da li je to praksa? Da li je to novi totalitarizam i ovde u Skupštini koji zavodite? Samo pogledajte taj stav i stil koji oni imaju. Prekrštene noge, čekaju šta će opozicija reći. Samo ih pogledajte. Dobijaju naizmenično reč od vas bez ikakvog osnova.
Naš premijer je ubijen pre deset godina. Ovih dana ćemo obeležiti desetogodišnjicu njegove smrti. Srpska napredna stranka, koja na taj način govori o DS, koja govori o periodu do 2000. godine u kojem je ta stranka žarila i palila, koja je uništila ovu zemlju, koja od dolaska na vlast… (isključen mikrofon).

Neću vam dozvoliti tim tonom da replicirate. Uopšte ne znam zašto se sad vezali za ubistvo premijera. Svako žali ubistvo čoveka, bilo koga, a ne pogotovo premijera.
Ne vidim razloga i molim vas da odustanete od dalje rasprave.
(Janko Veselinović, s mesta: Neću da odustanem.)
Izvolite onda, ali vam neću dozvoliti da raspravljate u tom tonu u kojem ste počeli.

Dakle, da ne pravim sada retrospektivu njihovog delovanja do ponovnog dolaska na vlast, formiranja ove vlade, zaduživanja Srbije, ne znam u minutu koliko je, 230, svetski rekord u zaduživanju. Vi ste se zadužili u periodu od šest meseci gotovo koliko mi za mandatni period od četiri godine. Ako nastavite ovako, vi ćete ovu zemlju dovesti, kao što je doveden recimo ovih dana Novi Sad, do bankrota.

Vreme.
Gospođo Čomić, po kom osnovu?
(Gordana Čomić, s mesta: Narodni poslanik Zoran Babić me je pomenuo.)
Nije vas pomenuo, nemate pravo na repliku.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, zaista je gospođa Čomić pomenuta imenom i prezimenom. To će vam posvedočiti i narodni poslanik koji je to uradio. Kazao je – gospođa Gordana Čomić sedi za govornicom i smeje mi se. Možete pogledati to i uvidom u stenogram, da vam ne reklamiramo dalje Poslovnik, a možete pitati i stručnu službu i, opet podvlačim, poslanika koji je to izrekao. Mislim da to nije sporno.

Spreman sam, ako je u raspravi po temi spomenuta gospođa Gordana Čomić, kada budem video stenogram, da se izvinim. Koliko shvatam i koliko sam pratio raspravu, nije pomenuta. Jeste bilo dobacivanja vezano za smeh, ali to ne mogu prihvatiti kao spominjanje.
Prema tome, smatram da nemam pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, zarad istine, ja jesam pomenuo gospođu Gordanu Čomić, potpredsednicu Narodne skupštine, zato što zaista mislim, u toku izlaganja, da iako nam se neki stavovi ne podudaraju, mogu biti različiti, ipak je smeh podrugljiv, iritirajući, nije primeren ovoj sali. Prihvatam vašu sugestiju da to nije bilo iz želje da izazovem bilo koga na repliku, niti da bilo koga prozovem. Ukoliko je to gospođu Čomić razljutilo ili ražestilo, izvinjavam se.

Po Poslovniku? (Da.)
Reč ima gospođa Čomić. Izvolite.