Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni činjenice da se ovaj anketni odbor formirao u vreme kada je u javnost plasirana jedna veoma štetna teza, da se na prostoru Kosova i Metohije odigrao veliki kriminal i zloupotreba sredstava iz budžeta koja su izdvajana, dakle, za potrebe naših građana koji žive na prostorima Kosova i Metohije.
Kao što znate, svaki parlament formira anketni odbor i anketni odbori se formiraju onda kada u društvu postoje neke pojave, neke situacije koje zahtevaju posebnu pažnju i koje, bez obzira na to što se vrši kontrola i rad pravosuđa i istražnih organa, zahtevaju posebnu pažnju parlamenata i onih koji se u tim parlamentima praktično bave tim negativnim pojavama u društvu, koje zahtevaju posebnu pažnju.
Moje lično mišljenje, sa kojim većina može da se složi, a možda i da se ne složi, jeste da u ovoj državi postoje mnogo važniji i mnogo krupniji problemi koji bi možda zahtevali formiranje anketnih odbora po pitanjima kako su prodavana preduzeća koja su stvaran generacijama pedesetak godina unazad u Srbiji, za tri evra. Kako su se pare iz privatizacije slivale od naknadne prodaje tih lokala koji su kupovani u privatne džepove. Možda smo mogli da formiramo anketni odbor kako su se pare trošile na obezbeđenje onih koji su svojih dvadesetak ili tridesetak godina kupovali džipove i imali obezbeđenja u desetočlanom ili petnaestočlanom sastavu.
Ali, nakon veoma velike medijske kampanje koju su predvodili pojedini mediji finansirani iz zapadnih struktura u Srbiji se stekao utisak da je nužno da se formira ili da se ispita negativna pojava, pod znacima navoda, trošenja nenamenskog trošenja sredstava iz budžeta na teritoriji Kosova i Metohije. To je rezultiralo predlogom koji su formulisali pojedinci iz partija koje, moram da kažem i da sa žaljenjem konstatujem da u ovom parlamentu ima i onih partija koje se ne slažu sa potrebom očuvanja teritorijalne celovitosti i jedinstva naše zemlje, već su saglasni u tome ili bi prećutno prihvatile da se možda Srbija i treba odreći nekog dela svoje teritorije zarad nekih važnih ciljeva.
Međutim, bez želje da zalazim u tu tematiku, možda bi pripadnici tih partija bili svesni da se ukoliko recimo u SAD i vozači taksija drznu da se zalažu za otcepljenje jednog dela teritorije SAD, prošli bi kao bosi po trnju. Ovde u Srbiji to nije slučaj i eto dešava se da postoje i takvi ljudi. Dešava se i to da se teza 500 miliona evra trošilo na kriminalan način za finansiranje, kako su rekli predstavnici predlagača ili pojedine kolege poslanici, na žalost takvih poslanika ima među nama u ovom parlamentu, za funkcionisanje ostataka države Srbije na prostorima Kosova i Metohije.
Njima na čast i njima na teret to što su rekli. Kada je već stvorena takva fama u javnosti i kada je već formalno stavljen na dnevni red Odbora za Kosovo i Metohiju predlog da se formira jedan anketni odbor radi utvrđivanja činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Lično nisam u tom periodu bio član tog odbora ali ne verujem da bih se složio sa potrebom formiranja kada je već formiran. Tu smo da stanemo na kraj tim negativnim pričama i negativnim konotacijama koje su pokušavane ili koje pokušavaju da se stave na teret ljudima koji danas žive na Kosovu i Metohiji i koji rade i u državnim organima i u lokalnim samoupravama.
Moram da primetim i da se ne složim sa konstatacijama da pojedinci kao da do juče nisu bili ministri, pa kao da ne znaju šta se radilo ili državni sekretari, kao da ne znaju šta se radilo do juče. Mi danas kao nova vlast ili kao vlast koja funkcioniše od nedavno nemamo ništa protiv da se ispita rad ili način trošenja državnih sredstava u periodu od 2000. godine do 2012. godine. Zaista nemamo nikakvu poteškoću, niti ikakav problem sa tim. Međutim, ne smemo mi kao narodni poslanici da dozvolimo da se u javnosti prihvati teza apriori da je bilo zloupotreba u trošenju budžetskih sredstava na Kosovu i Metohiji. Onda kada se kaže – znate potrošeno je za 12 godina šest milijardi evra za Kosovo i Metohiju. Koliko je potrošeno na putne troškove pojedinih funkcionera Srbije koji su leteli ko zna gde po svetu za ovih 12 godina. Da stavimo to na papir pa da formiramo anketni odbor.
Rogobatno zvuči građanima Srbije koji čuju takve podatke, a još rogobatnije zvuči građanima Srbije koji žive na prostorima KiM kada se u javnosti preko državnih medija protka takva tvrdnja koja baca ljagu na sve one koji danas, uprkos svim poteškoćama, ostaju i opstaju na KiM. I ovo što radimo, ne smemo da radimo u interesu bilo čije ili bilo koje partije. Sve što mi ovde u parlamentu radimo mora da bude u interesu onih koji i dan danas žive i opstaju, i severno od Ibra i južno od Ibra.
Kada pričamo o eventualnim zloupotrebama trošenja budžetskih sredstava, moramo da imamo na umu činjenicu da oni ljudi koji danas u Srbiji slušaju ovo o čemu pričamo moraju da se zapitaju da li bi se lepo osećali i da li bi bili mirni da svoje dete moraju da pošalju ili da odvezu ličnim kolima 10-ak kilometara, u opštine Novo Brdo ili Kosovska Kamenica, u sela Jasenovik, Čuljkovce, Kormiljane, Rajanovce, moraju da voze do autobusa svoju decu, da ih odvezu tim autobusima dalje do škole. To su sve vrlo teški uslovi života i molim i javnost Srbije i sve drage koleginice i kolege poslanike da vodimo računa kada danas, ili bilo kada, pričamo o temi KiM, da vodimo računa o interesima tih ljudi koji danas, ne strahujući za svoj život, opstaju na svojim vekovnim ognjištima. Mi ne smemo da dozvolimo da se nad njima svima nadnese nekakav mač da svi globalno i generalno budu nazvani kriminalcima ili onima koji su zloupotrebljavali sredstva iz budžeta. Kako to gordo zvuči kad se kaže – šest milijardi evra, a u Srbiji ima skoro milion nezaposlenih i vrlo teško se živi.
Odluku o obrazovanju anketnog odbora je predložio Odbor za KiM i u tom odboru postoji nekoliko rešenja koja će imati utemeljenje samo za utvrđivanje istine o načinu trošenja sredstava na prostorima KiM. Možda je taj period od 12 godina u kome je na vlasti bila neka druga stranka vrlo interesantan, možda će nakon toga moći mnogo toga da se kaže o prethodnoj vlasti, ali to zaista nije prioritet u formiranju ovog anketnog odbora. Pristajemo na formiranje ovog anketnog odbora samo zbog toga što želimo da speremo ljagu sa poštenih ljudi koji opstaju uprkos svim nedaćama, uprkos bezbednosnim poteškoćama, uprkos tome što im je možda i život ugrožen. Oni ostaju da žive na KiM. I nećemo dozvoliti da niko o Srbima na KiM govori kao da su to kriminalci, kao da su to ljudi koji žive na teret ili na grbači Srba iz centralne Srbije ili iz bilo kog drugog kraja Srbije. Nećemo dozvoliti da se nad njima nadvija nikakva ljaga.
Zbog toga ćemo ipak prihvatiti i glasati za formiranje ovog anketnog odbora, iako se oni koji su se do juče zalagali možda za to da se direktoru Kancelarije za KiM kao državnom funkcioneru zabrani ulazak na teritoriju KiM zbog toga što, budi bog s nama, on izaziva netolerantnim stavovima nekakve revolucionarne teze ili nekakvo ponašanje Srba na Kosmetu. Znači, mi ćemo ipak podržati formiranje ovog anketnog odbora koji će imati za zadatak da u roku od 120 dana od konstituisanja podnese izveštaj na sednici Narodne skupštine o tome da li su sredstva iz republičkog budžeta trošena na neki nezakonit način u periodu od 2000-2012. godine, a posebno da li su pod jednakim uslovima bila dostupna svim korisnicima, da li su upotrebljena prema utvrđenim planovima i prihvaćenim projektima, da li je postupak javnih nabavki i izvođenja radova sprovođen u skladu sa zakonom, itd. Kad to kažem, moram da napomenem da je DRI podnela na stotine krivičnih prijava za zloupotrebu u lokalnim samoupravama širom Srbije pa se o tome ne formira anketni odbor, ali, neka. Da li je državna imovina otuđivana nezakonito, koliko je sredstava izdvojeno za svaku budžetsku godinu, za koje namene i na čiji predlog su ta sredstva trošena i kome su dodeljivana, kao i da li je vršena revizija odnosno kontrola trošenja tih sredstava, sve neka se proveri.
Još jednom, na kraju mog izlaganja, kao čovek koji na KiM nemam nikakvu imovinu a koji sam stalno, ne zbog toga što imam neku profesionalnu obavezu nego zbog toga što kao Srbin osećam potrebu da budem sa svojim narodom onde gde mu je teško, zbog toga što želim da onim ljudima koji i dan-danas žive na prostorima KiM dam podršku, imao sam ideju i tu ideju ću javno sada reći, zbog razumevanja načina na koji ljudi žive na KiM, hteo sam da predložim da svi mi poslanici u toku jednog kvartala provedemo obavezno makar nedelju dana na teritoriji KiM sa Srbima u lokalnoj samoupravi, možda na severu Kosova, u Zubinom Potoku, u Mitrovici, u Osojanu, u Gračanici, da bismo mi koji odlučujemo o ovakvim stvarima ipak malo bolje razumeli te ljude. Možda neki ne bi smeli da odu dole, možda se plaše, ali, verujte, kada se Srbi koji žive na teritoriji KiM ne plaše, zašto bismo se plašili mi, koji smo narodni poslanici, mi koji trebamo svojim ličnim primerom da pokažemo kako treba braniti Srbiju i kako se treba zalagati i biti patriota? I ne treba stigmatizovati Srbe sa KiM kao kvazi-patriote koji se bave punjenjem svojih džepova.
Zbog svega toga, glasaću kao predstavnik Pokreta socijalista na čijem se čelu nalazi Aleksandar Vulin za formiranje ovog anketnog odbora i nadam se da ćemo uspeti da realizujemo ciljeve zbog kojih ćemo i formirati ovaj anketni odbor. Hvala lepo.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što ovako jake reči ne prati i ovako veliki broj narodnih poslanika vladajuće većine u sali, da bi na delu pokazali svoju zainteresovanost za KiM.
Na početku, citiraću član Poslovnika, ne zato što želim da reklamiram povredu Poslovnika već zato što bih želeo da sa građanima Srbije podelim nadležnosti anketnog odbora. Po članu 68. Poslovnika o radu Narodne skupštine, kaže se da Narodna skupština obrazuje anketni odbor, odnosno komisiju radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Dalje se kaže da "odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora, kao i rok za njegovo izvršenje". Zatim se kaže da se anketni odbor obrazuje iz reda narodnih poslanika. I ono što je posebno važno i što bih zaista želeo da citiram i da dopre do svih građana Srbije: "Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje, ali anketni odbor, odnosno komisija, ima pravo da traži od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzme izjave od pojedinaca koje su mu potrebne". Na kraju se kaže da anketni odbor na kraju svoga rada o rezultatima svog rada obaveštava Narodnu skupštinu, daje izveštaj o radu i predlaže određene mere koje treba da se preduzmu u određenoj oblasti.
Sve ovo je veoma važno da bismo znali šta su nadležnosti anketnog odbora. Međutim, kada govorimo o anketnom odboru, valjalo bi malo, kad već citiramo Poslovnik, da citiramo i član Ustava. Ustav Republike Srbije, član 184. kaže da autonomne pokrajine imaju izvorne prihode kojima finansiraju svoje nadležnosti. Sad ja moram da pitam – kako smo mi došli u situaciju da AP KiM ne može da se finansira preko svog parlamenta, svoje vlade, svog budžeta, nego moramo da imamo ovakav vid finansiranja?
To je zato što je u ovoj državi postojala godina 1999. Te 1999. godine isti ljudi koji danas nariču nad sudbinom Kosova i Metohije, vodili su ovu zemlju i omogućili su da NATO pakt maršira na Kosovu i Metohiji. Ti isti ljudi portu Visokih Dečana pretvorili su u parking za NATO tenkove. Ti isti ljudi koji danas pokušavaju da vade kestenje iz vatre…
(Narodni poslanik SNS, s mesta: Tema.)
Zašto vam smeta tema? Naravno da je tema, jer treba napraviti retrospektivu kako smo došli do ovoga.
Nemojte da vas boli. Prošlost zna da boli, ali trebate taj bol dostojanstveno da podnesete, bez upadica. Podsetio bih vas na hronologiju. Zašto pričamo samo o 12 godina nenamenskog trošenja para na Kosovu i Metohiji? Zar nije 1998. godine formirano privremeno Izvršno veće za Kosovo i Metohiju na čijem čelu je bio naš sadašnji kolega gospodini Zoran Anđelković, pa je onda 1999. godine NATO umarširao na Kosovo, a vi koji sad dobacujete, bili ste u vlasti, pa je onda 2000. godine počeo sa radom Savezni komitet za Kosovo i Metohiju, kojim je rukovodio Momčilo Trajković i od tog trenutka kreće prava pojačana investiciona aktivnost kada je reč o Kosovu i Metohiji? Zatim je od 2001. do 2005. godine formirano Koordinaciono telo, odnosno Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio Nebojša Čović. Tek 2005. do 2007. godine tim koordinacionim centrom rukovodila je gospođa Sanda Rašković Ivić, takođe naša današnja koleginica, pa je tek 2007. godine formirano Ministarstvo za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio naš uvaženi kolega Samardžić. Nakon toga je formirano Ministarstvo kojim je rukovodio gospodin Goran Bogdanović i danas imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju, a ne Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer taj problem je splasnuo i od politike "i Kosovo i Evropa" došli ste do politike "ni Kosovo, ni Evropa". Naravno da je onda neko jednog trenutka rešio da podvuče crtu i da kaže hajde da vidimo malo kako se taj novac trošio.
Neću da podsećam ni javnost Srbije, a ni svoje kolege da je Kosovo najskuplja srpska reč, jer neki su zaista uspeli da to što žive na Kosovu i Metohiji i što su Srbi sa Kosova i Metohije im ne bude obeležje pripadnosti jednom narodu, već zanimanje.
S druge strane, neću kazati ni da je Kosovo očno dno našeg duhovnog vida, jer nekima je Kosovo i Metohija bila dno novčanika, ali ću vas podsetiti da problem Kosova i Metohije koji ste vi napravili 1999. godine i koji je kulminirao, da su pre vas u ovoj sali, u ovom domu sedeli neki drugi poslanici, u nekim drugim domovima su sedeli neki drugi poslanici, koji su se domaćinski odnosili prema državi Srbiji. Bili su neki srpski pukovi koji su krvarili za to Kosovo i Metohiju, bio je neki pop Minić iz Kruševca narodni poslanik… Ovo je tema, da vidite kako su nekada narodni poslanici govorili kada je reč o Kosovu i Metohiji. Pazite šta kaže pop Minić: "Svaki Srbin", a govori 1908. godine narodnim poslanicima, "ako ima tri dinara u novčaniku, dva da da se oslobodi Kosovo i Metohija. Svaki Srbin ako ima tri sina, dva da pošalje da se oslobodi Kosovo i Metohija". Otišao je onda sa srpskim pukovima i umarširao je na Kosovo i Metohiju 1912. godine. Znate, tog popa Minića, te heroje koji su ušli na Kosovo i Metohiju i okitili se medaljama - osvećeno Kosovo, neki su izneverili, prodali 1999. godine.
Kada govorimo o brizi za narod, naravno da brinem za narod koji živi na Kosovu i Metohiji, za građane Kosova i Metohije. Bio sam mnogo puta. Ne treba ta demagoška isprazna priča, da će njima biti bolje ako mi tamo više provodimo vremena.
Imali smo mi i sednice Odbora za Kosovo i Metohiju na Kosovu i Metohiji. Evo, tu je moj kolega Dejan Radenković iz SPS. Setite se koliko smo puta bili i u Štrpcu i u Mitrovici i držali sednice Odbora na Kosovu i Metohiji.
Kada govorimo o tome da li je neko ostavio narod na milost i ne milost i da pogledamo kako ti ljudi voze svoju decu u školu, da se podsetimo kako smo te ljude ostavili 1999. godine. Kada su krenuli da se povlače, sačekala ih jedinica za specijalne operacije kod Rudnice i vratila nazad na Kosovu i Metohiju. Zbog čega? Da ih što više pobiju?
Ne zameram ja tim ljudima ništa tamo na Kosovu i Metohiji. Ne zameram tim ljudima, niti ih optužujem za bilo šta. Znam kakva je njihova sudbina. Idite u Kosovsku Vitinu, recimo, da vidite kako je živeti kao Srbin sa komšijom koji je komandant UČK terorističke organizacije. Idite sada da vidite na šta liče košare. Izađu ponekad monasi iz Dečana do gore.

Gospodine Milivojeviću, priđite temi, molim vas.

Ako govorimo o anketnom odboru za Kosovo i Metohiju, pa ne formiramo mi taj anketni odbor zbog teritorije, već zbog građana koji tamo žive, da znaju kako je potrošen novac, u koje svrhe, gde je otišlo šest milijardi.
Ako govorimo danas o Kosovu i Metohiji i formiranju anketnog odbora, ne formiramo ga mi zato što postoje zapadni mediji i prozapadni mediji, jer, hvala Gospodu Bogu, nezavisni, slobodni mediji, nezavisno, slobodno istraživačko novinarstvo u Srbiji još uvek postoji. Postoji packa glasila i tu imate gospodina najavu svaki dan u partijskom glasilu šta će da se desi. Ali, postoji to nezavisno istraživačko novinarstvo. U emisiji "Insajder" – patriotska pljačka Kosova, mogli smo, zahvaljujući hrabrosti tih novinara, da dobijemo zastrašujuće informacije kako se novac trošio.
Treba li da vam napominjem koliko je objekata naplaćeno, a nije izgrađeno? Gde su tek putevi? Danas je pričao moj uvaženi kolega Babić kako je to strašno kada se uzme kredit, a ne izvrši se eksproprijacija zemlje. A da li znate kako je strašno kada se uzme kredit i isplati izvođač radova, a puta nema nigde, a put se radi da bi u slučaju nasrtaja i ponovljenog slučaja iz martovskog nasilja, da bi neki naši građani koji žive i opstaju na Kosovu i Metohiji mogli da se evakuišu do Kosovske Mitrovice? Nema puta, nema njihovih obnovljenih kuća, a nema ni para koje su za to bile namenjene.
Posebno želim da napomenem jednu stvar. U vreme kada je Ministarstvom za Kosovo i Metohiju rukovodio gospodin Goran Bogdanović, od 2008. do 2012. godine, slovima i brojevima samo 8% novca koji je izdvojen za Kosovo i Metohiju išlo je preko tog ministarstva. Mnogo novca je otišlo preko javnih preduzeća. Mnogo novca je otišlo preko nekih drugih ministarstava. Mnogo novca je otišlo i na neke duple i troduple plate. O tome smo pričali mnogo puta.
Anketne odbore formirao je parlament Republike Srbije mnogo puta. Poslanik sam od 2007. godine i od 2007. godine anketni odbor nismo imali. Poslednji anketni odbor koji je postojao u Srbiji bio je anketni odbor koji je istraživao detalje ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića i podatke i informacije o krađi električne struje. Čak je i Vojislav Šešelj bio jedan od članova tog anketnog odbora.
Naravno, ne očekujem da će ovaj anketni odbor presudno uticati na ovu situaciju na Kosovu i Metohiji kada je reč o trošenju budžetskog novca i budžetskih para, niti sam siguran da će jednom za svagda zloupotrebe da se prekinu. Znam ja vas. Znam da ne može da se cedi med, a da se ne ližu prsti, a znam i šta treba narodu na Kosovu i Metohiji, znam šta treba građanima koji tamo žive i žele da opstanu i ostanu. Ne treba im guslarsko veče, patriotske priče, zakletve. Treba im rešavanje konkretnih problema.
Ne morate da me zovete dole, nisam vas video u Dečanima kada se ustoličavao episkop, niti sam vas video kada se ustoličavao Patrijarh Irinej, niti sam vas video u Gračanici kada je episkop Teodosije delio ordenje majkama koje su rodile sedmoro, osmoro i devetoro dece. Ne morate da me zovete tamo jer sam tamo stalno. Ne idem tamo da bi me pijanog ubacivali u službeni auto, niti idem tamo što imam bilo kakav interes, već idem tamo što imam prijatelje, rođake, kumove kojima sam govorio da ako budu glasali za vas da će biti izbeglice.
Kada govorimo o onome što je rađeno ne samo od 2000. godine nego od 1998. godine recimo kada postoji to privredno pokrajinsko izvršno veće, a kada govorimo i o formiranju Anketnog odbora i onda zavapimo da bi Anketni odbor trebao da ispituje privatizaciju u Srbiji, trebalo bi da preispita privatizacije. Žao mi je što nikada nije formiran anketni odbor za privatizaciju "Telekoma" koja se desila 1998. godine i nikada se nije saznalo gde je završilo milijardu maraka, niti čiji je sin vršio plastičnu operaciju ušiju od tih para. Pre toga je nosio gajbice pa postao najbogatiji čovek na planeti.
Nemojte mnogo da govorite o privatizaciji, da pomešate Anketni odbor za Kosovo i Metohiju sa Anketnim odborom za proces privatizacije, jer bi vas to mnogo bolelo i bilo bi mnogo neprijatnih podataka. Još manje, nemojte ovog trenutka da pokušavate da ovu raspravu koju danas vodimo o formiranju Anketnog odbora za trošenje novca na Kosovu i Metohiji pretvorite u neku raspravu da raspravljate u Narodnoj skupštini o Kosovu i Metohiji ili ona sednica gde smo postavljali pitanja pa ste vi kao razgovarali. Ne, zahtevaćemo da ova neuspešna briselska delegacija dođe pred narodne poslanike i da položi računa, a onda da raspišu izbore pa da izađu pred građane i da tu polože račune.
Na kraju hoću da vam kažem samo nekoliko stvari. Narodni poslanik iz opozicije treba da rukovodi radom ovog odbora. Svejedno iz koje opozicione stranke. Nemojte da lepite etikete političkim strankama da ne vole Kosovo, da ima nekih koji bi prodali Kosovo, nekih koji bi zadržali Kosovo, već prihvatite da ovde ima ljudi u sali različitih političkih stavova i da ti ljudi sa različitim političkim stavovima imaju pravo da utvrde kako se trošio budžetski novac na Kosovu i Metohiji, da li je bilo patriotske pljačke ili nije bilo. Da li je bilo zloupotreba ili nije bilo. Imajte još jedanput na umu podatak da je samo 8% novca koje je otišlo na KiM od 2008. do 2012. godine bilo iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio gospodin Goran Bogdanović, a da je 92% novca otišlo iz nekih drugih fondova. Tih 8% je predstavljalo preko 90% sredstava tog ministarstva gde su isplaćivane plate zaposlenima na Kosovu i Metohiji i neke druge stvari.
Dakle, mi nemamo nimalo straha šta će taj anketni odbor da utvrdi. Ako se neko plaši, ako mu savest nije mirna, ako će neko da se podseti svoje političke biografije, svog učinka iz 1999. godine kroz rad tog odbora, to je njegov problem. Nije problem nas koji njegovo formiranje tražimo. Nama je savest tu mirna i kada je reč o 1999. i kada je reč o 2008. i kada je reč o 2013. godini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, replika.

Reklamiram povredu Poslovnika jer prethodni poslanik nije govorio sa uvažavanjem ovog parlamenta i ovog visokog doma. Uvaženi gospodine Milivojeviću, niti imam nameru da se nadgornjavam sa vama niti da se ubeđujem, samo apelujem da…
Izvinjavam se, napravio sam povredu Poslovnika. U ovom trenutku kada govorimo o Kosovu i Metohiji i o teškoćama ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, o eventualnim zloupotrebama, ne bismo trebali da se bavimo 1999. godinom danas 2013. godine kada zaista svi mi treba da vodimo računa o dostojanstvu ne samo ovog parlamenta koji ima odraz i na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji a i na sve Srbe koji imaju morala i koji žele da ga zadrže. U ovim teškim vremenima, koja su možda najteža vremena od kada Srbija postoji ne bismo trebali da se sa nepoštovanjem odnosimo jedni prema drugima.
U tom smislu sam pomenuo ime i prezime i izvinjavam se što sam napravio povredu Poslovnika jer sam direktno pomenuo ime i prezime uvaženog kolege poslanika, ali svako ko priča u ovom parlamentu više priča o sebi nego o drugima. Tako i svi mi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin Milivojević.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. jer koliko sam čuo uvaženi kolega Todorović je tražio povredu Poslovnika, a ne repliku i to se pozvao na narušavanje dostojanstva parlamenta.
Onda je obrazlažući povredu Poslovnika iskoristio pravo da me replicira. Nema potrebe da repliciram bilo kome. Čisto zbog zapisnika. Znam da vi za to nećete ni glasati u Danu za glasanje da je zaista učinjena povreda Poslovnika, ali insistiram da se o tome Skupština izjasni. Hvala.

Da li mogu prvo da vam objasnim da gospodin Todorović nije dobio pravo da govori na osnovu povrede Poslovnika nego po osnovu replike. Da je dobio reč po osnovu povrede Poslovnika prvo bih ga opomenula da kaže koji član Poslovnika je povređen.
Pošto ste spomenuli u svom izlaganju gospodine Milivojeviću, izlaganje prethodnog gospodina Todorovića po tom osnovu niste u pravu.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.