Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Srbije, podržao bih amandman na član 2. koji su podneli moje kolege Konstantinović, Ranković i Senić, iz prostog razloga što je u politici osnovni alat, osnovno sredstvo za rad, osnovni kapital koji svi nosimo i unosimo u nju, reč.
Ministar je pominjao EPP, iako to možda i nije primereno u jednoj skupštinskoj raspravi, svako ovde na svoj način želi da objasni i pojasni svoju kritiku ili podršku određenom zakonskom predlogu.
Činjenica je da je zakon najavljen kao pomoć ljudima koji su rešili svoju muku, koji su odvajali od usta, izbegavali, odnosno nisu mogli da odu na letovanje, uzimali od svoje dece, da bi izgradili krov nad glavom. I ne vidim razlog zašto se onda ovaj amandman, koji ljudima omogućava oslobađanje od naknade, ukoliko im je to prva nepokretnost u životu do 100 kvadratnih metara, i dozvoli.
Važno je da se prihvati i izađe u susret onim najsiromašnijim građanima kojima je navodno zakon obećan, zato što je ova Vlada stalno između proklamovanih namera i realizovanih, odnosno ostvarenih ciljeva. Zato što je istim tim građanima koji žive u tim kućama do 100 kvadrata, i zbog kojih valja usvojiti ovaj amandman, potrošačka korpa za sedam meseci porasla je 20 hiljada dinara. Bila je 43 hiljade dinara i do te cifre je došla za 12 godina. Za sedam meseci je došla do 63 hiljade dinara.
Važno je da se izađe ovim amandmanom u susret proklamovanom cilju da se pomaže najsiromašnijim građanima u ovoj zemlji, zato što je prethodni zakon ministra obećao da će otkočiti dve milijarde evra investicija. Rezultat je da je jedna tajkun, koga pravda guvernerka, dobio Luku Beograd deset puta jeftinije nego što to treba. Jedino. Zato je važno usvojiti ovaj amandman. Pokazati manir da Vlada drži do svojih obećanja najsiromašnijim građanima u ovoj zemlji i zato što jedino što se u ovoj zemlji realizuje u ovom trenutku je politika DS o evrointegracijama i rešavanju kosovskog pitanja, koje je za ovu Vladu predstavljalo izdaju u predizbornoj kampanji.
Nije dovoljno, ministar je rekao da se gledamo u oči, i gledam vas u oči, nije dovoljno staviti cvet na ploču kojom se obeležava mesto gde je ubijen Zoran Đinđić. Napravite razliku tako što ćete usvojiti vrednosti. Naučite da razlikujete krađu od kraduckanja, jer ta dva termina ne postoje, postoji samo jedan.
Možete nastaviti da sprovodite hajku na DS, gotovo je…
(Predsednik: Vi ste potpuno svesni da ovo nema nikakve veze sa amandmanom.)
Poštovani predsedniče, ako na jednoj kafi na koju vas pozivam, vi meni u govoru pojedinih poslanika pre mene ikad nađete ikakve veze sa ovim amandmanom, plaćam kafu mesec dana. Ali, završiću.
Smatram da je važno usvojiti amandman. Smatram da je posle mnogo promašaja, kada je u pitanju život najugroženijih u Srbiji koji je ova Vlada napravila, važno da makar ovim gestom pokaže da im je do njih stalo. Na izborima neće pobediti hajka, nego ta potrošačka korpa koja će za godinu dana biti bar 10 hiljada dinara veća. Hvala.

Na član 3. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Radojko Obradović i zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Podržavam ono što su kolege predložile, brisanje ovakvog jednog člana, pre svega iz sledećih razloga.
Odredbe ovog člana 3. o kojem sada raspravljamo su u potpunoj suprotnosti sa predmetom zakona koji je naveden u članu 1, takođe, tog istog Predloga zakona, jer propisuje da će se organ koji je nadležan za upis prava svojine jednim rešenjem upisati pravo svojine na objektu i građevinskom zemljištu, ako je vlasnik bespravno izgrađenog objekta upisan kao nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli na kojoj je bespravni objekat izgrađen i ako su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom, čime se omogućava upis prava svojine na građevinskom zemljištu. Iako Predlog zakona definiše upis prava svojine samo na bespravno izgrađenim objektima a ne i na bespravno izgrađenom zemljištu. Trebali ste ili drugačije da formulišete Predlog zakona, ili da promenite sam naziv teksta zakona.
Ono što je najgore jeste što se upravo ovim članom 3. uopšte ne predviđa konverzija, zapravo, ne predviđa se plaćanje naknade za konverziju građevinskog zemljišta, pa će na taj način oni vlasnici bespravno izgrađenih objekata postati vlasnici građevinskog zemljišta bez plaćanja nadoknade. To sam već jednom prilikom i rekla, onom prilikom kada smo raspravljali u načelu, na ovaj način se samo promovišu privatni interesi vlasnika bespravno izgrađenih objekata, upravo u javnom interesu, što stvara brojne pretpostavke, upravo za pojavu svega onoga što će ovakav predlog zakona omogućiti, a to je samo korupcija i ništa više. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici  Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 159. Poslovnika vam daje mogućnost da povučete iz procedure ovaj zakon pre okončanja rasprave o zakonu i zaista biste trebali da iskoristite tu mogućnost.
Rasprava u načelu i rasprava u pojedinostima pokazuje koliko ovaj zakon ima ogromne nedostatke, manjkavosti i ne mogu amandmani da poprave ovaj zakon da bude smislen i da da bilo kakav pozitivan rezultat. Zaista ne vidim šta ćete vi postići pozitivno sa ovim zakonom, čak i sa usvajanjem određenih amandmana, a da ćete napraviti jako veliku štetu to je apsolutno sigurno.
Ovim članom 3. vi predviđate konverziju iako je konverzija kao institut predviđeno jednim drugim zakonom koji tačno i jasno propisuje proceduru te konverzije bez naknade. Vi faktički ulazite u domen jednog drugog zakona i krojite jednu potpuno novu proceduru, tako se zakoni ne pišu. I ukoliko mi na ovako divergentan način budemo tumačili sve postojeće propise u tom slučaju mi ulazimo u jednu opštu pravnu nesigurnost.
Ovde ste rekli da imate u stvari tri bitna cilja, a to je, pod 1. da napokon uvedete red u milion i 300 hiljada nelegalizovanih objekata. Nešto ste pričali o jedinstvenom katastru u Evropi, valjda da se i Srbija nekako upristoji što se tiče njenog katastra i da se dovedu neki standardi i u katastar u Srbiji, kako bi mogao i ovaj katastar u Srbiji da postane deo jedinstvenog katastra u Evropi. Pretpostavljam da je to bio cilj. Treće, da se nešto učini ovoj sirotinji koja je izgradila tih milion i 300 hiljada bespravno izgrađenih objekata. Dakle, faktički to su ta tri cilja na koja se vi bazirate i upravo sam vam ja sad kroz ovaj amandman na član 3. objasnila koje su vam osnovne manjkavosti. Vi ne vodite računa o drugim zakonima koje već imamo. Vi ne vodite računa o rešenjima koja predlažete ovim zakonom, koja će direktno da se suprotstave postojećim rešenjima zakonskim i koji će samim tim da izazovu takvu konfuziju da će ovaj biti neprimenljiv.
Dakle, kako onda mislite da legalizujete nelegalizovane objekte na ovako jedan način koji je direktno suprotstavljen jednoj metodologiji poštovanja zakona? Zaista ne vidim i niste mi dali objašnjenje i argumentima niste potkrepili ništa što ste do sada rekli što bi promenilo moje mišljenje. Sa ovakvim stanjem stvari u Republičkom geodetskom zavodu prosto ne vidim načina kako će Srbija postati deo te neke evropske legislative i deo evropskog katastra.
Što se sirotinje tiče mislim da bi zaista trebali napokon da objasnite da sirotinja ovim dobiti neće ništa, da će ostati sve onako kako je već sadašnje stanje, što se tiče katastra nepokretnosti, upisaće se neko pravo sa zabeležbom, sa teretom neplaćene građevinske i upotrebne dozvole, a vi ste sami rekli da su te dozvole otprilike oko 20.000 evra, dakle ostaće upisane kao neka vrsta tereta na tim nepokretnostima i šta se onda postiže sa tom legalizacijom. Ja zaista ovde ne vidim da postižete taj cilj, da nešto učinite za sirotinju.
Dakle, to je jedna demagoška priča u pogledu sva tri proklamovana cilja. I u toku raspravljanja o ovom zakonu samo se još više produbljuje ta zamisao da je zakon jedna katastrofa. Ovaj zakon direktno ugrožava odredbe Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o planiranju i izgradnji, a da se vratimo na konverziju.
Vi ste veoma lako mogli da promenite član u Zakonu o planiranju i izgradnji koji reguliše pitanje konverzije bez naknade. Sa tim izmenama ste mogli da izbegnete ovakvu vrstu jednog pravnog nonsensa samo tako što biste predvideli da se konverzija bez naknade radi po službenoj dužnosti kao što je nekada urađena nacionalizacija sa jednim pečatom državnog organa u katastru nepokretnosti bez ičijeg zahteva bez ičijeg obraćanja nadležnom organu. Vi biste završili pitanje konverzije. Zašto ste morali u ovakvom Predlogu zakona da ulazite u domen konverzije koji je problematičan već u samom Zakonu o planiranju i izgradnji i samo dodatno stvorili konfuziju po pitanju stvarnog prava i denacionalizacije?
Nažalost, ovde nema političke volje da se uredi država, a u uređenje države spada i to da se napravi jedna pravna sigurnost.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Kako sam ja doživeo, ovaj amandman pokušava da naslov zakona i cilj zakona vrati samom sebi. Naime, pošto se radi o posebnim uslovima za prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Znači, zakon ne tretira svojinu na zemljištu. Tu problematiku tretiraju neki drugi zakoni. Ovde će nastati jedna opšta konfuzija kod primene ovog zakona jer organ koji rešava upis prava svojine na zemljištu neće znati koji zakon da primeni, da li Zakon o planiranju i izgradnji ili ovaj zakon što se tiče gradskog građevinskog zemljišta i upisa prava svojine na građevinskom zemljištu. Da li treba da se plati naknada za konverziju građevinskog zemljišta ili će biti upis bez naknade kao što predlaže ovaj zakon? Imaćemo  situaciju da sudovi kada budu odlučivali o ovome neće znati koji zakon treba da primene, da li jedan ili drugi. Ako primene ili jedan ili drugi uradiće pravu stvar, a istovremeno će i pogrešiti. Sudovi će u svakoj mogućoj situaciji napraviti grešku jer ih zakon dovodi u tu poziciju.
Sa treće strane, zakon predviđa da se ponovo organu nadležnom za upis prava svojine na nepokretnostima ne treba da se ponovo podnosi predmet i dokumentacija za upis. Zamislite službenika koji je dobio neki predmet za legalizaciju objekta i onda mu istovremeno kažete – možete da radite po Zakonu o legalizaciji ali možete i po ovom posebnom zakonu o upisu prava svojine. Službenik neće imati pojma koji zakon treba da primeni jer su oni toliko međusobno suprotstavljeni da je njihovo pravno dovođenje u sklad prosto nemoguće. Zbog toga verujem da i ovu diskusiju naše poslaničke grupe treba shvatiti u najboljoj mogućoj nameri jer zaista ovo u pravno normativnom smislu, u praktičnom smislu ne možemo da razumemo jer to neće moći da razumeju ni ljudi, službenici koji upisuju pravo svojine pa ni sudovi da nađu pravo rešenje.

Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Hvala. Uvaženi kolega Čikiriz, delimično ste u pravu. Kažete da ovaj član treba menjati zato što zakon ne tretira u naslovu pravo svojine nad zemljom nego samo na objektima. Ima tu jedna druga stvar šta je naš amandman hteo da izbegne.
Gledajte sad, vi kao antikomunista bi to trebali da shvatite. Zamislite da sam vlasnik prava korišćenja nad zemljom, a ta zemlja je Borkova. Jednim rešenjem dobijam pravo i nad zemljom, a on posle može da me tuži, a ovi drugi ljudi, svi koji su platili građevinske dozvole i imaju vlasništvo nad legalnim objektima, takođe po Zakonu o izgradnji imaju pravo na konverziju prava korišćenja u pravo svojine tog zemljišta. Oni to ne mogu da dobiju jednim rešenjem, oni će morati dva. Znači, svi koji imaju legalne objekte moraju da traže konverziju bez naknade za pravo korišćenja. Ovi koji imaju nelegalan objekat oni treba da dobiju jednim rešenjem. Priznaćete da je to suludno rešenje.
Zar nije logično da mu se upiše pravo za tih 100 evra nad objektom, a on onda po zakonu koji reguliše konverziju bez naknade, kao i ovi drugi koji imaju legalan objekt za razliku od njega, plaćenu građevinsku dozvolu da onda konvertuju bez naknade to zemljište. Stvarno mi nije jasno zašto ste ubacili ovde upisivanje imovine, odnosno zemlje, jer se radi o objektima. Imam pravo korišćenja, pa imam i ja. Evo imam legalan objekat i imam pravo korišćenja, moraću da konvertujem bez naknade pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta u pravo svojine, a ovde hoćete sa jednim rešenjem.