Hvala.
Gospodin Stević, dopunsko pitanje. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedniku Vlade na odgovorima. Bespredmetno je da dajem obrazloženja na pitanja na koja sam postavio. Dali ste odgovore na ono što je bitno, da građani Srbije i KiM znaju i da su čuli vaše odgovore i moja pitanja. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Goran Bogdanović. Izvolite.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, trudiću se da ne držim političke govore ovde, a i da ne dajem blanko podršku premijeru dok ne vidimo šta će uraditi 2. aprila.
Gospodine predsedniče Vlade, pre svega vama se obraćam, pošto ste vi čovek koji trenutno vodi pregovore u Briselu, koliko god vi želeli i danas pokušavali na neki način da se pravdate da delite zajedničku odgovornost, ali sva odgovornost je na vama i jako mi je žao što imamo malo vremena da danas raspravljamo o vrlo bitnoj temi.
Tako da ću iskoristi ova tri minuta da postavim vrlo konkretna pitanja, jer iz dosadašnje rasprave nismo mogli da saznamo ništa o tome šta se dešavalo u Briselu sem da nema nikakvog rezultata. Niko ovde danas nije pominjao šta se dešava u pregovorima oko struje, niko nije pominjao šta se dešava oko telekomunikacijama, niko nije pominjao kada će zaživeti Fond za razvoj severa KiM. Šta je sa oficirima za vezu? Zbog čega nema razmene? Koji problemi postoje? Iz svega toga sa punim pravom su Srbi na KiM zbunjeni jer nemaju prave informacije i ono malo informacija koje dobijaju iz medija su kontradiktorne, kako vaše tako i predsednika Republike. Zato vas molim da budemo potpuno jasni, koncizni, kratki na ova moja pitanja.
Postaviću vam još jedno pitanje na koje ne samo po meni nego i Srbi na KiM žele da čuju konkretan odgovor – šta se nudi na briselskom papiru koji vam je ponuđen, iako vi danas ovde tvrdite da nikakav papir nije postojao, a svi znamo, poslanici i građani i mediji koji su objavili taj papir, od osam tačaka ili osam fraza. Stvarno jesu fraze. Čak ono što piše je manje od onoga što vam Ahtisari nudi. Iz tog razloga želimo da znamo da li je taj papir verodostojan, da li stvarno ponuđen? Drugo, da li postoji jasan plan i strategija u slučaju neuspeha pregovora?
Vidim da ste danas često koristili rečenicu da ništa niste dogovorili, da niste sigurni šta će biti 2. aprila i da li ćete postići dogovor…
( Predsedavajuća: Vreme.)
…a svi znamo da ako ne bude dogovora na šta su spremni Albanci. I sami ste rekli da nemamo prijatelja u međunarodnoj zajednici, da posebno one zemlje koje podržavaju nezavisnost KiM su spremne da urade nešto što može u ovom trenutku da bude loše za Srbe na KiM.

Hvala.
Predsednik Dačić.

Ne znam tačno šta ste me pitali na kraju. Da li ste me pitali, pošto se u vama izgleda bori sa jedne strane neko ko bi hteo da nešto kritikuje a onda na kraju kažete da svi znamo šta nas čeka ako ne prihvatimo. Šta onda predlažete, da prihvatimo? Ili ćete i vi kao što sam već čuo – nemoj da prihvatiš ali nemoj ni da odbiješ. Lako je to da pričate iz poslaničke klupe gde sedite. Ja tamo ne razgovaram sa Tačijem. Ja razgovaram skoro sa celim svetom. Lako bismo mi sa Tačijem.
Moram da kažem da mi nismo sakrili nijedan papir koji je zaista prihvaćen. Struja i telekomunikacije uopšte nisu raspravljani. Tražio sam da se to stavi na dnevni red zato što je to jedna od tačaka koja piše u zahtevima Saveta EU, a vidim da niko ne pokreće to pitanje.
Na kraju dolazimo do toga da neko kaže – vi se niste time bavili i baš nas briga niste ispunili sve uslove. Jednostavno, ta tema je sada za njih sporedna i niko tu temu ne spominje. Drugo, oficiri za vezu. Dogovoreno je kao što sam rekao, da se razmeni po jedan oficir za vezu pri misiji EU u Beogradu i Prištini, koji nemaju diplomatski status. To je dogovoreno. Pitali ste za Fond za razvoj. Dogovoreno je ovo što sam rekao, da se napravi Fond za razvoj severnog Kosova koji bi imao račun koji je otvoren od strane EU sa tri potpisnika, Priština, sever Kosova, EU u Komercijalnoj banci i da ono što se uplaćuje sa administrativne linije ide direktno na taj račun.
Međutim, kao i kod oficira za vezu i ovde kada dođete, gospodin Stefanović dobro zna, i sednete načelno i onda kada oni krenu u operacionalizaciju svega toga, a on kaže – jesmo mi dogovorili oficira za vezu, ali on ipak mora da ima kancelariju gde će da sedi. Normalno je da će da ima kancelariju. Ako ima kancelariju onda je to kancelarija za vezu. Ketrin Ešton kaže – ne, to je kancelarija gde sedi oficir za vezu. Oni pregovore pokušavaju da iskoriste za jačanje svoje nezavisnosti. Isto kao kod fonda, sada su zaključili da je pravno nemoguće da nešto što se plaća kao akciza da ide na neki drugi račun i da mora prvo da prođe kroz ovaj trezor da bi išao na račun. Pošto se mi ne slažemo sa tim sada je to u jednoj fazi ćutanja. Niti ko pominje. Sada su se svi bazirali i prebacili svoju pažnju na Zajednicu srpskih opština. To je trenutna situacija koja postoji u razgovorima.
Kao što sam rekao, nije danas lako prognozirati šta će se desiti u narednim nedeljama zbog toga što nisam siguran koliki će pritisak biti na drugu stranu.
Kada je reč o papiru o kojem ste govorili, Ketrin Ešton, koju nisam ja predložio, znači da EU posreduje. To je rešenje koje je usvojeno u Generalnoj skupštini UN. Nije lako da zemlja koja je potpisala rezoluciju, gde se to traži, sada traži da se vrati u UN. To je nemoguće. Možemo da mislimo da je moguće. Znate, između Kine i nas postoji samo jedna mala razlika, a to je milijardu i dvesta, trista miliona stanovnika i pravo veta u Savetu bezbednosti. Zato nije isto kada se razgovara o kineskim problemima teritorijalnog integriteta i suvereniteta i srpskim.
Ketrin Ešton ne pravi papire, to sam već rekao, nego pokušava da napravi oko čega smo se zajednički dogovorili. Ovo što je izašlo u medijima jeste papir koji je Đentilini probao da napiše oko čega smo se dogovorili i zato su te fraze, ali čak i te fraze koje je on napisao na plenarnom sastanku nisu usvojene. Taj papir ne postoji u formalno-pravnom smislu. To je bio jedan pokušaj da se rezimira šta je dogovoreno. Inače, taj papir je apsolutno besmislen, ne zadrži nikakve suštinske stvari, kao što je pitanje ovlašćenja, pitanje policije, pravosuđa, apsolutno je jedan pokušaj da se dogovorimo oko nekih okvira kako bi se pokazalo da postoji neki napredak. Prištinska strana je prva dala primedbe na takav papir. Oni su imali primedbe na to što je napisano, iako je bilo potpuno besmisleno i na njihovoj strani.
Gde se prekinuo razgovor? Kod toga kada smo rekli da mislimo da ne trebaju samo opštine da imaju nadležnosti, nego i zajednica treba da ima izvorne nadležnosti. Zaključili smo da je bolje da prekinemo i nastaviće se 2. aprila. Loše je što će sada ispočetka svi da pričaju svoju priču, mada svi znamo ko šta misli. Jednostavno, budite ubeđeni da nemamo nikakvih razloga da krijemo sve ono što se tamo od nas traži. Nikakvih tajnih papira neće biti, nikakvih tajnih obaveza, koje bismo preuzeli. Nemamo razloga da sve to krijemo. Uostalom, svi znate naše opredeljenje. Ako možemo da rešimo na dobar način ovaj problem koji imamo, a da dobijemo ubrzanje u evropskim integracijama, mislim da bi to bio istorijski uspeh za Srbiju. Da li ćemo uspeti? To je veliko pitanje.

Hvala.
Reč ima gospodin Goran Bogdanović.

Ipak je postojao papir. Bez obzira što je gospodin Đentilini pisao taj papir, taj čovek je vrlo bitan u Evropskoj komisiji, u EU. Ne možemo sa nipodaštavanjem gledati na sve to.
Međutim, ipak ste neke stvari pojasnili ovde. Koliko sam razumeo, nikad dogovor nije postojao oko struje. Koliko sam razumeo, nikakav dogovor, čak se i nije razgovaralo o telekomunikacijama. Fond za razvoj severa Kosova, nisam najbolje razumeo, a bojim se ni građani nisu razumeli, koji je razlog da taj fond ne funkcioniše, sem što se niste složili da novac koji se uplaćuje na administrativnim prelazima ne ide preko budžeta vlade Kosova.
Ako, gospodine predsedniče, međunarodna zajednica tj. EU prihvati zajednicu opština po našem modelu sa sve nadležnostima, koje mi tražimo, koje smo ovde u Skupštini usvojili, interesuje me, ne samo mene, nego i građane na Kosovu, po čijim zakonima će funkcionisati ta zajednica opština? Malopre smo čuli od vas da država Srbija ne može na čitavoj teritoriji KiM da deluje niti njen Ustav i zakon deluju na čitavoj teritoriji. Rekli ste da Tači ne može, tj. zakoni Kosova ne mogu da deluju na severu, a sa druge strane, ni srpski zakoni ne mogu da budu južno od reke Ibar. Koji zakoni će biti?
Moramo da budemo potpuno jasni i precizni. To građani, pre svega na Kosovu, očekuju. To su dileme koje moramo da otklonimo. Zato smo mi, kao DS, tražili sednicu gde bi razmatrali sve to. Nažalost, niko nas nije, ne samo nas, nego i čitav parlament, udostojio da upravo ovakve dileme koje postoje, pre svega kod građana, otklonimo. Očigledno da mi danas nemamo mnogo vremena da damo sugestije, da damo predloge, iako niko, evo bar mene, niti bilo kog poslanika sa KiM, nije u bilo kojoj fazi pregovora konstatovao. Ako smo mi…
(Predsedavajuća: Vreme.)
…prethodna Vlada, pravili tu grešku, vi ste, znate, bili u prethodnoj Vladi i trebalo bi da otklonite to.
Ispraviću vas, gospodine predsedniče, na prostoru KiM postoji 10 opština…

Gospodine Bogdanoviću, molim vas.
Da li neko želi da odgovori?
Reč ima gospodin Dačić.

Ne znam kako da odgovorim kolegi iz prethodne Vlade, koji je bio zadužen za pitanje KiM. Voleo bih da je i tada govorio, kao što sada govori, ali nisam siguran da je tada uvažavao zahteve opozicionih stranaka da se razgovara o dijalogu sa Prištinom, nisam siguran da je zakazivana sednica Skupštine da bi se informisali o svemu tome. Samo mogu da kažem da, kao predsednik najveće koalicione stranke, ponekad nisam bio informisan o potezima koji su bili preduzimani, a konkretno ću reći za pitanje promene Rezolucije u Generalnoj skupštini UN. Ona je promenjena preko noći.
Prema tome, mislim da uz dužno poštovanje koje imam prema vama, pošto smo zajedno radili, ovo sve govorite samo zbog toga da biste jednu temu, koja je popularna za vas koji živite dole, da postavite jedno retorsko pitanje – po čijim zakonima. Kao da niste glasali za Rezoluciju i Platformu gospodina Nikolića, kao da niste pročitali šta u njoj piše.
Što se sada iznenađujete? Kao DS nije vodila, a sada je protiv jedne takve politike i ovog dijaloga koji se vodi. Nije protiv, barem tako pričate zapadnim ambasadorima. Čak kažete da mi bolje vodimo vašu politiku nego vi. U ostalom, podneli ste amandman da biste me podsetili da vratimo na predlog predsednika Nikolića onu platformu, koja je bila u prvobitnoj varijanti. To su sada političke razmirice i ne bih hteo da zaoštravam ovu temu, jer potpuno razumem…
Ne znam što se vi radujete izborima? Dobro, svako ima pravo da se raduje…
(Srđan Milivojević, s mesta: I da se plaši.)
…i plaši. Pošto se nikada nisam ni radovao, ni plašio, tako sam i prolazio, a oni koji su drugačije procenjivali tako su i prošli na izborima.
U svakom slučaju, ne treba ni potcenjivati, ni precenjivati svoje snage. Ko ovde pominje izbore? O kakvim izborima vi pričate? Pričate o izborima u momentu kada se rešava pitanje Kosova i budućnosti Srbije.
To je neodgovorno, neozbiljno, na takav način ne želim da razgovaram na političkoj sceni Srbije. Ako neko misli da je to pametno…
S druge strane, mene ne interesuje ko priča, ja iznosim svoj politički stav. Ako vi niste smeli ništa da kažete vašem predsedniku, ja smem da kažem svom predsedniku Republike i svom predsedniku partije, odnosno sebi.
Ovo je sada jedno teško mesto u našoj istoriji. Zašto je teško? Zato što posledice mogu da budu veoma teške, na jednu ili na drugu stranu. Ako mi sada našu raspravu opterećujemo time - šta će da bude samnom posle tog dijaloga, pa sigurno ja neću biti narodni heroj zbog toga, sigurno me niko neće spominjati po dobru, ako se složimo, a i ako se ne složimo. S druge strane i najveća stranka u koaliciji, bez obzira što sam ja premijer, će takođe snositi posledice neodgovornosti za politiku koju vodimo, uključujući i predsednika Republike, naravno. Znači, veoma je teško vreme i ako gledamo naše lične pozicije, apsolutno ne možemo da uradimo ništa.
Ali, jesmo li mi u stanju da donesemo odluku ili nismo u stanju da donesemo odluku? Zato što nismo bili u stanju svih ovih godina da vodimo zemlju, zato što nismo bili u stanju da mi upravljamo procesima, a ne da procesi upravljaju nama, došli smo u situaciju da svake godine imamo sve manje o čemu da raspravljamo.
Imali smo principe, imali smo mnogo početnih principa na početku, sada kako ide, i crvenih linija i sve su nam principi manji i slabiji i crvene linije su sve bleđe. Bojim se, ako ovako nastavimo, a naročito ukoliko, ono o čemu je govorio gospodin Bogdanović je veoma ozbiljna stvar jer je on rekao da mi svi znamo na šta je Priština spremna. Znamo na šta je Priština spremna, ali to je obaveza više da se ponašamo odgovorno prema našem narodu, a ne da potpaljujemo i podmazujemo bubnjeve, a da ih posle ostavimo na cedilu.
Zato je velika odgovornost i ne mislim da je odgovornost samo vlasti, mislim da je trenutak u kojem celo društvo bi trebalo da kaže šta oko ovoga misli. Niko nema pravo da sada kaže – mene to ne interesuje, ja se sada bavim, ne znam ni ja, turizmom, ili ne znam kojim problemom u Srbiji, svako ima pravo, svako ima obavezu da odgovori na ovo pitanje. Jer, ako je to lično pitanja svakog od nas, niko ga neće rešavati. Zato sam zahvalan Bogdanoviću što je i pokrenuo sva ova pitanja, jer veoma je važno da se zna puno informacija o svemu ovome.
Zašto nije fond formiran? Jer Srbin neće da ide preko budžeta Kosova, to je osnovni razlog, a Priština neće drugačije da pristane, iako je bila pristala u Briselu i to je sada osnovni razlog zašto fond nije formiran. To nema nikakve veze sa nama. Srbija je ispunila sve što je preuzele na sebe kao obavezu, barem od onog vremena od kad ja učestvuje u tome, a pretpostavljam da je i ranije tako bilo, jer su uvek bila problem polovična rešenja koja je kasnije svako tumačio na svoj način.